I Talični Tom optužen je za rasizam: Kako je usamljeni kauboj morao da se menja i zašto su neki to nazvali skandalom – Čitajte u Njujork tajmsu na srpskom

Piše Norimicu Oniši, The New York Times International Report

0
Žilijen Beržo tragao je za novim avanturama za usamljenog kauboja. Njegovi crteži i naslovna strana francuskog izdanja "Kauboja u visokim poljima pamuka". Fotografije: Andrea Mantovani za Njujork tajms

PARIZ – Pre nekoliko godina, strip-umetnik Žilijen Beržo taman je požnjeo veliki uspeh sa jednim hit serijalom, kada mu je stigla ponuda kakva se na francuskom govornom području ne odbija: trebalo je da preuzme crtanje čuvenog stripa o Taličnom Tomu.

Storija o kauboju na američkom Divljem zapadu jedna je od svega nekoliko koje su već generacijama neodvojivi deo odrastanja u Francuskoj, ali i u drugim (ne samo) frankofonim zemljama. Deca čitaju “Taličnog Toma”, zajedno sa “Tintinom” i “Asteriksom”, u doba kada je na njih najlakše uticati, kada, kako to kaže Beržo, priča “uđe u njihov um poput udara čekića i nikada ne izađe”.

No kada je razmišljao o novim avanturama, Beržo – koji ima 46 godina, i koristi umetničko ime “Jul” – bio je sve nemirniji što je više razmišljao o ulozi crnih likova u “Taličnom Tomu”. Za više od sedam decenija postojanja, crni likovi su se pojavili u samo jednoj tabli, “Putevima Misisipija”, nacrtanoj prilično rasistički.

“Nikada nisam razmišljao o tome, i onda sam počeo da se preispitujem”, kaže on. Jedno od pitanja koje je postavio sam sebi bilo je i zašto on nikada nije nacrtao neki crni lik. Zaključio je da je, makar podsvesno, želeo da izbegne bolnu temu.

Posledica njegove introspekcije bio je strip “Kauboj u visokim poljima pamuka”, koji je izašao na francuskom krajem prošle godine, a sada se prevodi i na engleski. Cilj mu je bio, kaže, da ispriča priču o Taličnom Tomu i oslobođenim robovima sa jedne plantaže u Luizijani. Narativ knjige i crtež predstavljaju novo viđenje kauboja i novi pogled na crne likove, onaj koji neće koketirati sa rasizmom. Prvi put dobili smo i crnog heroja.

“Ono što je različito u ovom ‘Taličnom Tomu’, i što ga čini tako moćnim, jeste što raskida sa stereotipima iz onih klasičnih stripova”, kaže Danijel Kuvrer, ekspert za stripove iz Belgije. “Ovo više nema veze sa onom epizodom na Misisipiju. Stvari su se promenile, pa je red da se promene i kod Taličnog Toma.”

Nova knjiga je izašla u prodaju u jeku nacionalne debate o rasi, političkom nasilju i kolonijalizmu. A ono što se nekima učinilo kao pokušaj da se Talični Tom “dekolonizuje” privuklo je brojne srdite komentare. Desničarski časopis “L’Incorrect” optužio je autora da “prostituiše usamljenog kauboja opsesiji ovog vremena” i da pretvara “jednu od najvažnijih figura francusko-belgijskih stripova i naše dečje mašte” u figuru “bremenitu progresivnom doktrinom, kao neka serija na Netfliksu”.

Žilijen Beržo

Pa ipak, recenzije su bile dobre, a prošle godine to je bio najprodavaniji strip u Francuskoj – otišlo je skoro 500.000 primeraka. Za Žan-Paskala Zadija, režisera čiji su roditelji emigrirali iz Obale Slonovače, bio je to znak da se Francuska pomera, iako polako, “u pravom smeru”.

“Francuska je stara dama koja daje sve od sebe i koja je primorana da se menja, pošto se sve oko nje menja”, kaže Zadi. “Čudesni se pokreti dešavaju, ljudi se osećaju slobodnim da govore i, voilŕ, uprkos svemu, ta je plima zahvatila i Francusku. Francuska nema izbora.”

Zadi (40) kaže da je “Kauboj u visokim poljima pamuka” prva knjiga stripova koju je pročitao još otkako je bio klinac. Prestao je da se zanima žanrom kada mu je sestra donela primerak stripa “Tintin u Kongu”. Objavljena 1931. godine, priča odvodi novinara Tintina i njegovog vernog psića Milua u tadašnju belgijsku koloniju. U suštinskoj apologiji kolonijalizma, Tintin je glas razuma, a Kongoanci su predstavljeni kao nedorasli, necivilizovani i lenji. Najveći deo crnih likova nacrtan je preterano, sa crvenim usnama i kožom crnom poput uglja; a čak i Milu bolje priča francuski od njih.

I ta knjiga bila je predmet debate: i dalje jedan od bestselera u Francuskoj, “Tintin u Kongu” je personifikacija rasističkog predstavljanja crnih likova u klasičnim stripovima.

Pjer Kras, francuski istoričar i ekspert za stripove, kaže da je tradicionalno predstavljanje crnaca kao “divljaka” i “lenčuga” trebalo da opravda “civilizirajuću misiju” kolonijalizma u Africi. Čak i šest decenija nakon što su francuske kolonije u Africi izborile nezavisnost, nešto od toga je ostalo, a u svemu se vidi i psiha nacije koja i dalje ne može da se suoči sa svojom kolonijalnom prošlošću, navodi on.

“Veoma je zanimljivo što je Beržo ovom novom knjigom uspeo da se oslobodi svega toga”, priča istoričar Kras.

Bijong Đeiti (45), stripadžija koji je odrastao u Kamerunu i Togou pre nego što je, u tinejdžerskim godinama, stigao u Francusku, kaže da je tek kada je odrastao shvatio koliko je na njega uticalo tradicionalno predstavljanje crnih ljudi.

Kada je počeo sam da crta, svi njegovi likovi bili su beli. Tek kada je otkrio “Crnog pantera”, superheroja iz Marvelovog univerzuma, i priču o Zulu caru Šaki u školskoj biblioteci, stvari su se promenile.

“Doslovno sam preko noći počeo da crtam Afrikance”, kaže Đeiti, koji u samizdatu objavljuje knjige okrenute afričkoj istoriji. “Mora da je to bilo podsvesno, ali čovek se identifikuje sa likom koji liči na njega.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. marta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs