Gojaznost nije stvar izbora i volje, i nije dobro nazvana

0
Foto: Profimedia

Gojaznost nije stvar izbora, navodi se u novom izveštaju Britanskog psihološkog društva (BPS) koji poziva na promene u načinu na koji ljudi gledaju na osobe sa prekomernom težinom.

Iako BPS ne podržava klasifikaciju gojaznosti kao bolesti, kao što to čini Svetska zdravstvena organizacija, on naglašava da bi ljudi trebali drugačije da se odnose prema osobama koje imaju nezdrav višak kilograma i da nije baš najbolje rešenje da ih nazivaju gojaznima, prenosi N1 pisanje Indipendenta.

Izveštaj objašnjava da je gojaznost složenija od nedostatka volje osobe da se izbori sa prekomernom težinom.

Iako je gojaznost prouzrokovana ponašanjem, kao što su nezdrave navike, to ne uključuju uvek izbor ili ličnu odgovornost, stoji u izveštaju.

“Ljudi sa prekomernom težinom najčešće imaju visok genetski rizik od razvoja gojaznosti i na njihov način života utiče više faktora kao što su posao, škola i socijalno okruženje koje promoviše prejedanje i neaktivnost.”

BPS takođe ističe da oni koji žive u ugroženim područjima mogu biti skloniji gojaznosti, jer mogu imati ograničen pristup zdravoj hrani. Uz to, oni koji žive sa velikim životnim izazovima i traumama mogu biti manje podsticani da budu fizički aktivni.

“Psihološka iskustva takođe igraju veliku ulogu”, nastavlja se u izveštaju i dodaje da je polovina odraslih osoba koja se obraća specijalistima iz ove oblasti doživela neprijatnost u detinjstvu.

Izveštaj se odnosi na “emocionalno prejedenje” i kaže se da oni koji su često na dijetu mogu biti skloniji prejedanju kada su najranjiviji.

Ejndžel Čejter, ovlašc´eni psiholog sa Univerziteta u Bedfordširu, koja je i autor izveštaja, rekla je da se nivo gojaznosti odraslih u Engleskoj povećao za 18 odsto u periodu od 2005. do 2017. godine, a slična su povec´anja u Škotskoj, Severnoj Irskoj i Velsu. To se ne može objasniti iznenadnim gubitkom motivacije u čitavoj Velikoj Britaniji.

Povec´anje gojaznosti može se delimično pripisati promenama u okruženju u snabdevanju hranom i fizičkim aktivnostima.

“Psiholozi bi trebalo da pomognu zdravstvenim radnicima da nauče kako da razgovaraju sa pacijentima o gojaznosti”, rekla je dr Čejter.

Sarb Bažva, izvršni direktor BPS-a, rekao je da bi bilo dobro rešenje da se vlada bavi problemom gojaznosti na sličan način kao što to radi kada je pušenje u pitanju.

“Više od deset godina se delovalo na svim nivoima, da bi se sada videle značajne promene, a to su manji broj pušača, ali i zdravstvenih problema koja su uzazvana pušenjem”, naglasio je Bažva.

Psiholozi mogu, zahvaljujući nauci i kliničkom iskustvu, da pomognu zdravstvenim ustanovama da učine isto i u slučaju gojaznosti.

“Mi možemo da pomognemo, ne samo osmišljavanjem načina kako da pomagnemo pojedincima, vec´ i savetima u kreiranju javne politike koja c´e pomoc´i stvaranju okruženja u kojem c´e ljudima biti lakše da ne postanu gojazni.”

Prema Istraživanju zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine, 18,3 odsto građana je patilo od gojaznosti, dok rezultati iz 2013. pokazuju povećanje na 21,2 odsto, objavila je Vlada Srbije u usvojenoj uredbi o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih.

Gojaznost je globalni problem na koji se može i mora uticati, jer pored fizičkog zdravlja, kako odraslih tako i dece, ima veliki uticaj i na psihu pojedinca.