Intervju: Akademik Petar Seferović, “glavni krivac” za skok na Šangajskoj listi

0
Foto Đorđe Kojadinović

Kada su ove godine stigli malo bolji rezultati o plasmanu Beogradskog univerziteta i povratak među 500 najboljih svetskih univerzitet na Šangajskoj listi, bivša rektorka Ivanka Popović je izjavila da je akademik Petar Seferović, redovni profesor kardiologije Medicinskog fakulteta, za to najzaslužniji jer je među najcitiranijim srpskim naučnicima. Neki se ne bi složili da je sve na jednom čoveku, ali jedan čovek može da učini mnogo. A takav je profesor dr Petar M. Seferović, kardiolog koji poslednjih 30 godina proučava srčanu slabost i bolesti srca, zbog čega je stekao svetsku reputaciju u kardiologiji. Bez preterivanja, Seferović je jedan od naših najvećih naučnika u medicini a njegova otkrića u kardiologiji imaju praktičnu primenu i ljudima produžavaju život.

Zato i nema udruženja u Evropi i Srbiji na čijem čelu nije bio ili je u ovom trenutku, ali navešćemo samo neke – potpredsednik Evropskog kardiološkog društva, predsednik evropskog Udruženja za srčanu insuficijenciju (2018–2020), predsednik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, i na čelu Društva za srčanu insuficijenciju Srbije.

Akademik Seferović je za Nedeljnik pričao svom o naučnom radu i kolika je lično njegova zasluga za bolje mesto BU na listi najboljih svetskih univerziteta, o značaju nauke i primeni naučnih otkrića u kardiologiji, o srčanoj slabosti, SANU, Medicinskom fakultetu i studentima, Kliničkom centru Srbije…

Da li je on “glavni krivac” za bolji plasman na Šangajskoj listi, kaže:

“Položaj Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi je plod rada svih naučnika na Univerzitetu. Naučna aktivnost na Beogradskom univerzitetu je veoma živa i naučnici su u raznim razdobljima doprinosili u različitoj meri. Konkretno, aktuelni napredak u oblasti srčana slabost poklopio se sa mojim naučnim interesom, što je dovelo do velikog interesovanja za rezultate mog istraživanja i bolje citiranosti”.

Skok na listi najboljih univerziteta u svetu je značajan za ugled Beogradskog univerziteta jer je poslednjih godina beležio pad. Imate visok H-indeks (85 u 2021. godini) i veliki broj citata koji beleži rast poslednjih nekoliko godina. Kako objašnjavate porast vaše citiranosti?

Moj glavni naučni interes je srčana slabost, veoma često i smrtonosno oboljenje, koje ima veliki društveni i ekonomski značaj. Pojava novih terapijskih principa i uvođenje nove strategije lečenja, u čijem formiranju sam, sa grupom svetskih eksperata, učestvovao, poboljšala je značajno efikasnost lečenja, što je izazvalo veliko stručno interesovanje i povećalo broj publikacija i citiranost. Klinička istraživanja novih lekova i uređaja revolucionarno su poboljšala lečenje srčane slabosti i produžila život ovih bolesnika.

Ceo svoj život ste posvetili nauci. Šta za vas znači jedno ovakvo priznanje, a šta znači za našu nauku, Univerzitet i medicinu doprinos pojedinaca kao što ste vi?

Naučni rad je teška, neizvesna i dugotrajna aktivnost. Verujem da su naučna radoznalost, strast za otkrivanjem novog, upornost da se sledi ideja u koju se veruje i posvećenost od najvećeg značaja. Naučnik ne traži i ne razmišlja o priznanjima, mada su ona svakako prijatna. U ovom konkretnom slučaju, najvažnija je praktična i široko prihvaćena činjenica da ovakvi pronalasci pomažu da veliki broj bolesnika sa srčanom slabošću živi bolje i duže.

Koliko je u postizanju ovakvih rezultata imao značaj timski rad?

U potpunosti sam saglasan sa vama, jer je dobra saradnja, ulaganje u edukaciju mladih i održavanje timskog i kolegijalnog duha, od najveće važnosti. To su bezvremenske kategorije, jer se i sada odlično sećam saveta mojih učitelja prof. Srećka Nedeljkovića i prof. Predraga Petrovića, da nikada ne treba odustati i da se do vrednih stvari ne dolazi lako. Od sedamdesetih godina XX veka, Beogradska kardiološka škola uživa veoma visok ugled u Evropi i mi smo nastavili tu tradiciju. Imao sam sreću da u svojoj višedecenijskoj medicinskoj praksi steknem izvanredne saradnike, koji su imali strast, želju i energiju da zajedno postignemo vredne rezultate. Iz velike plejade, spomenuo bih samo neke: prof. Miliku Ašanina, prof. Ružicu Maksimović, prof. Arsena Ristića, doc. dr Dejana Simeunovića, asistenta Ivana Milinkovića i doc. Mariju Polovinu.

Vi ste potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa, koje je najveće strukovno udruženje na svetu (110.000 članova), i imate veoma dobar uvid o učestalosti srčane slabosti u Evropi.

