Kada je Marko Antonio Paćeli, zajeddo sa bliskim ljudima iz Vatikana, pokrenuo L’Osservatore Romano, dnevne novine koje izlaze u Vatikanu, želeo je da se čuje i drugačije mišljenje o poslovima Svete stolice, mišljenje koje neće biti određeno isključivo zvaničnim stavovima. Želeo je da ljudi budu bolje upoznati sa tim šta pape rade i sigurno nije mogao ni da pretpostavi da će jedna od arhiva obavijenih najvećim velom tajne, biti ona iz pontifikata njegovog unuka, Eugenija Marija Đuzepea Đovanija Paćelija.
Tako se zvao Pije XII pre nego što je postao papa. Tada, dok je bio još mali dečak, maštao je o tome da će nastaviti put svog dede. Na kraju ga je i prevazišao.
O njegovom stolovanju rimokatoličkom crkvom toliko je toga rečeno i toliko se toga i dalje ne zna.
Sva građa koja je nastala u Vatikanu, ali i sve što je pristiglo u Rim između 1939. i 1958. godine, sačuvano je u arhivu koji je danas zvanično otvoren za javnost.
Na osnovu delova koji su iz tog arhiva prepisivani tokom godina, na osnovu spisa različitih provinijencija, o Piju XII je mnogo puta pisano, ali će neki od najvažnijih delova mozaika tek sada biti dopunjeni. Ili se tako bar brojni istraživači nadaju.
Pije XII bio je papa u najkrvavije vreme od postanka sveta, kažu mnogi duhovnici iz Vatikana koji poštuju njegovo delo. Upravo je kontekst – njegova „vladavina“ obuhvata šest meseci pre početka Drugog svetskog rata, čitav rat i posleratni period u dužini od 13 godina – uticao na njegove odluke.
Treći rajh je ostavio krvavu mrlju na istoriji čovečanstva, u tome je imao svesrdnu pomoć Italije, kao i Nezavisne Države Hrvatske. Te zemlje bile su većinski katoličke. U takvoj situaciji Sveta stolica je morala da se ogradi od zločina protiv čovečnosti, a upravo se nejasan stav po tom pitanju zamera Piju XII.
I ne samo to.
Govori se često o tome da je Vatikan ćutao, a ponekad se spominje i direktna pomoć, kada su nacisti bežali iz Evrope. Upravo bi sve u vezi „pacovskih kanala“ trebalo da bude otkriveno potpunim otvaranjem arhiva iz perioda stolovanja Pija XII.
Ostaće gladne teorije zavere jer zasigurno u dokumentima raspoređenim u 121 tematsku celinu neće biti ničega o Hitlerovom begu i fingiranja samoubistva jer suicid vođe Trećeg rajha nije fingiran, stvarno se dogodio.
Međutim, brojni nedostaci u objašnjenjima o begu Mengelea, Mesara iz Liona i brojnih drugih dokazanih zločinaca iz perioda Drugog svetskog rata, biće popunjeni.
Jedna od tema značajnih za ljude koji žive na prostorima bivše Jugoslavije je odnos kardinala Stepinca sa Pijem XII i građa pristigla u Vatikan iz Zagreba i drugih delova sveta. Trebalo bi da javnosti konačno budu dostupna i određena pisma koja je Stepinac slao papi, a koja bi mogla dodatno da kompromituju ulogu kardinala.
Postupak njegove kanonizacije bi mogao da bude usporen, ako ne i potpuno prekinut, ako u ovim dokumentima bude i detalja u vezi sa njegovim delovanjem u NDH.
Pitanje da li je Pije XII bio „Hitlerov papa“ zauvek će odzvanjati od zidova Vatikana, do Berlina, Rima, Zagreba i širom čitave Evrope, ali bi argumenti poput onih da nije osudio invaziju na Poljsku i da je bio blaži prema italijanskim fašistima nego prema sovjetskim komunistima, sada mogli da budu i potkrepljeni.
Želja Svete stolice je da se istina otkrije, iako mnogi sumnjaju u namere Vatikana.
Papa Franja je u želji da demistifikuje da Rimokatolička crkva nešto krije Tajni arhiv – papski arhiv star više vekova, čiji je deo i danas otvoren odeljak o Piju XII – preimenovao u Apostolski arhiv.
Ostaje nada da će u 85 kilometara dugoj građi Apostolskog arhiva biti makar nekoliko metara koji će osvetliti desetinama godina dug put ka istini.
Tagovi
