Autor: Gordana Bulatović
Podaci o broju blokiranih firmi u zemljama regiona ne pokazuju trend smanjenja, što je i za očekivati posle više od godinu dana funkcionisanja ekonomije u uslovima pandemije Covid-19. Ova zdravstvena kriza, bez presedana u novijoj istoriji, duboko se preselila na ekonomski teren, ispostavljajući račun prvenstveno u padu BDP, rastu zaduženosti, smanjenju zaposlenosti, rastu nezaposlenosti i opštoj ekonomskoj neizvesnosti.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, koji su obrađeni eksluzivno za Biznis.rs, procenat blokiranih firmi u odnosu na ukupan broj aktivnih preduzeća, početkom aprila 2021. godine, najveći je u Crnoj Gori (1,1 odsto), sledi Hrvatska (0.94 odsto), BiH (0.79 procenata) i Srbija (0.77 odsto), dok je u Sloveniji svega 0,23 odsto.
Broj blokiranih firmi u sektoru ugostiteljstva u odnosu na ukupni broj blokiranih firmi posebno je izražen, a najveći je u Srbiji (16 odsto), Hrvatskoj (15 odsto), Crnoj Gori (13 procenata) i BiH (11 odsto), dok se u Sloveniji zadržava na jednoj cifri (9 odsto).Procenat blokiranih firmi u odnosu na ukupan broj aktivnih preduzeća0.000.250.500.751.001.25Crna GoraHrvatskaBosna i HercegovinaSrbijaSlovenija1.1%0.94%0.79%0.77%0.23%Izvor: CompanyWall, podaci za prvi kvartal 2021.
| ZEMLJA | PROCENAT |
|---|---|
| Crna Gora | 1.1 |
| Hrvatska | 0.94 |
| Bosna i Hercegovina | 0.79 |
| Srbija | 0.77 |
| Slovenija | 0.23 |
Interesantno je da je u Sloveniji, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, najveći broj blokiranih firmi u sektoru drumskog teretnog saobraćaja i poslovnog savetovanja, pa tek onda sledi ugostiteljstvo, dok je u Crnoj Gori trenutno najveći broj blokiranih firmi u sektoru građevinarstva, pa tek onda sledi ugostiteljstvo, koje je na vrhu blokiranih firmi i u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.
„Evidentno je da nisu sve privrede regiona jednako pogođene pandemijom, te da su više pogođene one servisno orijentisane, gde turizam ima primat kao okosnica privrednog razvoja i uvezuje čitav spektar delatnosti, od hotelijerstva, građevinarstva, preko saobraćaja, do trgovine i poslovnih usluga. Crna Gora je posebno negativno pogođena, mereno realnom stopom pada BDP od oko 15 odsto, uz rast nezaposlenosti tokom pandemije za čak 36 odsto i smanjenje broja zaposlenih za oko 17 odsto. Hrvatska beleži -9 odsto smanjenja BDP, dok su zemlje sa većom strukturom industrije i orijentacijom na izvoz roba zabežile bolje trendove, pa je pad BDP u Sloveniji i BiH do -5,5 odsto u prošloj godini. Srbija pokazuje najbolju otpornost ekonomije mereno smanjenjem BDP od svega 1 odsto u prošloj godini“, komentariše za Biznis.rs podatke bonitetne kuće CompanyWall, prof.dr Gordana Đurović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Podgorici i dugogodišnja ministarka za evropske integracije ove države.
Srbija
Padom kupovne moći i rastom neizvesnosti primanja, posebno je, uz ugostiteljstvo, pogođena i trgovina, pa je u odnosu na broj blokiranih preduzeća, trgovina „blokirana“ oko 13 odsto u Crnoj Gori, 6 odsto u Srbiji, 4 procenta u Hrvatskoj, te oko 2 odsto u Sloveniji i BiH.
„Generalno, struktura blokiranih firmi veoma je disperzirana, na veći broj, posebno sektorskih delatnosti“, zaključuje prof. Đurović.
I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS prof.dr Dejan Šoškić vidi kao očekivane podatke da su Crna Gora i Hrvatska kao turističke zemlje najviše pogođene pandemijom, sudeći po procentu blokiranih firmi u odnosu na ukupan broj aktivnih firmi (1,1 odsto i 0,94 odsto respektivno).
