Društvo

(INFOGRAFIKA) Koronavirus u Srbiji: Rekordan procenat pozitivnih, „mnogo teža klinička slika pacijenata“, članovi Kriznog štaba upozoravaju na rizik od skijališta i zimovanja

Mihajlo Draškić

6. decembra 2020. 0

U poslednja 24 sata u Srbiji je na koronavirus testirano 14.486 osoba, njih 5.809 je pozitivno, dok je od posledica COVID-19 preminulo 58 osoba.

Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“ na respiratorima u bolnicama širom Srbije nalazi se 278 pacijenata.

Procenat pozitivnosti, broj pozitivnih u odnosu na broj testiranih, iznosi rekordnih 40,10 odsto.

Kada je reč o gradovima, u Beogradu je zabeleženo 1.474 nova slučaja koronavirusa, što je četvrtina svih pozitivno testiranih u protekla 24 sata.

Slede Novi Sad sa 349 nova slučaja, Kragujevac sa 250 novih kovid pozitivnih osoba, Niš sa 214, a u grupu gradova preko 200 novozaraženih je i Kraljevo sa 208 novih slučajeva.

Gradovi koji broje više od 100 novozaraženih su Valjevo sa 125 slučajeva, a slede ga Vranje i Užice sa po 117 požitivno testiranih.

Subotica i Leskovac broje 97 novih slučajeva, Smederevo 89, Šabac 86 isto kao i Pančevo, a Kruševac ima 82 novi slučaj kovida, a Čačak jedan manje.

Ostala mesta u Srbiji zabaleženo je manje od 70 novizaraženih.

Kon: „U Beogradu skoro 1.000 hospitalizacija dnevno. Postoje informacije da se prodaju aranžmani za doček Nove godine…“

Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa Predrag Kon rekao je da u Beogradu dolazi do blagog opadanja broja novozaraženih, ali da je pritisak na bolnice i broj hospitalizacija u celoj zemlji još uvek ekstremno veliki.

Kon je za TV Pink kazao da smo u nedelji kada se očekuju efekti uvedenih mera i da se u poređenju sa podacima od prošlog petka i subote naslućuje da će ih biti.

On je, međutim, ukazao da je pritisak na bolnice još uvek ekstremno veliki, da je u Beogradu skoro 1.000 hospitalizacija dnevno, a manje od 700 otpusta, kao i da je u celoj Srbiji oko 300 prijema dnevno.

„Sistem je prenapregnut, ali još uvek ima mesta, nijedan pacijent se ne ostavlja da nije zbrinut“, rekao je Kon.

Na pitanje da li će biti jačeg zatvaranja, ukoliko mere ne daju rezultate, Kon je kazao da su pred nama novi izazovi, slave, katolički Božić, Nova godina i dodao da postoje informacije da se prodaju aranžmani za doček Nove godine.

„Za nas je sad kasno, aranžmani su rasprodati. Zamislite šta će biti posle zimovanja kada pet odsto Beograđana ode na planinu… Pa i ja bih voleo da idem da se odmaram…“: Tiodorović upozorava na rizik od skijališta i zimovanja

O dobrom scenariju više nema ni govora i sada samo gledamo da šteta bude sve manja, smatra epidemiolog Zoran Radovanović Radovanović ističe da je najbolja ilustracija stanja zdravstvenog sistema činjenica da se „redovnim“ pacijentima odlažu hirurški zahvati, a da se Beograđani oboleli od kovida voze u medicinske centre udaljene i po 240 kilometra.

Kako je rekao FoNetu, dodatne epidemiološke mere uvedene su prekasno, za šta ne postoji ni naučno, ni stručno, ni logičko opravdanje.

„To je kao kad armija krene u rat: tu je i generalštab, vi ste na prašnjavom drumu, pred vama trava i sad vi čekate, raspitujete se da li smete da gazite travu jer piše ‘ne gazi travu’. A za to vreme gubite ljudstvo, gubite rat“, ilustrovao je Radovanović, prenosi N1.

On ponavlja da u zvaničnu statitstiku ne smemo i ne bi trebalo da verujemo, jer se do sada pokazalo da se brojevi još „krivotvore i odudaraju od realnosti“.

Prema uverenju Radovanovića, priča o vakcinama je i dalje na dugačkom štapu, ali nije važno odakle one dolaze, već da li su dobre i proverene.

Kako je predvideo, problem će biti i to što bi se vakcinaciji podvrglo manje od 40 odsto stanovištva, iako je javno mnjenje o tome podložno promenama.

„Ako vi vidite da neko u komšiluku umire, vi ćete da zavrnete rukav“, procenio je Radovanović, koji misli da je u Srbiji do sada prokuženo milion i po ljudi, dakle onih koji imaju nekakvu otpornost, ali je potrebno da se taj broj poveća.

