“Islamska država” kao inspiracija i napadi mogući u svakom trenutku: Problemi Nemačke sa radikalnim islamistima…

0
Carolin Gißibl / AFP / Profimedia

Troje mrtvih, sedmoro povređenih, od kojih pet sa povredama opasnim po život. Napad u Vircburgu, čoveka iz Somalije kojem je odbijen zahtev za dodeljivanje azila, vraća sećanja na napad islamiste Anisa Amrija na božićni vašar u Berlinu, decembra 2016. Tada je ubijeno dvanaest ljudi, a više od 60 je ranjeno. Ipak, potrebno je biti oprezan kada je u pitanju klasifikacija zločina u Bavarskoj, jer – istraga je još uvek u toku. Za sada se sigurno zna samo to da je muškarac koji je nožem napao žrtve, bio na psihijatrijskom lečenju, piše Dojče vele.

Postoje i naznake islamističke pozadine napada, ali to se još uvek ispituje. Bez obzira da li će to na kraju biti potvrđeno ili ne, rasprava o toj vrsti verski motivisanog nasilja ponovo je u toku.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih je bilo mirno proteklih nekoliko godina: statistički gledano, broj ekstremističkih napada te vrste u poslednje vreme se smanjio. Pored toga, tokom 2019. i 2020. u fokusu su bili drugi ubilački napadi: na ljude stranog porekla u Hanauu, na Jevreje u gradu Haleu i na političara Valtera Libkea.

Kada je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer sredinom juna 2020. predstavio Izveštaj o zaštiti ustavnog poretka, desničarski ekstremizam opisao je kao „veliki problem“, s obzirom na broj napada i dimenziju koju imaju u društvu. Ali, Zehofer je upozorio i na opasnost od levičarskog ekstremizma – i islamizma. Potencijal ugroženosti skiciran je u aktuelnom izveštaju tajne službe za operacije u unutrašnjosti zemlje na gotovo 70 stranica.

Napadi „mogući u svakom trenutku“

Konkretno, 2020. godine zabeleženo je 409 krivičnih dela iz oblasti „verske ideologije“. To je povećanje od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu (362). Za veliku većinu odgovorni su islamisti, trenutno je ta brojka veća od 92 posto. Kada su u pitanju nasilnički akti, uključujući i ubistva, statistika pokazuje minus od gotovo 20 procenata: 33 napada u odnosu na 41 od ranije.

Međutim, sami brojevi samo uslovno rečeno daju pravu sliku. U analizi Službe za zaštitu ustavnog poretka navodi se da je „pretnja od islamističkog terorizma u Nemačkoj bila na visokom nivou i tokom 2020. godine.“

Kompleksni i višestruki napadi, kontrolisani iz inostranstva, još se nisu dogodili u Nemačkoj, „ali su mogući u bilo kojem trenutku“. A zatim sledi rečenica koja bi mogla da odgovara napadu u Vircburgu, ukoliko se potvrdi sumnja u islamističku pozadinu napada: „U većini napada poslednjih godina radilo se o napadima pojedinaca koji su isto tako važni za terorističke grupe i njihove ciljeve, jer mogu da imaju veliko dejstvo“.

„Islamska država“ kao inspiracija

Postoje i procene o tome kako bi takvi scenariji mogli da se odvijaju u budućnosti ili kako su se mogli dogodili u prošlosti. Nadahnuti propagandom usmerenom na nasilje ili kontaktom s terorističkom organizacijom kao što je tzv. „Islamska država“ (IS), pojedinačni počinioci se sa lako dostupnim sredstvima za napad usmeravaju na tzv. „meke mete“, odnosno mete koje je lako napasti.

Kao primer iz 2020. spominje se napad nožem u oktobru u Drezdenu (Saksonija) na dvoje turista. Jedna od žrtava je ubijena. Navodni počinilac, koji je u početku bio u bekstvu, kasnije je uhvaćen. „Smatra se da je islamistički motiv veoma verovatan“, navodi se u izveštaju Ureda za zaštitu ustavnog poretka. Još jedan pojedinac iz tog miljea bio je vozač automobila koji je u avgustu 2020. namerno izazvao sudar na gradskom autoputu u Berlinu. Tom prilikom je povređeno šest osoba. Pretpostavlja se da je motiv odnosno pozadina napada bila „islamistička“, „čemu je pogodovalo i psihičko oboljenje osumnjičenog“.

Daleko najopasniji su islamisti

Ako se pogleda broj ljudi koji predstavljaju pretnju i za koje službe bezbednosti veruju da bi u svakom trenutku mogli da izvrše napad, potencijal opasnosti od strane versko motivisanih lica postaje posebno uočljiv: od 697 muškaraca i žena koji su klasifikovani kao „potencijalno opasni“, u 596 slučajeva sumnja se da imaju verske motive. Time se pretežno misli na islamizam. Ta brojka potencijalno opasnih ljudi navodi se inače u odgovoru vlade Nemačke na upit koji su liberali (FDP) uputili Bundestagu krajem februara.

Pogled preko granice takođe pomaže Nemačkoj da proceni rizik od napada. Izveštaj Službe za zaštitu ustavnog poretka odnosi se i na napade u Francuskoj i Austriji. Oni su imali uticaj na „dinamiku situacije u Nemačkoj“. Krajem septembra 2020. u Parizu su nožem napadnuta dva prolaznika ispred nekadašnje redakcije satiričnog časopisa „Šarli Ebdo“.

Nakon napada u Beču, istrage i u Nemačkoj

Sredinom oktobra, nastavniku istorije Samuelu Patiju odrubljena je glava nasred ulice u pariskom predgrađu, jer je na nastavi pokazao učenicima karikature poslanika Muhameda. Nekoliko nedelja kasnije, čovek za kojeg se sumnja da je islamista, izbo je nožem troje posetilaca katedrale u Nici.

Pozadina tih napada očigledno je bila obnovljena rasprava o karikaturama Muhameda. „Šarli Ebdo“ ih je ponovo objavio povodom početka suđenja navodnim pomagačima atentatora u napadu izvršenom u januaru 2015. Tada su islamisti upali u redakciju i ubili dvanaest ljudi.

Napad u Beču u novembru 2020. takođe je mogao da podstakne imitatore u Nemačkoj da počine slična nedela. U glavnom gradu Austrije, napadač je ubio četiri osobe u centru grada i ozledio više od 20, neke od njih ozbiljno. Za saučesnicima se tragalo i u Nemačkoj. Zaključak Službe za zaštitu ustavnog poretka bio je da se „dela u kojima posebno nadahnuti pojedinačni počinioci imitiraju zločine koji su imali velikog odjeka, ne mogu isključiti u Nemačkoj“.

„Poseban izazov“: povratnici iz ratnih područja

Nemačke službe bezbednosti i dalje su veoma zabrinute zbog još jednog problema: od gotovo 1.100 islamista, koji su od 2012. godine boravili u Siriji i Iraku, otprilike trećina se vratila u Nemačku. Po povratku su neki osuđeni na zatvorske kazne. Postupak prema takvim islamistima u nemačkim zatvorima, ali i nakon njihovog puštanja iz zatvora, predstavlja „poseban izazov“ za pravosudne i organe bezbednosti u Nemačkoj.