Brojke
U poslednja 24 sata registrovano je 2.314 novih slučajeva koronavirusa, dok je na kovid-19 testirano ukupno 12.506 građana.
Potvrđeno je da je preminulo devet osoba.
Prema poslednjim informacijama, na respiratorima u bolnicama širom Srbije nalazi se 74 pacijenata.
Procenat pozitivnosti, broj pozitivnih u odnosu na broj testiranih, iznosi 18,50 odsto.
Zaraženi delta sojem korone imaju dvostruko veći rizik od hospitalizacije nego pacijenti inficirani alfa varijantom
Osobe zaražene delta varijantom (indijski soj) koronavirusa imaju približno dvostruko veći rizik od hospitalizacije u poređenju sa ljudima koji su inificirani alfa varijantom (britanski soj), pokazala je studija ovjavljena u naučnom časopisu Lancet.
Studija je sprovedena na više od 40.000 slučajeva u Engleskoj, između 29. marta i 23. maja 2021. godine. Rizik od odlaska u bolnicu zbog ukazivanja hitne pomoći ili rizik od prijema u bolnicu u roku od 14 dana od infekcije delta sojem, takođe je 1,5 puta veći u odnosu na pacijente koji su bili zaraženi alfa varijantom.
U pitanju je prva studija koja je uporedila rizike od hospitalizacije između delta i alfa soja na osnovu slučajeva koji su potvrđeni sekvenciranjem celog genoma, što je najtačniji način za određivanje varijante virusa.
Dr Gevin Dabrera, jedan od vodećih autora studije kaže da je ova analiza potvrdila prethodne nalaze da će ljudi koji su inficirani delta sojem imati veći rizik od hospitalizacije nego što je slučaj sa zaraženima alfa varijantom, iako je većina slučajeva uključenih u analizu bila nevakcinisana.
“Već znamo da vakcinacija pruža odličnu zaštitu i od delta varijante, a kako ova varijanta čini više od 98 odsto novih lučajeva kovid-19 u Velikoj Britaniji, od vitalnog je značaja da oni koji nisu primili dve doze vakcine to učine što je pre moguće”, kaže dr Dabrera.
Delta varijanta koronavirusa prvi put je registrovana u Indiji u decembru 2020. godine, a rane studije su otkrile da je i do 50 odsto lakše prenosiva od britanske varijante. Preliminarna studija iz Škotske ranije je takođe ukazala da je rizik od hospitalizacije u slučaju inficiranja delta varijantom udvostručen u poređenju sa alfa sojem.
U najnovijoj studiji, istraživači su analizirali zdravstvene podatke 43.338 registrovanih slučajeva koronavirusa u Engleskoj, a u analizu su uključene i informacije o tome da li je osoba vakcinisana ili nije, da li je odlazila po hitnu pomoć, da li je bila u bolnici. U obzir su uključene i demografske karakteristike.
Tokom perioda istraživanja, bilo je 34.656 slučajeva alfa varijante (80 odsto) i 8.682 slučajeva delta varijante (20 odsto). U međuvremenu je broj inficiranih delta varijantom u Velikoj Britaniji porastao i činio je oko dve trećine novih slučajeva u trećoj nedelji maja, ujedno i poslednjoj analiziranoj nedelji u okviru ove studije (65 odsto, 3.973 zaraženih od ukupno 6.090 slučajeva u toj nedelji).
Otprilike, jedan od pedeset pacijenata primljen je u bolnicu u roku od 14 dana nakon prvog pozitivnog testa na koronavirus (2,2 odsto alfa, 2,3 odsto delta). Nakon što su u obzir uzeti faktori za koje je poznato da utiču na razvoj teških kliničkih slika kod koronavirusa – uključujući starost, etničku pripadnost i to da li je osoba vakcinisana ili nije – istraživači su otkrili da je rizik od hospitalizacije udvostručen kada je reč o delta varijanti (povečanje rizika – 2,26 puta).
Više studija je pokazalo da potpuna vakcinacija sprečava i simptomatsku infekciju i hospitalizaciju, kako za alfu, tako i u slučaju delta varijante.
