“Godina bez leta”: Šta bi mogao da znači veliki pad solarne aktivnosti?

0
Foto: Profimedia

Sunčeva aktivnost drastično je pala, upozoravaju naučnici, tvrdeći da je reč o “solarnom minimumu”. Sunčevo magnetno polje postalo je slabije, što bi moglo da izazove jake oluje na zemlji, kao i problemeastronautima i svemirskoj opremi.

Fenomen bi mogao da dovede i do izbijanja solarnih oluja, a neki se pribojavaju da bi cela situacija mogla da dovede do katastrofalnog pada temperature na Zemlji.

Daily Mail prenosi da je Kraljevsko astronomsko društvo Velike Britanije pokušalo da smiri paniku tvrdnjama da je reč o događaju koji se ciklično ponavlja svakih otprilike jedanaest godina, ali postoje i mnogi koji su manje optimistični. Podsećaju kako je “solarni minimum” uticao na Evropu u 17. i 18. veku, kada su temperature bile toliko niske da se zaledila i reka Temza, usevi su uništeni, munje su obasjavale nebo, a 1816. vremenske prilike bile su toliko lude da je sneg padao još u junu, prenosi Jutarnji list.

List ističe da četiri i po milijardi godina staro Sunce nije samo ono što nas greje tokom lepih dana, već i ono što nas održava u životu, i da smo osetljivi na najmanje promene u njegovoj aktivnosti. Sunčeva aktivnost neprestano se menja od solarnog maksimuma do minimuma, u ciklusima. Od 17. veka naučnici mere te aktivnosti kao i magnetnu aktivnost na Sunčevoj površini. Ove godine Sunce je u svojoj najslabijoj fazi još od pedesetih godina prošlog veka.

Najgore razdoblje koje nauka beleži bilo je od 1790. do 1830. godine kada su zabeležena razdoblja ekstremne hladnoće. Prosečna temperatura tokom dvadeset godina pala je za dva stepena, što ne zvuči mnogo, ali je imalo dramatičan učinak na poljoprivredu i proizvodnju hrane. Zanimljivo, tada su zabeležene i (sasvim nepovezane) moćne erupcije vulkana. Tako je 10. aprila 1815. eruptirao vulkan u Indoneziji pobivši više od 71.000 ljudi. Hiljade ljudi su, pak, širom Evrope umrle od gladi, smrzavanja i bede izazvane “godinom bez leta”, a krenula je i epidemija tifusa.

Iako će naučnici reći da je ovaj solarni minimum poprilično snažan, ipak kažu da ne moramo previše da brinemo. Profesor astrofizike na Univerzitetu u Redingu Metju Ovenskaže da su tokom tog teškog istorijskog razdoblja naučnici proučavali tek pedesetak Sunčevih mrlja, dok ih sada proučavaju više od 50.000.

“Uostalom, solarni minimum, najveći u veku, imali smo i 2009. godine, pa nismo umrli”, rekao je za Daily Mail.

Veruje se da efekat ovog minimuma neće biti veći od smanjivanja globalne temperature za dvadesetinu jednog stepena Celzijevog. Mogla bi da nas pogodi malo hladnija, ali ne previše hladna zima, kažu naučnici, koji sa skepsom dočekuju katastrofične vesti o solarnom minimumu. To neće biti dovoljno ni da zaustavi trend globalnog zagrevanja, podsećaju.