Bolnica u Batajnici za 24 sata od početka rada primila 95 pacijenata

Noć u kovid bolnici u Batajnici je bila vrlo burna, rekla je direktorka dr Tatjana Adžić Vukićević Tanjugu i navela da je od juče u 17 časova, kada je bolnica počela sa radom, primljeno 95 pacijenata.

Prema njenim rečima, samo u toku noći je primljeno 80 bolesnika sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom.

„Na polunitenzivnoj nezi su 72 pacijenta, a u jedinici intenzivnog lečenja njih osmoro, od toga četiri priključeno na mehaničku ventilaciju“, rekla je Adžić Vukićević Tanjugu.

Dolaze ljudi sa svih strana, ljudi su izbezumljeni, oni moraju da prođu primarni trijažni centar, rekla je doktorka, ali i dodala da im ukazuju pomoć i ne šalju ih 30 kilometara na Infektivnu kliniku.

Kaže da su se nadležni za put potrudili da naprave mesta za parking i za prilaz. Ne može istog sekunda kad je juče počelo da se radi, da bude sve savršeno, normalno da ima problema, ali ih u hodu rešavamo, rekla je doktorka.

“Mnogo teža klinička slika pacijenata, skoro svi zahtevaju kiseonik…”

Direktorka KBC “Bežanijska kosa” dr Marija Zdravković je navela da je u toj ustanovi trenutno smešteno 300 kovid pacijenata, od kojih je 40 na Intezivnoj nezi.

“I to su najteži pacijenti na različitim modalitetima ventilancije sa visokim kisioničnim pritiscima. Starosna strukturaje šarolika i ona varira. U ovom trenutku nemamo toliko mlade pacijente, uglavnom je prosek 62 godine i uglavnom su godine života faktor komplikacija bolesti”, objasnila je Zdravkovićeva, a prenosi RTS.

“Pacijenti koji dolaze u prijemno-trijažnu ambulantu dolaze sa mnogo težom kliničkom slikom, sa mnogo uznapredovalim pneumonijama koje zahtevaju odmah stavljanje na kiseonik. Sada 95 do 99 procenata kako ulazi u bolnicu zahteva kiseonik istog trenutka”, navodi direktorka KBC “Bežanijska kosa”.

Ne uzimati terapiju na svoju ruku

Dr Zdravkocić je apelovala na građane da se ne leče kući na svoju ruku, jer, kako kaže, ova bolest je specifična i zahteva posebnu terapiju.

“To je najveća greška koja može da se uradi. Ovakva bolest je specifična, nikada nije postojala, zahteva posebnu terapiju, ima svoje faze. Pre svega je važno proceniti fazu u kojoj se pacijent nalazi i dati mu terapiju. Velika je greška ako se u jednoj fazi bolesti da terapija koja se daje u drugoj fazi. Dakle to samo profesionalci koji su jako iskusni u lečenju pacijenata mogu dobro da odrede”, objasnila je dr Zdravković.

Mere same za sebe ne znače ništa

Na pitanje da li se već primećuje rezultat mera koje su pooštrene dr Zdravković je rekla:

“Diskretno se primećuje, ne tako značajno kao što bi mi voleli, ali nismo ni dali dovoljno prostora da se primeti. Vrlo je bitno što su uvedene sve te mere, ali je još bitnije da i dalje kažemo ma koliko to delovalo dosadno i na neki način opterećujuće – Mere za sebe ne znače ništa, ljudi su ti koji moraju te mere da prihvate, da ih sprovode i da budu dosledni jer svi mi vidimo da je vaj virus izuzetno zarazan”, objsnila je dr Zdravković.

Sada se odlučuje tok bolesti u narednih šest meseci

Istakla je da je jako bitno skratiti kontakte na minimum jer se, kako kaže, danas odlučuje tok bolesti i naših života u nerednih šest meseci.

“Bitno je da sečemo kontakte na minimum zbog toga što se mi sada nalazimo da kažem u poslednjoj četvrtini te utakmice i jako je bitno da dobijemo ovu igru. Sve što nije od vitalnog značaja, molim vas nemojte kontaktirati u naredne dve nedelje. Danas se odlučuje tok te bolesti i uopšte organizacija i naši životi u narednih šest meseci”, poručila je direktorka KBC “Bežanijska kosa”.

„Ako vi vidite da neko u komšiluku umire, vi ćete da zavrnete rukav“: Radovanović o vakcinaciji

Kako je rekao FoNetu, dodatne epidemiološke mere uvedene su prekasno, za šta ne postoji ni naučno, ni stručno, ni logičko opravdanje.

On ponavlja da u zvaničnu statitstiku ne smemo i ne bi trebalo da verujemo, jer se do sada pokazalo da se brojevi još „krivotvore i odudaraju od realnosti“.

Prema uverenju Radovanovića, priča o vakcinama je i dalje na dugačkom štapu, ali nije važno odakle one dolaze, već da li su dobre i proverene.

Kako je predvideo, problem će biti i to što bi se vakcinaciji podvrglo manje od 40 odsto stanovištva, iako je javno mnjenje o tome podložno promenama.