„Nije iznenađenje ni to što su najviše pogođena preduzeća iz ugostiteljstva, turizma i transporta zbog pada putovanja ljudi, ali i pojedini sektori koji zavise od investicija, kao što su nekretnine ili trgovina na veliko. Naravno uticaj je različit po zemljama, jer zavisi i od privredne strukture posmatranih zemalja. Uočava se da je, s izuzetkom Crne Gore koja je najviše pogođena pandemijom, Srbija zemlja koja ima najlošiji pokazatelj odnosa broja blokiranih prema broju odblokiranih firmi, kao i ako pogledamo apsolutni broj blokiranih firmi u odnosu na BDP, on je neuporedivo najviši u Srbiji u odnosu na sve posmatrane zemlje, s izuzetkom Crne Gore. To može biti realan pokazatelj stepena efikasnosti mera Vlade Srbije, odnosno da li je državna pomoć zaista došla do onih kojima je bila potrebna, ali i da li je realno očekivati brz privredni oporavak ove i naredne godine“, zaključuje u razgovoru za Biznis.rs, prof. Šoškić.
Hrvatska
Glavni direktor Hrvatske udruge poslodavaca prof.dr Damir Zorić, u razgovoru za portal Biznis.rs, podseća da su od početka pandemije, u proleće prošle godine, u Hrvatskoj na snazi višeslojne mere finansijske pomoći, kojima Vlada RH pomaže očuvanju radnih mesta i privrednoj aktivnosti firmi kojima se epidemiološkim merama onemogućuje rad ili kojima je, zbog pada potražnje i privredne aktivnosti, ugroženo poslovanje.
„Mere su kombinovane od direktne pomoći i oslobađanja plaćanja određenih fiksnih obaveza. Pomoć uključuje finansijske naknade po zaposlenom radniku od 2.000 do 4.000 kuna (od oko 250 do 500 evra), zavisno od nivoa pada prihoda, kao i oslobađanje od plaćanja režijskih troškova, poput zakupa prostora ili električne energije i slično. Čini se da ove mere daju pozitivan efekat, pa u Hrvatskoj u toku pandemije, kroz godinu dana nije zabeležen osetniji pad zaposlenosti koji ostaje na nivou iz prethodne, ‘normalne’ poslovne godine. Ipak, zbog smanjene potražnje i otežanih uslova poslovanja u Hrvatskoj je, u 2020. godini zabeležen pad BDP od 8,5 odsto. Treći talas pandemije i novi sojevi virusa Covid-19, dovode u pitanje ove projekcije. Opšta je ocena da do potpunog oporavka, što znači do povratka na nivo BDP iz 2019. godine Hrvatska neće doći pre 2023. godine“, zaključuje prof. Zorić.
Slovenija
Prof. Zorić ističe da, u tom smislu, u Hrvatskoj privrednici imaju velika očekivanja od finansijskih programa EU, prema kojima ova država ima mogućnost da u sledećem sedmogodišnjem razdoblju, iz različitih evropskih programa, može povući do 30 milijardi evra različitih vrsta pomoći u privredne i socijalne sektore.
Prvi čovek Hrvatske udruge poslodavaca kaže da su štete od pandemije po hrvatsku privredu, „direktne i indirektne, nesporne i ogromne“.
Bosna i Hercegovina
„BiH je jedina država na svetu koja, na nacionalnom nivou, nije preduzela nijednu meru za pomoć ekonomiji u vreme krize nastale kao posledica pandemije. Niži nivoi vlasti jesu donosili neke mere koje su bile nedovoljne, netargetirane, zakasnele i nekoordinisane“, objašnjava za Biznis.rs Mladen Pandurević, direktor Udruženja poslodavaca Federacije BiH.
Prema njegovim rečima, potrebno je onima koji su imali veliki pad prihoda, obezbediti subvencije za preživljavanje i održanje kakvog takvog nivoa zaposlenosti.
„Onima koji imaju mali pad prihoda ili su zadržali nivo prihoda, kao i onima koji imaju porast prihoda, obezbediti povoljne kredite, kako bi ostvarili ekonomski rast. To su kratkoročne mere“, navodi direktor Pandurević.
U okviru srednjoročnih mera važno je, dodaje on, iskoristiti priliku da se usvoji set zakona koji poboljšavaju poslovno okruženje, smanjuju opterećenje poslodavaca i aktivirati javne investicije. Udruženje poslodavaca Federacije BiH je sačinilo tekstove predloga 32 Zakona koja je uputila Vladi i Parlamentu. Dugoročne mere moraju biti informatizacija, zelena ekonomija i obezbeđivanje uslova za kapitalne strane investicije.
