Iskustvo digitalizacije američke vlade doneo u Srbiju

    0

    Sjedinjenje Američke Države danas su širom sveta prepoznate po neverovatnim tehnološkim i sajber dostignućima zbog kojih je u svim sektorima rangirana na prvom mestu. Zasluge za ovaj poduhvat idu najpriznatijim stručnjacima u ovoj oblasti, među kojima je i Branko Primetica koji je posle dugogodišnje karijere u Americi, odlučio da svoje poslovno umeće i poduhvate preseli u Srbiju i unapredi proces digitalizacije naše zemlje.

    • Koja ja Vaša uloga na putu digitalne modernizacije u Americi?

    Tokom 2004. godine pomogao sam formiranje „EGT“ , IT konsultantske firme koja je narednih 14 godina porasla na skoro 400 zaposlenih koji su primarno podržali digitalnu transformaciju američke Vlade. U ovo potpada korišćenje enterprise architecture (EA) za pronalazak konsolidacionih mogućnosti i deljenje usluga unutar i između sektora, implementacija „cloud“ platforme koja je povezana sa federalnim CIO, pokretanje akreditacionog procesa centralizacije IT procesa, konsolidacija centralnih podataka, podrška Open Data inicijativi i za kraj, biti deo tima koji je rešio probleme healthcare.gov. Sve u svemu, ušteda troškova za Saveznu Vladu SAD premašila je 300 miliona dolara.  

    • Nakon izgradnje uspešnog poslovanja u Vašingtonu, šta Vas je podstaklo da se preselite u Beograd?

    Po prodaji kompanije, bio sam spreman da se suočim sa novim izazovima na međunarodnom planu, pogotovo u Srbiji. Moji roditelji potiču iz ovog regiona, pričam srpski, volim srpsku hranu i uvek sam uživao u poseti Beogradu. Sa poslovne strane, imam veliku želju da pomognem unapređenju već uspešnog tempa digitalizacije Srbije koristeći savremenu metodologiju i nove tehnologije. Ovde postoji veliki potencijal da se značajno utiče na dobrobit svih građana, stvarajući ogromne uštede za srpsku Vladu. Naučio sam, a potom i osmislio nekoliko metoda koje mogu pomoći u postizanju ovih ciljeva.

    • Koji su bili neki od najznačajnijih izazova sa kojima se suočila Vlada Sjedinjenih Država tokom svog puta digitalizacije?

    Izazovi sa kojima se suočavaju su zajednički onima sa kojima se suočavaju druge nacionalne Vlade i firme iz privatnog sektora koje su podvrgnute naporima za modernizaciju IT-a. Oni koji su izazvali najviše problema su:

    • Pećne cevi: Ovaj termin se odnosi na slučajeve kada su poslovni procesi delimično digitalizovani, što rezultira hibridnim ručnim i automatizovanim procesom koji Vladu efektivno košta više vremena i novca za izvršenje. Ovaj termin se takođe odnosi na nestandardizovanu primenu rešenja koja podržava iste ili srodne poslovne funkcije. Ovo je uglavnom zbog nedostatka u efektivnom upravljanju IT sektora i uticaja na nedostatak interoperabilnosti i deljenju podataka.
    • Kupovina tehnologije bez plana: Kada državni IT menadžeri kupuju IT rešenja na osnovu preferencija ili obećanja prodavca, bez sprovođenja jednostavne analize, prateći standardni životni ciklus razvoja sistema (SDLC) kojim se utvrđuje da li rešenje zaista ispunjava njihove specifične zahteve i da li je najisplativija alternativa.
    • Kulturna promena: Da bi IT rešenje bilo uspešno i donelo povraćaj ulaganja, krajnji korisnici (Vladino osoblje i građani) moraju imati želju da ga koriste. Upravljanje promenama je ovde ključno i podrazumeva uključivanje zainteresovanih strana u zahteve, dizajn i fazu testiranja u primeni rešenja, prekvalifikaciji radnika za korišćenje digitalnih rešenja i konzistentnoj komunikaciji kojim se naglašavaju prilagođene prednosti automatizacije.

