Hoće li vakcine zaustaviti omikron? “Ovo je Frankeštajnova mešavina mutacija”

0
(Beta/AP Photo/Denis Farrell)

Dok su nacije širom sveta prekinule aviosaobraćaj iz Južne Afrike zbog straha od novog soja koronavirusa, naučnici su se prethodnih dana trudili da prikupe nove podatke o novoj varijanti – omikronu. Koliki su dometi novog soja i – što je verovatno i najvažnije — koliko će sadašnje vakcine biti efikasne protiv omikrona?

Prve analize nude različite podatke, piše Njujork tajms.

Ova varijanta je možda lakše prenosiva i sposobnija u izbegavanju imunološkog odgovora tela – bilo da je reč o vakcinaciji ili prirodno stečenom imunitetu usled preležanog kovida.

Takođe, vakcine bi, prema prvim istraživanjima, i dalje mogle da sprečavaju razvoj teških kliničkih slika i smerti usled posledica koronavirusa i u slučaju novog soja, iako će možda biti potrebne dodatne doze da bi zaštita zaista bila delotvorna. Ipak, proizvođači već postojećih vakcina protiv kovid-19, poput Fajzera i Moderne, spremaju se da modifikuju svoje vakcine za borbu protiv omikrona, ukoliko bude potrebe.

„Zaista moramo da budemo oprezni u vezi sa ovom novom varijantom i da se pripremimo za nju“, rekao je Džesi Blum, molekularni biolog iz Centra za istraživanje raka “Fred Hačinson” u Sijetlu.

„Verovatno ćemo za nekoliko nedelja imati jasniju sliku o tome koliko se ova varijanta brzo širi i šta to znači za postojeće vakcine“, dodao je.

Omikron je već “odgovoran” za većinu od 2.300 novih dnevnih slučajeva u provinciji Gauteng, u Južnoj Africi. Na nacionalnom nivou, nove infekcije su se utrostručile u protekloj nedelji, a procenat pozitivnosti – broj pozitivnih slučajeva u odnosu na broj testiranih – porstao je na trenutnih 9 odsto, sa 2 odsto.

“Naučnici su brzo reagovali kada je u pitanju briga oko omikrona, najefikasnije do sada. Za samo 36 sati od prvih znakova problema u Južnoj Africi u utorak, istraživači su analizirali uzorke od 100 zaraženih pacijenata, uporedili podatke i upozorili svet”, rekao je Tulio de Oliveira, genetičar na Medicinskom fakultetu “Nelson R. Mandela” u Durbanu, u Južnoj Africi.

U roku od sat vremena od “prvog alarma”, naučnici u Južnoj Africi su takođe požurili da testiraju postojeće antikovid vakcine protiv nove varijante. Sada su se desetine timova širom sveta — uključujući istraživače iz Fajzera i Moderne — pridružile “poteri”.

Rezultati neće biti poznati još najmanje dve nedelje, ali mutacije koje omikron nosi sugerišu da će vakcine najverovatnije biti manje efikasne u odnosu na efikasnost koju su pokazale protiv prethodnih novih varijanti, poput delta, beta ili alfa soja.

„Na osnovu mnogo posla koji su ljudi uradili na drugim varijantama i drugim mutacijama, možemo biti prilično sigurni da će ove mutacije izazvati značajan pad neutralizacije antitela“, rekao je dr Blum, misleći na sposobnost tela da “napadne” virus.

Ričard Lesels, profesor na katedri za zarzane bolesti na Univerzitetu “Kvazulu-Natal” u Durbanu kaže da južnoafrički lekari primećuju porast reinfekcija kod ljudi koji su već imali kovid-19, što sugeriše da ova varijanta može da prevaziđe prirodni imunitet.

Omikron ima oko 50 mutacija, uključujući više od 30 u šiljku proteina kovid-19. Neke od ovih mutacija su već viđene kod delta i beta soja.

Peni Mur, virusološkinja Nacionalnog instituta za zarazne bolesti u Južnoj Africi kaže da u slučaju omikrona, verovatno dolazi do “kombinacije ovih mutacija“.

Međutim, novi soj takođe ima 26 jedinstvenih mutacija, u poređenju sa deset kod deltaa soja, i svega šest u slučaju beta varijante.

„Postoje mnoge mutacije koje nikada ranije nismo proučavali, ali samo gledajući lokaciju na šiljku, oni su u regionima za koje znamo da su imuno-dominantni“, rekla je doktorka Mur, misleći na delove šiljaka proteina koji su u interakciji sa imunološkom odbranom tela.

