„Imao je tri godine kada ih je otac iz Ukrajine doveo u SAD sa 750 dolara u džepu…“: Priča Aleksandra Vindmana, oficira koji će da svedoči protiv Trampa

Aleksandar Vindman i njegov brat blizanac Jevgenij imali su samo tri godine kada su sa ocem i bakom, jevrejskim izbeglicama, napustili Ukrajinu sa svega 750 dolara i nekoliko kofera, u nadi da će u Americi pronaći bolji život.

Prošlo je 40 godina, Vindman se školovao na Harvardu, postao diplomata, odlikovani oficir američke vojske i ekspert za ukrajinska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

On će biti prvi zvaničnik Bele kuće koji će svedočiti u okviru istrage protiv američkog predsednika Donalda Trampa, koja može dovesti i do njegovog opoziva.

Vindman planira da istražiteljima, piše Njujork tajms, kaže da „ne misli da je bilo prema propisima“ to što je Tramp vršio pritisak na ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da u zamenu za novčanu pomoć bivšoj sovjetskoj državi Zelenski iskopa kompromitujuća saznanja o Džou Bajdenu, ali i da je osećao dužnost da prijavi sporni razgovor advokatu Bele kuće iz straha da bi mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost.

Svedočenje Aleksandra Vindmana, sa druge strane, nudi i uvid u životnu priču jednog imigranta i priču o dvojici braće blizanaca koji su vodili maltene iste američke živote.

Jevgenij Vindman takođe je oficir u američkoj vojci, a kao advokat za etička pitanja služi u Savetu za nacionalnu bezbednost.

Kada je Aleksandar Vindman odlučio da o Trampovom spornom razgovoru sa Zelenskim obavesti glavnog advokata Bele kuće Džona Ajzenberga, prvo se obratio svom bratu blizancu.

Obojica braće imaju svoje porodice, a oni njima bliski opisuju ih kao veoma pametne i veoma diskretne.

Sa starijim bratom Leonidom i ocem su napustili Kijev ubrzo pošto im je majka umrla, a baka je sa njima pošla da bi pomogla ocu koji je trebalo da brine o dečacima. Sve što su imali u Ukrajini su prodali kako bi preživeli u Evropi dok čekaju američke vize.

Vindman će ispričati pred Kongresom da je njegov otac po dolasku u Njujork 1979. godine radio nekoliko poslova kako bi ih izdržavao, a da je noću učio engleski. Kako je pred njima stalno isticao koliko je važno da se u potpunosti integrišu u novi sistem i da je, iako su vodili težak život, ova porodica uspela da ostvari sopstveni američki san.

Prvo je najstariji brat na koledžu odlučio da se pridruži vojsci, a dečaci su, ugledajući se na Leonida, takođe odlučili da karijere grade kao vojnici.

Aleksandar Vindman diplomirao je na državnom njujorškom univerzitetu 1998. godine, a pošto je 1999. završio obuku, otišao je u Južnu Koreju.

On će u svedočenju pomenuti da je u više navrata odlazio u inostranstvo, pored Južne Koreje i u Nemačku, a 2003. je u Iraku ranjen u eksploziji bombe. Tada je odlikovan.

Od 2008. godine je ekspert za političko-vojne operacije u Evroaziji. Na Harvardu je stekao master diplomu iz ruskih, istočnoevropskih i centralnoazijskih studija. Služio je u američkim ambasadama u Kijevu i Moskvi.

On je u pripremljenom uvodnom delu svedočenja naveo da je od proleća bio zabrinut pokušajima „spoljnih uticaja“ da stvore „lažni narativ“ o Ukrajini. Dokumenti u koje je uvid imao Njujork tajms ukazuju da je reč o Rudiju Đulijaniju koji je takođe vršio pritisak na Ukrajinu zahtevajući da se istraže veze Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera sa bivšom sovjetskom zemljom.

Tramp je u maju od Vindmana tražio da otputuje u Ukrajinu i prisustvuje inauguraciji Volodimira Zelenskog, a Vindman je do jula počeo ozbiljno da brine da administracija pritiska Zelenskog da pokrene istragu o Bajdenu.

Njegova briga samo se intenzivirala, kako je naveo u uvodnom delu izlaganja, kada je čuo sada već famozni telefonski razgovor Zelenskog i Trampa 25. jula.

„Nisam mislio da je prikladno zahtevati da strana vlada istraži američkog građanina“, navodi se u Vindmanovom svedočenju. „Bio sam zabrinut zbog implikacija američke pomoći Ukrajini.“

Upravo je poreklo Vindmanu omogućilo jedinstven uvid u odnose Trampove administracije sa Ukrajinom, pošto su ukrajinski zvaničnici upravo od njega u više navrata tražili savet kako da se ponašaju prema Đulijaniju.

Svedočenje potpukovnika Vindmana govori koliko o dužnosti, časti i patriotizmu, toliko o njegovom životu izbeglice.

„Sedim ovde, kao potpukovnik vojske SAD, kao imigrant“, reći će Kongresu. „Duboko cenim američke vrednosti, ideale i moć slobode. Ja sam patriota i moja je sveta dužnost i čast da branim našu zemlju, bez obzira na stranke ili politiku.“