In memoriam: Milan Dražilović, Undercover srpskog novinarstva

1

U četvrtak je baš bio odvratan dan. Vrteo sam Netflix i pustio Undercover, kada je Jelena ušla u sobu i nekako izgovorila: “Umro je Draža”.

Milan Dražilović preminuo je u 52. godini.

I to nije bila velika vest za medije samo zato što je on tako želeo.

U generaciji novinara iz sredine devedesetih Draža je bio najtalentovaniji. Ubedljivo. Prvi je postao urednik u Večernjim novostima, pa sa nama honorarcima delio svoju veliku platu u kafani.

Kod Draže u kući svi smo se okilavili noseći cement – a malo je ljudi kojima možete da nosite cement – ali smo se i poudavali, poženili.

Ako je neko imao veliko srce onda je to Draža.

Prvi put mu se zatreslo na basketu 1998. na Banjici.

Odvezli smo ga na VMA, a tada civile nisu primali na VMA.

Dražu su morali da prime.

Vlada i ja smo slagali Tanju, sa stomakom do zuba, da su nam lekari rekli da će biti sve OK.

A rekli su nam da su šanse 50:50.

Bila je to strašna noć, ali ih je Draža još mnogo divnih proživeo.

Milan Dražilović preminuo je u 52. godini. I to nije bila velika vest za medije samo zato što je on tako želeo

Stigao je i Antonije, koji sigurno i dalje ne može da shvati kakva je privilegija bila rasti uz takvog oca.

Dvadeset tri godine kasnije, na istom mestu, na VMA, Draža nije preživeo odvratno jutro. Rutinsko postavljanje pejsmejkera pretvorilo se u tragediju.

I to baš kada je prvi put sam odlučio da ode lekaru.

Kada je dobio koronu – a za njega smo se svi najviše plašili – morali smo zajednički da ga ubeđujemo da ode u bolnicu.

Izgubio je samo miris i ukus i zezao se kako mu se sada sviđa podvarak.

Kako je onda ovog puta odlučio da ode sam?

Nije želeo nikoga da opterećuje.

Čudo je kako veliki ljudi uvek odlaze u velikom stilu.

Svako pamti te poslednje rečenice.

A Draža je to jutro kada ga je, ovog puta Tanja dovezla na VMA, rekao: “Izvini”.

I dodao da mora sutradan da ode kod svog lekara koga je zakazala.

Zato smo mi njih zvali Tanja i Draža.

Najteže je osvojiti jednu ženu!

I imati jednog pravog prijatelja.

Draža je svima nama bio najbolji drug.

Kao i svojoj Tanji.

I Antoniju.

Poslednji put čuli smo se posle operacije. Krvario je.

Nerviralo ga je što mora ponovo pod nož ukoliko ne stane.

Ono zbog čega bi svako paničio, za njega kao da se nije dešavalo.

Uostalom, šta tu možeš da promeniš.

Nenametljivi mudrac ponašao se kao da je odgonetnuo tajnu života.

Delio je sa svima. Ko hoće da čuje, čuje.

Ko neće, i nije zaslužio…

I zato sam ovog odvratnog četvrtka, vraćajući se iz njegovog stana u kojem sam se još jedino osećao kao kod kuće, videvši “Undercover” zamrznut na ekranu, shvatio – Draža je bio undercover srpskog novinarstva, kao i svih nas koji smo imali sreću da uz njega odrastemo.

Ćao, Debeli!

P. S.

Znam da bi ti izredigovao ovaj tekst ili bi rekao da je patetičan. Ali takav je i život, Buco. To je ona tvoja – “Lovio sam šarane, ispraćao brodove i snivao divne snove daleke…”

~ Veljko

1 KOMENTAR

Comments are closed.