Njen tim je možda i najviše napredovao u testiranju efikasnosti vakcina protiv omikrona. Ona i njene kolege se pripremaju da testiraju krv potpuno imunizovanih ljudi na sintetičku verziju varijante omikrona.
Za stvaranje takvog „pseudovirusa“ – viralnog rezervnog proizvoda koji sadrži sve mutacije – potrebno je vreme, ali rezultati mogu biti dostupni za desetak dana.

Da bi bolje oponašao prirodu virusa u realnost, drugi tim – predvođen virusologom Aleksom Sigalom, sa Instituta za zdravstvena istraživanja Afrike – “uzgaja” živu varijantu omikrona, koja će biti testirana na krv potpuno imunizovanih ljudi, kao i onih koji su prethodno bili zaraženi.

Doktor Sigal je istakao da će se rezultati čekati “malo duže”, ali bi trebalo da pruže potpuniju sliku efikasnosti postojećih vakcina. Ukoliko se pokaže da su zapravo manje potentne protiv novog soja, možda će morati da se modifikuju kako bi se poboljšala njihova efikasnost.

Pripremajući se za najgore, za sada, Moderna, Fajzer i Džonson i Džonson planiraju da testiraju veštačku verziju omikrona na svojim vakcinama protiv koronavirusa. Posebno “iRNK” vakcine — Fajzer i Moderna — napravljene su tehnologijom koja bi trebalo da omogući brzu modifikaciju.

Naučnici kompanije Fajzer i Bjontek, koji su tvorci prve vakcine protiv koronavirusa, mogu da “prilagode trenutnu vakcinu u roku od šest nedelja i da isporuče početne serije u roku od 100 dana“, saopštili su iz kompanije. Modernin tim je istraživanje započeo pre šest dana, odmah nakon što su naučnici saznali za novi soj. Predsednik Moderne Stiven Hodž rekao je da je “omikron Frankeštajnova mešavina svih najvećih sojeva”.

“Moderna bi mogla da ažurira svoju trenutnu vakcinu za oko dva meseca i da ima kliničke rezultate za oko tri meseca ako bude potrebno”, rekao je Hodž.

Obe kompanije takođe planiraju da testiraju i to da li će buster doze vakcine ojačati imuni sistem dovoljno da se odupre novoj varijanti. Pokazalo se da dodatne doze Fajzerove i Moderna vakcine značajno podižu nivoe antitela.

Ipak, Mišel Nusencvajg, sa Univerziteta “Rokfeler” u Njujorku, kaže da antitela možda neće biti široko efikasna protiv svake iteracije virusa i možda neće biti dovoljna da u potpunosti neutrališu omikron. Ljudi koji se oporave od kovida, a zatim prime čak i samo jednu dozu vakcine, imaju tendenciju da proizvode širi spektar antitela, sposobnih da prepoznaju više verzija virusa, od ljudi koji su samo vakcinisani.

„Jasno je da je hibridni imunitet, kakav ljudi dobijaju kada su i zaraženi i vakcinisani, superiorniji. Vrlo je verovatno da će se pobrinuti i za ovu stvar“, rekao je dr Nusencvajg.

„Posle dve doze vakcine, to nismo videli. Ali nadamo se da će nakon tri doze možda doći do rešenja”, dodao je on.

Specifikacija vakcina protiv novog soja za samo nekoliko nedelja bile bi čudesan podvig. Ali izgledi za njihovu proizvodnju i distribuciju postavljaju problem. Ukoliko budu potrebne nove verzije vakcina protiv novog soja, one bi najpre trebalo da budu dostavljene afričkim zemljama, koje najmanje mogu da ih priušte.

Istraživači takođe žele da izbegnu prerano izvlačenje zaključaka, grešku koju su napravili kada se pojavila beta varijanta. Preliminarni testovi te varijante uzeli su u obzir samo jednu poznatu mutaciju i potcenili njenu sposobnost da izbegne imunološki sistem. Srećom, ta varijanta se pokazala manje efikasnom.

Da bi stekli potpunu sliku o efikasnosti vakcina protiv omikrona, naučnici moraju da pogledaju ne samo nivoe antitela, već i takozvane imunske ćelije (T-ćelije) koje mogu da prepoznaju i unište zaražene ćelije. T-ćelije su ključne za sprečavanje napredovanja infekcije. One sprečavaju razvoj teških kliničkih slika i smrt.

Neke od okmikronovih mutacija se javljaju u delovima virusa na koje ciljaju T.ćelije, što znači da omikron soj možda teže prepoznaje T-ćelije.