Kao što je već rečeno, srčana slabost je veoma često i ozbiljno oboljenje za koje ne postoji definitivno izlečenje. Ako se bolest prepozna na vreme, dobro razume i prihvati, uz pridržavanje propisane terapije, bolesnik može da živi dugo, dobro i kvalitetno. Evropsko udruženje za srčanu slabost, čiji sam bio predsednik u mandatu 2018–2020. godine, intenzivno se i stalno bori za utvrđivanje najboljeg pristupa lečenju ovih bolesnika. Danas se smatra da je holistički pristup lečenju, uz upotrebu lekova, uređaja i hirurgije, najuspešniji. Udruženje za srčanu slabost Srbije, osnovano 2011. godine, veoma je aktivno i veoma dobro sarađuje sa Evropskim udruženjem i brzo prenosi većinu novina u našu zemlju.

Kao člana SANU vaša dužnost je da se brinete o unapređivanju nauke u oblasti kojom se bavite i obezbedite naučni podmladak koji će nastaviti vaša istraživanja. SANU ponekad trpi kritike da ne radi dovoljno da zaustavi odlazak najboljih iz zemlje. Da li postoji neka strategija da se zaustavi odlazak najpametnijih ili da im se makar posle usavršavanja u svetu omogući da rade ovde i pomognu svojoj zemlji?

Verujem da SANU treba da se bavi ovim problemom u najvećoj meri. Strategija SANU za razvoj naučnog rada je veoma dobro definisana, ali, kao i svuda u Evropi, nije lako omogućiti najbolju implementaciju. Verovatno da rešenje leži u aktivnom povezivanju sa strukovnim organizacijama i povećanju njihove zainteresovanosti za ovaj problem. Mislim da članovi Medicinskog odeljenja SANU imaju značajan uticaj u svojim specijalnostima na razvoj naučnih ideja i projekata.

Da li su nove generacije studenata medicine zainteresovane za nauku i klinička istraživanja?

Svedok sam velikog interesovanja mlade generacije za kliničku medicinu i lečenje bolesnika. Medicinski fakultet u Beogradu je rasadnik medicinskih talenata u svakoj generaciji. Ipak, vremena se menjaju pa je pristup mladih lekara drugačiji, možda savremeniji nego ranijih generacija. Verujem da je odgovornost profesora i mentora veoma velika u predočavanju značaja naučnog rada kao osnove kliničkih principa, što će povećati zainteresovanost mladih lekara za naučni rad. U vezi sa tim, veoma sam zadovoljan što sam kao glavni urednik studentskog udžbenika Interna medicina Medicinskog fakulteta uspeo da povezanost nauke i kliničkog rada predstavim na pravi način.

U Kliničkom centru Srbije ste od osnivanja. Kako vidite njegovo mesto danas ne samo u zdravstvu Srbije nego i u promovisanju i sprovođenju naučnog rada?

Klinički centar Srbije je krovna institucija zdravstva Srbije koja ima ogromnu ulogu i potencijale u poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite ali i obimu naučnog rada u srpskoj medicini. Ogromna koncentracija vrhunskih stručnjaka, nova, moderna zgrada i više od 300 kliničkih studija koje se sprovode na njegovim klinikama izvanredna su osnova za klinička istraživanja. On je, u evropskim razmerama, prepoznat kao značajan faktor u ovoj oblasti. Mudra politika i značajna naučna interesovanja prof. Milike Ašanina, direktora Kliničkog centra u ovom procesu, imaju veliku ulogu.

Nauka je jedno a praksa drugo. Ali vi ste uspeli da svoj naučni rad primenite kao lekar i da gledate svoja dostignuća. Da li je primenjena nauka najveći domet naučnog rada?

Poznata je izjava Nikole Tesle da je svaka nauka onoliko dobra koliko pomaže praktično ljudima i čovečanstvu. Saglasan sam u potpunosti, i trudim se da moja istraživanja postanu deo svakodnevnog rada i lečenja bolesnika sa srčanom slabošću, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Dugačak je put od naučnog pronalaska do praktične primene i zato se trudim da jasno definišem upotrebu lekova i postupaka koji su rezultat naših istraživanja. U primeni rezultata u Srbiji odlučujuće pomaže Udruženje za srčanu slabost i Udruženje kardiologa koji se, kroz niz stručnih i javnih akcija, stalno i neumorno bave ovim problemima. Takođe, privatni zdravstveni sistemi imaju veliku ulogu u ovom procesu. Kao jedan od medicinskih direktora najvećeg srpskog privatnog sistema Euromedika veoma sam zadovoljan što vidim da se savremeno lečenje primenjuje i u ovom segmentu srpskog zdravstva. Još intenzivnija edukacija mladih lekara, doktoranada, medicinskih sestara ali i bolesnika je neophodna da bi ovi rezultati dobili punu primenu.

Kako vidite budućnost naučnog rada u Srbiji?

Verujem da je budućnost naučnog rada u Srbiji obezbeđena i da će se naučni tokovi razvijati na najbolji način. Srpska nauka je, i biće još više, deo svetskog i evropskog naučnog prostora. Lep je primer moje kćerke Jelene, koja je bila student generacije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a sada je dijabetolog i uspešan istraživač na Harvard Medical School u Bostonu. Uopšteno govoreći, mislim da je pred nama težak zadatak i velika odgovornost da integraciju nauke u kliničku praksu olakšamo u složenim lokalnim i još kompleksnijim svetskim zbivanjima. Ne sumnjam da će se interes i primena rezultata naučnog rada u Srbiji povećavati i da ćemo u budućnosti imati još bolje naučne rezultate.