Gljivice koje izazivaju infekcije, a koje su odgovorne za milione smrti godišnje, znatno će se proširiti na nova područja kako se svet bude zagrevao, pokazuje novo istraživanje — a svet nije spreman na to, prenosi CNN. Kako stvari stoje, scenario serije „The Last of us“ može postati ostvariv.
Gljivice su svuda oko nas. One čine ogroman biološki svet — od buđi do pečurki — i rastu u zemljištu, kompostu i vodi. Imaju važnu ulogu u ekosistemima, ali mogu imati razorne posledice po ljudsko zdravlje: procenjuje se da gljivične infekcije ubiju oko 2,5 miliona ljudi godišnje, a zbog nedostatka podataka, taj broj bi mogao biti i znatno veći.
Ipak, još uvek vrlo malo znamo o njima — naročito o tome kako će se ove izuzetno prilagodljive organizme ponašati u uslovima sve toplije klime.
Tim naučnika sa Univerziteta u Mančesteru koristio je kompjuterske simulacije i klimatske prognoze kako bi mapirao potencijalno buduće širenje Aspergillusa — česte vrste gljivica prisutne širom sveta koja može izazvati aspergilozu, po život opasnu bolest koja prvenstveno pogađa pluća.
Istraživanje, koje je objavljeno ovog meseca i trenutno je u fazi recenzije, otkrilo je da će se određene vrste Aspergillusa proširiti kako klimatska kriza bude napredovala, šireći se na nova područja u Severnoj Americi, Evropi, Kini i Rusiji.
„Gljivice su i dalje znatno manje istražene u poređenju sa virusima i parazitima, ali ove mape jasno pokazuju da će gljivični patogeni u budućnosti verovatno imati uticaj širom sveta,“ rekao je Norman van Rajn, jedan od autora studije i istraživač klimatskih promena i zaraznih bolesti na Univerzitetu u Mančesteru.
Ova tema je privukla novu pažnju zahvaljujući popularnoj seriji HBO-a „The Last of Us“, koja prati ljude koji pokušavaju da prežive u svetu u kojem je mutirana gljivica pretvorila većinu populacije u nasilne „monstrume“.
„To jeste fikcija,“ kaže van Rajn, „ali se nadam da će pomoći da se više govori o gljivičnim infekcijama koje u stvarnosti ubijaju milione ljudi.“
Kako gljivica ulazi u telo i „jede iznutra“
Aspergillus raste poput sitnih vlakana u zemljištima širom sveta. Kao gotovo sve gljivice, oslobađa ogroman broj mikroskopskih spora koje se šire vazduhom.
Ljudi svakodnevno udišu te spore, ali većina neće imati nikakve posledice jer ih imuni sistem uklanja.
Problem nastaje kod osoba sa plućnim oboljenjima poput astme, cistične fibroze i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), kao i kod onih sa oslabljenim imunitetom — pacijenata koji su imali rak, transplantaciju, ili teške slučajeve gripa ili kovida-19.
„Ako imuni sistem ne uspe da se izbori sa sporama, gljivica počinje da raste i, grubo rečeno, počinje da vas jede iznutra,“ kaže van Rajn.
Aspergiloza ima visoku stopu smrtnosti — između 20% i 40%, dodaje. Dijagnostikovanje je takođe teško jer lekari često ne posumnjaju na nju, a simptomi — poput temperature i kašlja — uobičajeni su i za druge bolesti.
Još jedan izazov je što gljivični patogeni postaju sve otporniji na lečenje. Postoje samo četiri klase antimikotskih (protivgljivičnih) lekova.
Klimatske promene pogoduju širenju
Istraživanje pokazuje da će se Aspergillus flavus, vrsta koja više voli tople, tropske uslove, proširiti za 16% ako ljudi nastave s velikim emisijama fosilnih goriva. Ova gljivica bi se mogla proširiti ka severnoj Americi, severnoj Kini i Rusiji.
Ova vrsta izaziva teške infekcije kod ljudi, otporna je na mnoge lekove i napada razne prehrambene useve, pa predstavlja i pretnju za bezbednost hrane. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija 2022. godine uvrstila Aspergillus flavus na listu kritičnih gljivičnih patogena.
S druge strane, Aspergillus fumigatus, koji voli umereniju klimu, mogao bi se širiti ka Severnom polu kako temperature rastu. Do 2100. godine, njegovo prisustvo moglo bi da poraste za čak 77,5%, izlažući 9 miliona ljudi u Evropi.
Suprotno tome, u nekim regionima poput podsaharske Afrike, temperature bi mogle postati toliko visoke da Aspergillus više neće moći da preživi. Međutim, i to bi moglo da izazove probleme, jer gljivice imaju ključnu ulogu u zdravlju zemljišta i ekosistema.
Pored toga, porast temperature može povećati toleranciju gljivica na toplotu, što znači da bi one mogle bolje da prežive u ljudskom telu.
Ekstremne vremenske prilike kao što su suše, poplave i toplotni talasi takođe mogu da utiču na gljivice i da pomognu širenje spora na velike razdaljine. Nakon prirodnih katastrofa, zabeleženi su i skokovi u gljivičnim infekcijama — kao što je bio slučaj posle tornada u Džoplinu, Misuri, 2011. godine.
„Novo istraživanje Aspergillusa s pravom baca svetlo na pretnju koju predstavljaju gljivice iz prirodnog okruženja i koliko smo nespremni da se suočimo sa promenama u njihovoj rasprostranjenosti,“ rekla je Elen Bignel, ko-direktorka Centra za medicinsku mikologiju pri Univerzitetu u Ekseteru, koja nije učestvovala u istraživanju.
Mnogi podaci još uvek nedostaju
Iako je aspergiloza smrtonosna bolest, i dalje postoji ogroman nedostatak podataka o tome gde se tačno gljivica nalazi u prirodi i ko se sve zarazi, rekao je Džastin Rimejs, profesor na UC Berkeley, koji vodi studiju sa podacima o više od 100 miliona pacijenata u SAD.
Njihova analiza je identifikovala više od 20.000 slučajeva aspergiloze od 2013. do 2023. godine, a broj slučajeva raste za oko 5% godišnje.
„Gljivični patogeni postaju sve češći i otporniji na lečenje, a mi tek počinjemo da shvatamo ulogu klimatskih promena u tome“, rekao je Rimejs.
Ljudi su navikli da slušaju o bolestima izazvanim bakterijama, virusima i parazitima, ali gljivične infekcije su mnogo manje poznate, kaže Bignel.
„Postoji očajnička potreba da se to promeni, s obzirom na smrtonosnost. U budućnosti, bilo ko od nas bi mogao biti pogođen.“
