Novi domaći film „Biće novih leta“ reditelja Gvozdena Đurića, koji se trenutno prikazuje u bioskopima širom Srbije i regiona, kroz priču o porodici Škrbić otvara teme „belih laži“, privida normalnosti i granice do koje smo spremni da idemo da bismo održali sliku o sebi. Duhom komedije i težinom drame, film prepoznaje apsurd svakodnevice, ali ne beži od pitanja šta se iza tog apsurda krije.
O novom ostvarenju domaće kinematografije, nastalom u produkciji TS Media i izvršnoj produkciji Adrenalina, za Nedeljnik govore reditelj i scenarista filma Gvozden Đurić i ko-scenarista Uroš Tomić, koji su ujedno i producenti filma „Biće novih leta“.
Glumačka postava filma Biće novih letaMatija Tošović i Mila Maksimović
Film je nastao prema istinitoj priči koju Gvozden Đurić nije želeo da prepriča gledaocima, već je hteo da na bioskopskom platnu istraži njene dublje, psihološke i društvene korene.
„Iako je sve krenulo od jednog vrlo kratkog novinskog članka koji je opisivao anegdotalnu situaciju o porodici koja se deset dana skrivala u stanu dok je pred svojom okolinom glumila da je na letovanju, granica između ‘istinitog’ i ’filmskog’ za mene ni u jednom trenutku nije bila u doslovnom prepričavanju događaja, već u traženju istine o likovima i njihovim motivacijama. Mnogo više me je zanimalo pitanje šta se zapravo krije iza takve odluke, koji su to motivi, društveni pritisci ili lične ambicije koji mogu da dovedu do tako apsurdnog postupka. U tom smislu, stvarni događaj bio je samo početni impuls, dok je film pokušaj da se kroz likove istraže mnogo širi psihološki i društveni mehanizmi“, ističe Đurić i dodaje da je kroz „Biće novih leta“ želeo da spoji duh američkih indie filmova, poput onih od Aleksandra Pejna, sa tonom i likovima iz rumunskih drama i komedija, pa se u toj kombinaciji iznedrila dramedija kao žanr.
Đurić je značajnu podršku u osmišljavanju scenarija i realizaciji filma imao u Urošu Tomiću, a njihova uspešna saradnja datira još od serija „Grupa“ i „Kljun“, koje je Tomić režirao, uz Đurićevo učešće u autorskom timu.
„Gvozdenova verzija dramedije zapravo veoma odgovara junacima filma i vremenu u kojem živimo. Dakle, ovo definitivno nije klasična domaća komedija, pre ima neke nostalgične ex-YU reference, u duhu porodičnih filmova kakve smo nekada gledali“, dodaje Tomić.
On navodi da dogodovštine porodice Škrbić, koje se najvećim delom odigravaju u beogradskom naselju Vidikovac, imaju univerzalni karakter, te da je sličan, gotovo bizaran slučaj letovanja u stanu zabeležen čak i u Luksemburgu.
Gvozden Đurić tokom snimanja filma Biće novih letaMatija Tošović i Mila Maksimović
„To za Luksemburg smo zapravo naknadno saznali. Kada smo ponudili projekat na jednom marketu, producent iz Francuske kome se film dopao pitao nas je da li je priča zasnovana na porodici iz Luksemburga. To nas je baš pozitivno iznenadilo, da se slične situacije dešavaju širom sveta, čak i u jednoj takvoj zemlji. Porodica je neminovno univerzalna, jer je veliki deo planete suočen sa sličnim finansijskim i stambenim problemima, tako da samo letovanje nije jedini motiv u filmu. A Vidikovac mi je bio posebno zanimljiv, to je živ i autentičan deo grada koji se zapravo retko pojavljuje u domaćim filmovima, pa će i vizuelno biti svojevrsno osveženje“, naglašava Tomić.
Uroš TomićPrivatna arhiva
U temelju filma nalazi se fenomen „belih laži“ koje je Gvozden Đurić detaljno istraživao, a „Biće novih leta“ mu je umnogome pomogao da stekne korisna saznanja o porodici, pritisku „normalnosti“ i tome kako funkcionišemo u svakodnevici.