Crna Gora
„Svakako da su u najtežoj situaciju kompanije koje se bave uslugama – hotelijerstvo, turizam, saobraćaj i za njih vezane delatnosti, te kompanije koje uglavnom rade za domaće tržište. Međutim, krug kompanija koje su pretrpele štetu zbog nedelovanja ili neadekvatnog delovanja je mnogo veći. Pad ekonomskih aktivnosti je iznenađujuće mali, ali isključivo zahvaljujući naporima poslodavaca i njihovih radnika, a nikako zbog delovanja vlasti na svim nivoima“, ističe direktor Pandurević.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković podseća da u regionu funkcioniše približno 340.000 firmi, dok je procentualno učešće mikro, malih i srednjih preduzeća, svuda oko 95 odsto.
„Svaka država je na svoj način pokušavala i pokušava i dalje da pomogne svojim preduzećima, da koliko – toliko, opstanu i ne odu u stečaj. U Srbiji je, zaključno sa trećim paketom, državna pomoć firmama i građanima dostigla oko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda. U trećem paketu je napravljen fokus na sektore koji su najviše ugroženi krizom, kao što su ugostiteljstvo i turizam, a upravo je Unija poslodavaca Srbije prethodnih meseci ukazivala da je podrška kritičnim oblastima precizniji lek nego pomoć svima. Vidimo da će država u julu i avgustu izaći sa još dva minimalca za ugostiteljstvo i turizam, rent- a-car, turističke vodiče, što je rashod budžeta više od 2,5 milijarde dinara“, navodi direktor Unije poslodavaca Srbije.
Ipak, naglašava Drobnjaković, sva ova pomoć, ma koliko bila značajna, ima karakter urgentne reakcije.
„Ona predstavlja gašenje požara. Međutim, kad god da kriza prođe, biće potrebno da se privreda ponovo pokrene, a preduzeća su već iscrpljena nižim prihodima, nelikvidnošću, pa i gubljenjem tržišta i partnera. Sama informacija da je trgovinska razmena sa zemljama članicama CEFTA sporazuma smanjena za približno 9 odsto, kako u izvozu, tako i u uvozu, odnosno, u brojkama oko 2,5 milijarde dinara, a u uvozu 850 miliona evra. To govori o smanjenoj likvidnosti preduzeća, nemogućnosti nastavljanja lanaca nabavki zbog ograničenog kretanja i prometa robe preko granice. Firme su do skoro funkcionisale zahvaljujući starim, potpisanim ugovorima, još iz vremena pre pandemije potpisanih ugovora. Novih nema ili su u jako malom broju, a stari ugovori se nisu zanovili“, zaključuje direktor Drobnjaković.
Podseća i da privrednicima mesečne obaveze nemilosrdno stižu, bez obzira da li firma funkcioniše ili ne.
„Činjenica je da se to mora platiti. U cilju opstanka i preživljavanja firmi u ovom trenutku, u više navrata smo tražili reprogram dugova, ako već ne mogu da se otpišu najugroženijima, na period od 35 do 61 meseca. Zasada na našu inicijativu nema odgovora. Stalno insistiranje na ukidanju parafiskalnih nameta i smanjenju svih poreza je, da podsetim, naša stalna borba i mi sa tim nastavljamo“, zaključuje Drobnjaković.
Ono što, prema tvrdnjama direktora Unije poslodavaca Srbije, dodatno komplikuje i otežava već teško poslovanje preduzeća su i komlikovane administrativne procedure, počev od šaltera, pa do dobijanja kredita kod Fonda za razvoj, na koji se čeka i do šest meseci, ako se i dobije, pa do izdavanja dozvola bilo koje vrste od strane ministarstava.
„To se mora prevazići u eri potencirane digitalizacije, a bez hrpe papira neophodnih za ulazak u apliciranje za dobijanje sredstava ili nekog dokumenta neophodnog za poslovanje preduzeća. Državu to ne košta, nema po ovom osnovu odliva iz budžeta, a preduzeća u efikasnosti dobijaju mnogo“, konstatuje Drobnjaković.
Izvor: https://biznis.rs/vesti/hocemo-li-imati-gde-u-regionu-popiti-kafu-posle-pandemije/
Tagovi
