Hamasovi tuneli – najveći problem za Izraelsku vojsku?

Jedan od najvećih izazova očekivane kopnene ofanzive na području Pojasa Gaze nalazi se ispod površine – to je sistem tunela militantnog Hamasa. Organizacija koju su SAD, Evropska unija i druge zemlje proglasile terorističkom, pod svojom kontrolom ima, kako se pretpostavlja, najdužu mrežu tunela na svetu. Tako velikom mrežom raspolaže, kako se tvrdi, samo još Severna Koreja.

S obzirom na činjenicu da je mreža tunela na području Pojasa Gaze duga nekoliko stotina kilometara, izazov s kojim se suočava Izraelska vojska je jedinstven – to je pre nekoliko dana u jednom članku napisao Džon Spenser iz američke vojne akademije Vest Point. „Podzemni kompleks koji se širi Pojasom Gaze je problem prepun podmuklih zamki i za to ne postoji savršeno rešenje.“

Mreža tunela se, kako se može pročitati u nekim izveštajima i procenama, sastoji od 1.300 pojedinačnih tunela ukupne dužine od oko 500 kilometara. Neki se nalaze na dubini i do 70 metara ispod površine. Većina tunela je, kako se navodi, visoka oko dva metra i široka dva metra.

Stručnjaci pretpostavljaju da se u tim tunelima, između ostalog, nalazi i oko 200 talaca koje je Hamas oteo tokom terorističkog napada na Izrael 7. oktobra. Tuneli služe pre svega kao skladišta oružja, hrane i vode, a osim toga tamo se nalaze i generatori, gorivo i druga oprema. Stručnjaci pretpostavljaju da se u podzemlju krije i jedan deo Hamasovog rukovodstva. Tuneli bi, kako se smatra, mogli dodatno da otežaju ionako složena borbena dejstva u gusto naseljenom području Pojasu Gaze, nad kojim izraelske snage u poslednje dve nedelje, od Hamasovog napada, izvode osvetnička bombardovanja.

I sat down with @RichemondBarak last week to discuss what the @IDF can or should do about the Hamas tunnels. https://t.co/kXN3JxjAge

— John Spencer (@SpencerGuard) October 23, 2023

„Tuneli omogućavaju borcima da se kreću bezbedno i slobodno između raznih borbenih pozicija“, piše Spenser. „Tako oni neutraliđu izraelsku prednost po pitanju oružja, taktike, tehnologije i organizacije.“

Izraelska vojska se dakle – i to ne samo zbog činjenice da Hamas optužuje da zloupotrebljava civile i koristi ih kao „žive ljudske štitove“ – nalazi pred problemom da često jednostavno ne može da razlikuje vojne i civilne ciljeve. Prema međunarodnom pravu je to pak propisano, tvrdi za DW Majk Martin, specijalista za psihologiju i vođenje rata na Kraljevskom koledžu u Londonu. Izrael je od stanovništva grada Gaze još pre nekoliko dana zatražio da napuste svoje domove i bezbednost potraže na jugu Pojasa Gaze.

Komplikovana potraga

Podzemni tuneli izvorno su korišćeni kao instrument za zaobilaženje blokade između Pojasa Gaze i Egipta, a kasnije i Pojasa Gaze i Izraela – kako bi se kroz njih švercovala roba. Zbog pojačanih izraelskih ulaganja u sisteme nadzora uz pomoć dronova i drugih elektronskih špijunskih uređaja, Hamas je investirao sve više novca u širenje mreže tunela.

Izraelska vojska je tek tokom vojne operacije u Gazi 2014. godine otkrila stvarne dimenzije Hamasove mreže tunela. Nakon toga je izraelska vlada instalirala podzemne blokade duž granice s Pojasom Gaze. Na taj način trebalo je da se spreči da se preko tunela Hamasa pređe na izraelsku stranu.

Nije jednostavno locirati tunele, ali postoje razne mogućnosti kako mogu da se „nanjuše“. Recimo uz pomoć radara i drugih tehnoloških sistema poput termičkih ili akustičnih signala.

Borba u podzemlju

Generalno su se u prošlosti za „čišćenje“ tunela uglavnom koristili suzavac ili hemijska sredstva, kako u svojoj knjizi „Ratovanje u podzemlju“ (Underground Warfare) piše Dafne Ričmond-Barak, jedna od vodećih svetskih ekspertkinja za tu oblast. No, te metode bi se danas verovatno smatrale ilegalnim, tvrdi autorka.

Osim toga, moguće je i bombardovati tunele. Izrael raspolaže takozvanim „Bunker Buster“ bombama, koje se probijaju duboku u podzemlje. Ali, Pojas Gaze je jedno od najgušće naseljenih područja sveta. To područje koje s jedne strane blokira Izrael, a s druge (uglavnom) i Egipat, dugo je oko 40 kilometara, a široko između šest i 14 kilometara. U njemu živi oko 2,2 miliona ljudi. Čak i kada bi vojska Izraela znala gde se tuneli nalaze, bombardovanje bi bilo ekstremno komplikovano zbog specifičnih karakteristika Pojasa Gaze. Možda čak i nemoguće.

Izrael je osim toga već koristio takozvane „precizne bombe“ kako bi neke tunele uz pomoć njih zatvorio ili učinio neprohodnim, tvrdi „Rand korporacija“ (Rand Corporation). No, dodaje se da korišćenje tih bombi nije imalo baš u potpunosti očekivani efekat.

Dodatni izazov za izraelske snage jeste činjenica da vođenje borbi u tunelima nije jednostavno. Ispod površine je uglavnom mračno i hladno. Zvuci – na primer oružja, mnogo su glasniji nego na površini. A osim toga zbog korišćenja oružja diže se i znatna količina prašine. Moguće je takođe da se po tunelima „poseju“ i brojne eksplozivne klopke za suparničku stranu.

Od 2014. Izraelska vojska u borbama u tunelima koristi specijalne jedinice. Njihovi pripadnici treniraju u sličnom fizičkom ili u virtuelnom okruženju. Među pripadnicima tih jedinica su i vojnici koji su obučeni za korišćenje specijalnih senzora, odnosno vojnici koji su obučeni za vođenje borbi u podzemlju. U njihovim akcijama pomažu im i roboti, odnosno posebno trenirani psi.

Ishod operacije neizvestan…

Džon Spenser s vojne akademije Vest Point kaže da nikada nije vodio tako iscrpne pripreme za vođenje rata u tunelima kao one za koje obučava Izraelska vojska. Spenser je inače jedan od osnivača Međunarodne radne grupe koja se bavi podzemnim ratovanjem.

Dafne Ričmond-Barak je takođe učestvovala u osnivanju te radne grupe, ali ona je rezervisana u vezi s operacijom koja se očekuje: „Izrael bi morao da sprovede dugotrajnu i opsežnu operaciju iz vazduha i na zemlji, kako bi uopšte mogao da uništi tu podzemnu infrastrukturu“, napisala je ona ovog meseca u jednom članku za britanski dnevni list „Fajnenšel tajms“.

Vojska bi, tvrdi ona, mogla doduše da sruši tunele, da ih potopi ili na neki drugi način uništiti ili „zapečati“. Ali, to bi bilo veoma teško izvodljivo, pogotovo u uslovima u kojima bi izraelske snage stalno bile na meti paljbe u urbanom okruženju i takva operacija bi mogla da potraje nekoliko meseci, smatra Dafne Ričmond-Barak. „Pa čak i u jednom takvom scenariju, koji bi prouzrokovao nezamislive ljudske žrtve, nije verovatno da bi bila uništena kompletna mrežu tunela u Pojasu Gaze.“