Istoričar Predrag Marković rekao je da su Stefan Nemanja i Stefan Prvovenčani stvarali državu, a Sveti Sava ispunio duhovnim i kulturnim sadržajima.
„Mi smo gubili države, dizali smo se iz pepela, ali to svetosavlje, ta duhovna dimenzija našeg identiteta uvek je trajala“, poručio je Marković, a prenosi RTS.
On je rekao da je Sveti Sava verovatno najviše uticao na naš nacionalni identitet.
„Jezik, kultura, književnost, zdravstvo, zakoni – to je sve Sveti Sava ostavio kao nasleđe svom narodu“, naglasio je Marković.
Na pitanje zašto su se do Svetog Save i Srbi kao narod kolebali koje vere će biti, Marković je rekao da je to bilo kao danas u globalnom svetu – postojale su velike sile na Istoku i Zapadu.
„Naši mudri vladari su gledali gde je korisnije za Srbe, koji da prihvate model i onda su napravili jednu genijalnu kombinaciju – duhovnost su uzeli sa Istoka, a kraljevsku krunu, institucija kraljevske krune je zapadna tekovina. Mi smo kombinovali Istok i Zapad, a najlepše se ta kombinacija vidi na prelepim freskama raške škole – ti manastiri su spolja italijanski, a unutra vizantijski“, rekao je Marković.
Govoreći o tome koje pouke iz tog doba bismo danas mogli da primenimo i može li se možda povući neka paralela sa sadašnjim vremenom zbog Istoka i Zapada, Marković je istakao da bi voleo da možemo opet da uzmemo najbolje od dva sveta.
„Sada imamo više strana, sada imamo i naše prijatelje u Aziji, kao što je Kina“, dodao je Marković.
Naglasio je da je svetosavlje temelj toga kako mi sebe doživljavamo kao narod i temelj naše religioznosti – ono što našu veru razlikuje od drugih sestrinskih pravoslavnih vera.
„To je ono što daje nešto posebno našoj duhovnosti i kulturi“, istakao je Marković.
„Zaboravlja se da je Sveti Sava bio svetski putnik. On je bio građanin sveta, obišao je ceo pravoslavni svet. Neverovatno je koliko je on putovao u vreme kada je distanca koju prelazi putnik bila 30 kilometara dnevno. On je stigao do Svete zemlje. Sve ono što je za jednog pravoslavnog monaha bilo važno, sve je obišao“, rekao je Marković i dodao da je sve dobro što je video na tim putovanjima, Sveti Sava doneo u Srbiju.
Praznik Svetog Save, kao školska slava, ustanovljen je 1840. godine. Komunističke vlasti ukinule su ga, a od devedesetih opet se obeležava i praznuje. Ove godine prvi put onlajn.
„Sveti Sava je bio najsavremeniji mislilac svog vremena. Ne bi on imao problema nikakvog da i danas bude poznavalac sveta koji misli globalno i deluje lokalno“, smatra Marković.
Večeras će svečano na Savskom trgu posle osam vekova Stefan Nemanja dobiti spomenik.
„Taj spomenik je vrlo neobičan, takvih spomenika nema u zapadnoj i srednjoj Evropi, njih ima samo u bivšim sovjetskim republikama i u regionu u Severnoj Makedoniji. Naš je mnogo grandiozniji i sjajniji od ovih u Skoplju“, rekao je Marković.
Na pitanje hoće li taj spomenik biti jedno od obeležja Beograda, Marković kaže da hoće sigurno.
„S tom veličinom i tim bleskom pozlate biće obeležje Beograda kao što je Aleksandar Makedonski obeležje Skoplja“, zaključio je Marković.
Tagovi
