„Glas lokala“: Inicijative koje pokazuju zašto su obične priče važne

Lokalne teme i inicijative često su ono što najdirektnije oblikuje svakodnevni život građana. Upravo na lokalnom nivou najjasnije se vide problemi sa kojima se ljudi susreću – od kvaliteta vazduha i snabdevanja vodom do pristupa socijalnim pravima ili načina na koji institucije komuniciraju sa građanima. Ipak, uprkos tom značaju, takve teme često ostaju na margini pažnje i gube prostor u medijima pred vestima o visokoj politici, nekakvim dnevnim sukobima ili događajima koji se nalaze pod rubrikom „senzacionalno“.

Ipak, iskustvo pokazuje da lokalne priče često imaju mnogo širi domet nego što se na prvi pogled čini. Inicijative koje nastaju u jednoj sredini neretko otvaraju pitanja koja su prepoznatljiva i u drugim gradovima i opštinama. Problemi poput zagađenja, zastarele komunalne infrastrukture, neravnopravnog pristupa socijalnoj zaštiti ili neodgovornog izveštavanja o osetljivim temama nikada nisu ograničeni na jedno mesto, jednu situaciju ili jedan trenutak.

Zbog toga su inicijative koje pokušavaju da ponude rešenja za takve probleme veoma relevantne i za širu javnost. Da bi do nje stigle, potrebno je da se „poklopi“ niz stvari, a u tom procesu važnu ulogu imaju i lokalni mediji. Oni su najbliži zajednicama u kojima nastaju ove teme, često prvi prepoznaju pitanja koja su važna za građane, ali su i jedni od retkih koji ih zapravo razumeju – i znaju da o tome izveste.

Iako njihovo izveštavanje teško ispliva u moru drugog sadržaja, iznova se pokazuje da dobra saradnja između organizacija civilnog društva koje pokreću inicijative i novinara koji prate život lokalnih zajednica znatno doprinosi boljem, bržem i, na kraju, relevantnijem informisanju građana. Takođe, ta saradnja otvara prostor za širu javnu diskusiju o problemima koji zahtevaju sistemska rešenja.

Upravo sa tim ciljem u okviru događaja „Glas lokala – prezentacije zagovaračkih inicijativa AKT partnera“, u okviru projekta „AKT – Zajedno za aktivno građansko društvo“, koji sprovode timovi Helvetasa i Građanskih inicijativa, a finansira Vlada Švajcarske, organizacije civilnog društva predstavile su konkretne predloge za unapređivanje javnih politika i rešavanje problema sa kojima se suočavaju građani u različitim delovima Srbije.

„Ako posmatramo širu sliku, čak 70% zakona koji se donose u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji sprovodiće se na lokalu – u opštinama i gradovima. To ima direktan uticaj na ljude koji tamo žive. Smatramo da saradnja između medija i udruženja može biti mnogo bolja. Organizacije koje smo pozvali zastupaju određene grupe građana koje često nemaju dovoljno prostora u medijima, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou“, rekao je Marko Rakić iz Helvetasa.

Događaj je okupio novinare lokalnih medija iz Niša, