“Ima svoju stranicu na Vikipediji, propoved na gori i predmet na Jejlu? Sreća”: Da li dobar život uvek podrazumeva sreću?

0
Credit line: Sergiy Tryapitsyn / Panthermedia / Profimedia

Šta reći o sreći? U filmu istoimenog naziva, ili u originalnom naslovu “13 razgovora o jednoj stvari”, Metju Mekonahi, ulazeći u neobičan razgovor o, naravno, sreći, upadljivo sumornom tipu za šankom (Alanu Arkinu), kaže: “Ukoliko postoji nešto tako kao sreća, voleo bih da budem dovoljno srećan da je uočim kada mi se nađe na putu.” Arkin u jednom trenutku poentira: “Pokaži mi srećnog čoveka i pokazaću ti katastrofu koja čeka da se dogodi.” 

Sreća je dovoljno važna da ima i svoju stranicu na Vikipediji. Važna je u Propovedi na gori. Antički filozofi su joj se poprilično posvetili. Ima i predmet na Jejlu, gde se izučava kao što se brižljivo izučavaju arheologija, kosmos, javno zdravlje ili prirodne nauke. Zanimljivo je da je taj predmet godinama najpopularniji u istoriji tog univerziteta, što opet govori o tome koliko su ljudi srećni odnosno koliko teže da budu srećni. 

U svakodnevnom razgovoru, nekoga da pitate, prvo bi vam rekao porodica, posao, lepa kuća, zdravlje… Drugi bi rekli da je to volontiranje ili ekološki aktivizam, biti učitelj, negovateljica ili lekar – nešto s višom svrhom i idejom da menjaju svet. Prve bi Aristotel nazvao hedonistima, a drugi bi težili ka blaženstvu (eudaimonia) i osećanju višeg dobra i smisla.

Zaista se mnogo govorilo o sreći, a onog trenutka kad se zapitate da li ste srećni, počinje kvaka 22, tj. postajete manje srećni ili ona krene da izmiče, ostavljajući prostor za pitanje “šta mi još fali”. Profesorka Lori Santos koja vodi predmet o sreći na Jejlu kaže: “Zašto mislimo da želimo veću platu i više stvari, kada, na kraju, to nije bitno?”

Ali sreća možda nije najvažnija za dobar život, iako bi mnogi sad poželeli da se opklade u suprotno. Ali zaista nije, bar prema novoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu “Psychological Review” Američke psihološke asocijacije, čiji su se autori bavili pitanjem šta znači imati dobar život, da li on podrazumeva koncept sreće i osećaj svrhe. Kako prenosi Quartz, autori studije su se bavili “jednostavnim” pitanjima kao što su: šta ljudi zaista žele od svojih života? I koji je život bolji – svrsishodan, srećan ili neki sasvim treći? 

Celu priču o sreći i poimanju života sa njom i bez nje, pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je na svim kioscima od četvrtka, 26. avgusta.

Na poklon, uz svaki primerak, dobijate Mond diplomatik na srpskom.