Nenad Periš, otac tragično nastradalog Splićanina Mateja Periša, danas se na ispraćaju svoga sina iz Beograda u crkvi Svetog Antuna Padovanskog, zahvalio svim građanima Beograda i Srbije.
„Hteo bih se zahvaliti ovom prilikom gradu Beogradu, na velikom srcu koje mi je dao, bez obzira što je moj sin tu završio ovozemaljski život. Srce koji mi je Beograd dao i građani Beograda i cele Srbije mi je jako pomoglo da kroz ovih 139 dana osetim ljudsku ljubav, ljudsku brigu saosećanje i sve ono što čoveku u takvim trenucima treba.
Takođe bih se zahvalio MUP-u Srbije koji je napravio ogroman posao, neverovatan poosao i koji je u svakom mom kontaktu sa njima bio pre svega ljudski kontakt, a onda vrlo profesionalan i onakakav kakav je trebalo da kroz ovakvo razdoblje prođem, a da ipak saznam detalje koji su u istrazi dolazili na videlo. Još jednom hvala svakom policajcu, načelniku i i svima koji su učestvovali u tome.
Došli smo do kraja, danas odlazim sa svoijim sinom kući. Okrećem jednu novu stranicu života koja će biti prožeta sećanjima iz Beograda, tugom neizmernom, mojim krstom na leđima, ali mislim da ću biti bolji čovek“, rekao je Periš, prema portalu N1.
I beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, uputio je tokom ispraćaja poruke mira i ljubavi.
Hočevar je naglasio da mu je drago da su se svi Beograđani pridružili molitvi, kao i da je Matejev otac Nenad pomogao „svojom zdravom, svestranom refleksijom da je među svima nama, pa tako i između Srbije i Hrvatske uspostavljen jedan novi odnos“. „Tako gledam na to – kao na poziv da nikada među nama ne prestane prijateljstvo, razumevanje i ljubav“, rekao je Hočevar.
Ispraćaju je prisustvovao i patrijarh SPC Porfirije.
On je rekao da „Hrist gospod oprosti svakom pokojnom“, kao i da nam „vaskrsenje Hristovo otkriva istinu da život svakog od nas ima smisla ako je večan“.
„Dragi brate, na sahrani svakog čoveka izgovaram rečenicu ‘Hristos gospod da oprosti grehe pokojnika i nastani ga’. Vaskrsenje Hristovo nam otkriva tajnu istinu da svačiji život nema smisla ako je večan. Svi mi ljudi znamo da ljudi oko nas umiru i svi se ponašamo kao da mi nećemo umreti. Tek kada nam neko veoma blizak ode iz ovog sveta, mi počinjemo ozbiljno da se fokusiramo na tajnu života. Da li svi umiru osim nas ili postoji nešto što je jedino sigurno, a to je da ćemo otići iz ovog sveta. A onda kroz tačku odlaska smisao dobija sve“, rekao je Porfirije.