    • Kako Vlada Srbije može imati koristi od ovih izazova i naučenih lekcija?

    Jednostavno rečeno, ovi izazovi i lekcije su od ključne važnosti za srpsku Vladu da razmotri i implementira što je više moguće u svoj put digitalizacije. Ovo će sprečiti ponavljanje izazova i prepreka sa kojima se suočavaju druge vlade, ubrzati digitalizaciju širom Vlade i obezbediti konačno usvajanje od strane krajnjih korisnika. Možda i još važnije, razmenom znanja i praćenjem najboljih praksi, Vlada Srbije će ostvariti značajne uštede u troškovima koje može uložiti u buduće inicijative.

    • Koja je najbolja metodologija za stvaranje jedinstvenog pristupa digitalizaciji na nivou cele Vlade?

    Postoje dve stvari koje bih preporučio kao ključne za napredovanje:

    • Sveobuhvatni integrisani okvir upravljanja IT sektora za celu Vladu – ovaj vid uključuje standarde IT i sajber bezbednosti kako bi se osigurala interoperabilnost i zaštita podataka, tela za procenu i odlučivanje o IT nabavkama i mehanizme u razmeni znanja unutar Vlade i ulaganja u rešenja za zajedničke poslovne potrebe.
    • Enterprise architecture (EA) – razvojem poslovnog EA, Vlada Srbije može lako da identifikuje mogućnosti zajedničkih usluga, ponovno korišćenje IT usluga, konsolidaciju redundantnih sistema i modernizaciju po delatnostima unutar i između ministarstava. Pored toga, EA ne uključuje samo viziju kakvo će IT okruženje Vlade izgledati za tri do pet godina, već i plan tranzicione strategije koja detaljno opisuje vremenske okvire i prekretnice u smanjenju rizika i postizanju tih ciljeva. Rezultat je detaljna i jedinstvena mapa puta za transformaciju za celu Vladu.
    • Kako integrišete sajber bezbednost u proces digitalizacije?

    Važnost proaktivnog programa sajber bezbednosti u procesu digitalizacije ne može se dovoljno naglasiti. To je zato što je digitalno rešenje izjednačeno sa rešenjima koja su često zasnovana na vebu, što u suštini povećava izloženost Vlade sajber pretnjama ukoliko se ranjivosti ne adresiraju na odgovarajući način i pre samog kršenja. Sajber-bezbednost treba da bude deo Vladinog SDLC-a koji se rešava u ranoj fazi procesa, razvojem procene osetljivosti podataka i planom bezbednosti sistema. Ova mesta definišu neophodne kontrole za zaštitu podataka od provale gde se prvo testiraju i vrši se evaluacija bezbednosti, a potom i kontinuirano nadgleda nakon primene. 

    • Koje su neke od predstojećih metodologija i tehnologija kojih bi trebalo da budemo svesni?

    Odgovor može biti poduži zbog konstantne promene tehnološkog pejzaža, ali tri primera uključuju:

    1. Mreža podataka – integrisati izvore podataka na različitim platformama, čineći podatke dostupnim u bilo koje vreme i na bilo kom mestu bez obzira na lokaciju. Koristeći analitiku, struktura podataka može naučiti i preporučiti gde isti treba da se implementiraju i menjaju, na taj način smanjujući opterećenje upravljanja podacima.
    2. Hiperautomatizacija – alatka koja pomaže u automatizaciji što većeg broja poslovnih i IT procesa. Može uključivati kombinaciju automatizacije procesa robotike (RPA) i veštačke inteligencije (AI) za automatizaciju zadataka kako bi se nadmašila automatizacija osnovnih zadataka do inteligentne orkestracije.
    3. AI inženjering automatizuje ažuriranja podataka, modela i aplikacija kako bi se pojednostavila isporuka usluga veštačke inteligencije. Trebalo bi da bude praćen snažnim okvirom upravljanja kojim se osigurava njegova stalna poslovna vrednost.