Prvi prioritet Islamske Republike Iran jeste opstanak. Da bi to postiglo, iransko rukovodstvo nastoji da poveća cenu rata za predsednika Trampa — kroz američke žrtve, rast cena energenata i inflaciju — kako bi ga navelo da proglasi pobedu i povuče se, piše Njujork Tajms.
Suočen sa nadmoćnom vojnom silom Sjedinjenih Država i Izraela, Iran, prema mišljenju diplomata i analitičara, pokušava da proširi bojno polje sa sopstvene teritorije na širi region. Cilj je nanošenje štete naftnoj i gasnoj infrastrukturi u susednim zemljama, zatvaranje Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj i ograničavanje vazdušnog saobraćaja — sve sa namerom da se poremete ekonomije zemalja Persijskog zaliva i podignu globalne cene energije i inflacija.
Iran takođe nastoji da iscrpi zalihe skupih protivraketnih sistema svojih protivnika.
„Ovaj rat je postao test volje i izdržljivosti“, izjavio je Vali Nasr sa Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu. „Iran se suočava sa kvalitativno nadmoćnim vojskama, pa je strategija da se ispita njihova odlučnost proširivanjem bojišta, komplikovanjem sukoba i povećanjem rizika po svetsku ekonomiju.“
Strategija je relativno jednostavna. Ali Vaez, direktor za Iran u briselskom istraživačkom centru International Crisis Group, rekao je: „Iranci žele da prošire bol koliko god mogu, bez obzira na cenu po sebe i narušene odnose sa susedima, nadajući se da će stvoriti dovoljno protivljenja ratu da primoraju predsednika Trampa da odustane.“
„Za Islamsku Republiku“, dodao je, „opstanak je pobeda, čak i ako je Pirova.“
STRATEGIJA ASIMETRIČNE IZDRŽLJIVOSTI
Plan se zasniva na takozvanoj asimetričnoj izdržljivosti — prihvatanju početne štete kako bi se sačuvala sposobnost eskalacije u trenutku kada izraelska, američka i zalivska protivvazdušna odbrana budu iscrpljene.
Logika ove strategije jeste pretpostavka da će se Tramp, suočen sa izborima na polovini mandata i skeptičnim delom svog političkog pokreta, odlučiti da skrati rat pre nego što američke žrtve i inflacija dodatno porastu.
Već su napadnute američke i neke evropske baze i ambasade; šest američkih vojnika je poginulo, a tri aviona su oborena. Hezbolah se uključio u rat, a zemlje Persijskog zaliva su uznemirene i suočene sa nedostatkom skupih presretača koji se koriste protiv jeftinih iranskih dronova. Pogođena su energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji i Kataru. Cene nafte i gasa su naglo porasle, a brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz — kojim inače prolazi najmanje petina svetske nafte i prirodnog gasa — gotovo je obustavljen.
SEKRETAR IRANSKOG SAVETA: ZA RAZLIKU OD SAD, IRAN SE PRIPREMIO ZA DUG RAT
Ali Laridžani, sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost, naveo je na društvenim mrežama da se Iran, „za razliku od Sjedinjenih Država, pripremio za dug rat“, uključujući planove za postepenu eskalaciju i širenje bojišta.
Vojni analitičar Franc-Štefan Gadi opisao je sukob kao „trku s vremenom i protiv vremena“. Izrael, Sjedinjene Države i njihovi saveznici pokušavaju što brže da unište rakete, lansere i komunikacione čvorove kako bi sprečili lansiranje naprednijih iranskih projektila u trenutku kada zalihe presretača budu pri kraju.
Čak je i teško naoružani Izrael, pred kraj dvanaestodnevnog rata sa Iranom u junu, morao da ograniči upotrebu presretača, dopuštajući da neke iranske rakete padnu ukoliko nisu procenjene kao pretnja ključnim lokacijama ili gradovima.
Ako je iranska strategija jasna, jasni su i rizici — i oni su već vidljivi.
Predsednik Tramp je najavio nastavak rata najmanje još mesec dana i nije isključio mogućnost upotrebe američkih kopnenih snaga.
Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da „najteži udari tek predstoje“, a Pentagon je saopštio da će poslati dodatne vojnike i borbene avione.
Analitičari takođe navode da Sjedinjene Države podstiču iranske manjine, poput Kurda i Beludža, na pobunu protiv vlasti, bombardujući policijske i vojne položaje u tim oblastima, u nadi da će pokrenuti makar početak narodnog ustanka.
ZEMLJE PERSIJSKOG ZALIVA „JEDINSTVENE U SUOČAVANJU S NAPADIMA“
Iako je Iran napao zemlje Persijskog zaliva, uključujući hotele i aerodrome, Teheran do sada nije uspeo da ih udalji od Vašingtona. Države članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, istakle su u zajedničkom saopštenju „jedinstven stav u suočavanju s napadima“, naglašavajući da je bezbednost svih članica nerazdvojiva i zadržavajući pravo na samoodbranu.
Iako pozivaju na prekid neprijateljstava, ove zemlje nisu kritikovale američko-izraelski rat protiv Irana i verovatno će dozvoliti američkim snagama prelete preko svoje teritorije, što su na početku sukoba odbijale.
U prošlosti su države Persijskog zaliva posredovale i podsticale Vašington na pregovore sa Teheranom umesto na rat. Međutim, sada, pod iranskim napadima, verovatnije je da će omogućiti američkim snagama veći operativni pristup svom vazdušnom prostoru i teritoriji, što bi olakšalo sprovođenje vojnih operacija.
Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje su kritikovale Iran ali u početku nisu podržale rat, sada su signalizirale da bi mogle delovati radi zaštite svojih trupa i interesa u Persijskom zalivu, jer je, kako ističu analitičari, u pitanju širi globalni interes.
Evropa, koja je pokušala da smanji zavisnost od ruskog gasa, sada je još zavisnija od energenata iz Persijskog zaliva, dok polovina indijskog uvoza nafte prolazi kroz Ormuski moreuz. Zbog toga će pritisci na Trampa da skrati rat rasti, čak i ako Izrael želi odlučan završetak kako bi uklonio pretnju Islamske Republike.
TRAMPOVE NAMERE
Tramp često govori o želji da postigne sporazum sa Iranom i nedavno je pomenuo primer Venecuele, gde je bio zadovoljan uklanjanjem predsednika Nikolasa Madura, ali uz ostavljanje većeg dela državnog aparata netaknutim.
Moguće je da bi i Iran mogao zameniti vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija, koji je poginuo prvog dana rata, manje ideološkom vlašću spremnom na pregovore o nuklearnom programu radi očuvanja sistema.
Ipak, teško je proceniti Trampove namere. Neki analitičari smatraju da je skeptičan prema dugotrajnim vojnim kampanjama i da bi mogao biti zadovoljan različitim ishodima, uključujući model sličan venecuelanskom. S obzirom na to da je veliki deo iranskog vojnog i nuklearnog kapaciteta ozbiljno oslabljen, postoji procena da bi Vašington u gotovo svakom trenutku mogao da proglasi uspeh i okonča operaciju.
Za sada, čini se da je strategija više usmerena na to šta želi da izbegne nego na to šta tačno želi da postigne.
Tagovi
