Globalno zagrevanje – katastrofa za Sredozemlje…

0
MARIOS LOLOS / Xinhua News / Profimedia

Klimatske promene pogađaju čitav svet, a ljudi koji žive blizu Sredozemnog mora mogli bi da prođu čak i gore od ostalih. Naučnici predviđaju da će temperatura u tom regionu porasti 20 odsto više od globalnog proseka, piše Dojče vele.

Grčka, Italija, Turska, kao i niz drugih zemalja, bore se da suzbiju razorne požare koji se šire kroz isušenu vegetaciju i usred vrelog talasa koji je pogodio severni deo Sredozemlja. Ali, takvi vreli talasi postaće još gori u narednim godinama, pokazuju projekcije naučnika koji se bave predviđanjem klimatskih promena.

Ove nedelje, Ujedinjene nacije predstavile su prvi deo izveštaja o globalnom zagrevanju u kome se navodi da je prosečna temperatura već porasla 1,1 stepen u odnosu na period pre industrijalizacije. Vreli talasi postali su češći nego ranije, a u mnogim regionima suše sada traju duže. U isto vreme, česte su i jake kiše.

„Mi već uočavamo klimatske promene u svim delovima sveta“, kaže za Dojče vele jedna od autorki izveštaja Friderike Oto sa Oksfordskog univerziteta. Ekstremne vremenske prilike će postajati „sve intenzivnije i sve češće“, dodaje naučnica.

Sredozemlju gori pod nogama

Na samitu u Parizu 2015, predstavnici gotovo svih zemalja sveta obavezali su se da ograniče rast temperature do 2 stepena Celzijusa do kraja veka, i da ga u idealnom slučaju zadrže ispod 1,5 stepeni. Ali izveštaj Ujedinjenih nacija predviđa da će granica od 1,5 stepeni svakako biti premašena tokom narednih 15 godina.

Uz to, sledeći deo izveštaja koji bi trebalo da bude objavljen u februaru, pokazuje da će temperatura u regionu Mediterana porasti još više – nekih 20 odsto više u odnosu na globalni prosek.

Stanovnici tog dela sveta suočiće se s „međupovezanim klimatskim rizicima“, citira iz nacrta izveštaja novinska agencija Frans pres.

„Razlozi za brigu uključuju rizik od porasta nivoa mora, gubitak biodiverziteta na kopnu i u moru, rizike povezane sa sušama, šumskim požarima, promene ciklusa kruženja vode, pretnje proizvodnji hrane, zdravstvene rizike u urbanim i ruralnim područjima zbog vrućina, i promenjene vektore bolesti“, ukazuju naučnici.

Jedina opcija – klimatizacija

Grupu autora koja priprema taj segment izveštaja predvodi Hans-Oto Pertner iz Instituta u nemačkom Bremerhavenu. Komentarišući aktuelni vreli talas u Sredozemlju za nemački „Špigel“, Pertner kaže da se ekstremne vremenske prilike u tom regionu „uklapaju u projekcije“ njegovog tima.

A te projekcije su zabrinjavajuće: ako globalna temperatura poraste za dva stepena, površina uništena šumskim požarima mogla bi da se poveća za 87 odsto, a promena od tri stepena mogla bi da dovede do širenja požara na 187 odsto veću teritoriju u Mediteranu.

Klimatske promene mogle bi da izazovu i poplave u priobalnim područjima kao i smrtonosne vrućine. Naučnici predviđaju da će oko 93 miliona ljudi u severnom Sredozemlju biti izloženo visokom ili veoma visokom stresu visokih temperatura do sredine ovog veka, sudeći po navodima iz izveštaja koje prenosi Frans pres.

„Da bi se preživeo takav nivo vrućine, jedina opcija je klimatizacija 24 sata dnevno i sedam dana u nedelji. A ljudi to ne mogu da plate“, kaže za Frans pres profesor Jan Kelman sa Londonskoj univerzitetskog koledža.

Traže se planovi za evakuaciju

Ipak, Kelman dodaje da postoje i praktični koraci koje vlade mogu da preduzmu da zaštite stanovništvo od požara i poplava, uključujući jednostavne, ali robusne planove za evakuaciju u hitnim slučajevima.

U regionu Mediterana već živi preko pola milijarde ljudi i broj stanovnika će premašiti 650 miliona u naredne tri decenije.

„Sve više ljudi i sve više privatne svojine izloženo je opasnosti, a mi ne obučavamo ljude da se izbore sa atipičnim pojavama kao što su požari, poplave i suše“, dodaje Kelman.

„Špigel“ podseća da aktuelni požari nisu automatska posledica globalnog zagrevanja, jer njih izazivaju i drugi faktori. Međutim, Friderike Oto kaže da su klimatske promene gamechanger (engl. faktor koji menja igru, prim.red.) što se tiče ekstremnih vrućina: „ Svaki vreli talas danas je postao i verovatniji i intenzivniji zbog klimatskih promena koje izazivaju ljudi.“