U ovoj studiji je samo 1,8 odsto zaraženih bilo kojim od dva pomenuta soja primilo obe doze vakcine. Oko 74 odsto slučajeva nije bilo vakcinisano, a njih 24 odsto je bilo delimično vakcinisano. Autori napominju da zbog toga nije moguće izvesti statistički značajne zaključke o tome u kojoj meri se rizik od hospitalizacije razlikuje između vakcinisanih osoba koji se potencijalno kasnije zaraze alfa ili delta sojem. Rezultati ove studije prvenstveno govore o riziku od prijema u bolnicu kod nevakcinisanih ili delimično vakcinisanih.
Dr Ane Presanis, autorka studije, kaže da je analiza ukazala da će u odsustvu vakcinacije svaka epidemija delta soja biti veći teret zdravstvenoj zaštiti nego epidemija alfa soja.
“Potpuna vakcinacija je ključna za smanjenje rizika od simptomatske infekcije u slučaju delta varijante i, što je važno, potpuna vakcinacija je važna za smanjenje rizika od razvoja teške kliničke slike i i prijema u bolnicu”, zaključuje Presanis.
“Kovid bolnica u Kruševcu uskoro puna… Pripremaju se i druge bolnice na jugu za ulazak u korona sistem…”
Zbog rasta broja hospitalizovanih, u narednih nekoliko dana u kovid bolnici u Kruševcu više neće biti slobodnih mesta, izjavio je zamenik direktora Niškog kliničkog centra Radmilo Janković, koji je trenutno u kruševačkoj bolnici.
“Imamo puno pacijenata. Pripremaju se i druge bolnice na jugu da uđu u kovid sistem. Verovatno će se za pet do sedam dana napuniti Kruševac. Od Kraljeva do Negotina i od Jagodine do Preševa, svi dolaze ovde. To su uglavnom jako teško slučajevi sa minimumom životnih funkcija, životno ugroženi. Oni su se ili lečili kod kuće, ili se nisu javljali lekarima”, rekao je Janković za portal nova.rs.
U kruševačkoj kovid bolnici takoše je i veliki broj starijih pacijenata, a Janković dodaje da su mlaši pacijenti “oni koji odrešuju sudbinu ovog talasa” i “oni koji praktično šire zarazu”.
“Mlađi uglavnom nemaju težu kliničku sliku, ali ovde su uglavnom oni nesrećni stariji ljudi koje su oni zaraili. Mi ovde imamo deset pacijenata starijih od 90 godina i 60 pacijenata starijih od 80 godina. To je jedna tužna i razočaravajuća situacija”, rekao je Janković.
“Treću dozu vakcine primilo 120.000 građana, ali mi se čini da apeli nisu urodili plodom…”
Koordinator vakcinalnog punkta na Beogradskom sajmu Zoran Bekić rekao je danas da je zaključno sa petkom 120.000 građana vakcinisano trećom dozom vakcine protiv koronavirusa.
Bekić je za RTS naveo i da je “vidno povećano” interesovanje građana za vakcinaciju trećom dozom, ali i da se na dnevnom nivou ne vakciniše dovoljan broj ljudi, kao i da apeli nisu urodili plodom.
On je dodao da za kolektivni imunitet treba da bude vakcinisano “bar još milion ljudi”.
“Svi ljudi koji su u velikom broju kontakta – vojska, policija, državna uprava, prosvetni radnici, takođe su u grupi o kojoj se razmišlja da se obavezno vakciniše, jer ćemo na taj način sa 50 odsto vakcinisanih građana, skočiti možda na 70 odsto i približiti se kolektivnom imunitetu”, naveo je Bekić.
Prema njegovim rečima, zbog broja zaraženih i umrlih, ne može da se kaže da se Srbija izborila sa koronavirusom.
“Sada imamo oko 2.500 ljudi, ali imamo i umrla lica. Kada imamo umrle ne možemo da kažemo da smo se izborili sa koronom”, rekao je on.
Napomenuo je da zato mora da se razmišlja o korona propusnicama i obaveznoj vakcinaciji.
Bekić je ocenio i da je kovid propusnica “prva stvar” koja treba da bude uvedena u Srbiji, zato što će se time, kako je rekao, “ubrzati vakcinacija, jer sa njom jedino vakcinisani mogu da uđu u restorane, kafiće…”.
“To će ljudima da oteža svakodnevni život i oni će se vakcinisati”, ukazuje Bekić.
On je rekao i da, ukoliko se govori o očuvanju javnog zdravlja, može da se razmišlja o obaveznoj vakcinaciji, te dodao da to treba da važi za zdravstvene radnike.
Tagovi