„Kroz rad na ovom filmu postalo mi je još jasnije koliko su takozvane ’bele laži’ često duboko ugrađene u svakodnevni život. One nisu nužno uvek proizvod zle namere, već često način na koji ljudi pokušavaju da zaštite sebe, svoje dostojanstvo ili sliku o sebi pred drugima. Porodica je u tom smislu posebno zanimljiv i inspirativan prostor za pričanje filmskih priča, jer je to mesto gde se te male obmane najlakše primete. Istovremeno, rad na ovom filmu podsetio me je koliko je snažan društveni pritisak da budemo ’normalni’, uspešni i zadovoljni, čak i onda kada to realno nismo“, navodi reditelj, scenarista i producent filma u kojem glavne uloge tumače Tamara Krcunović, Zlatan Vidović, Anđela Kribl, Mladen Lero i Olga Odanović.
Gvozden ĐurićMaja Medić
Dominantnu ulogu u novom Đurićevom ostvarenju, za razliku od mnogih domaćih filmova, ima jedna žena, Senka, majka dvoje dece i noseći stub porodice Škrbić, koju tumači Tamara Krcunović.
„Delovalo je potpuno prirodno da glavni junak bude žena. I to ne kao trend ili kopija nekog stranog modela, već kao nešto autentično, baš iz našeg okruženja kada se uzme ova tematika. I u serijama koje smo radili često smo se bavili snažnim ženskim likovima, pa mi je i ovde to bio zanimljiv izazov, jer je reč o drugačijem žanru. Zabavno mi je bilo i to što je nekoliko devojaka i žena nakon premijere reklo: ‘Pa ovo je film o mojoj majci!’“, ističe Uroš Tomić.
Sa njim je saglasan i Đurić, koji u svojim projektima veliku pažnju pridaje ženskim ulogama.
„Kao što je to i Uroš rekao, u dosta naših zajedničkih projekata glavni junaci su često žene i to nam je baš važno. Inače, iz nekog razloga, gotovo po inerciji, u domaćem filmu glavne uloge su često rezervisane za muške junake, dok su ženski likovi neretko postavljeni kao njihova dopuna, supruge, majke ili neko ko funkcioniše u odnosu na glavnog muškog protagonistu. Mi smo želeli da naša glavna junakinja bude neko ko pokreće događaje i nosi unutrašnju energiju čitavog filma, bez obzira na to što je često impulsivna, ponekad i kontradiktorna, ali i osoba koja sve vreme provocira život i ima hrabrosti da dovede u pitanje sopstveno osećanje istine“, navodi on.
Olga Odanović i Zlatan Vidović, scena iz filma Biće novih letaMatija Tošović i Mila Maksimović
Na pitanje šta bi voleo da publika ponese iz bioskopa nakon pogledanog filma, Đurić ističe da je to empatija prema likovima.
„Ni mi sami nismo želeli da ih osuđujemo, niti da im se rugamo, iako za to svakako ima mnogo prostora. Mnogo više nas je zanimalo da razumemo njihove slabosti, strahove i razloge zbog kojih donose odluke koje na prvi pogled deluju potpuno apsurdno“, zaključuje on.
Na tom tragu je i Tomić.
„Voleo bih da publika iz bioskopa izađe sa jednim dobrim, feel-good osećajem. Kada smo završili film i kada sam ga video u celini, imao sam utisak kao da sam upravo odgledao neku romantičnu komediju, iako ovaj film to nije. Svi volimo snažne i kvalitetne drame koje se bave velikim temama, kao i urnebesne komedije, ali mislim da nam nedostaje i ovakav tip porodične dramedije. Filmovi koji su opuštajući, a opet imaju sloj više, i u kojima publika može da uživa zajedno, bilo u bioskopu ili kasnije kod kuće na nekoj od platformi. Iskreno se nadam da će ih u budućnosti biti još više i da će kolege praviti takve filmove – i zanimljivije i drugačije od našeg, jer mislim da je to prostor koji naša kinematografija tek treba ozbiljnije da razvije“, navodi Uroš Tomić.
Film „Biće novih leta“ nastao je uz podršku Ministarstva kulture, Filmskog centra Srbije i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“.
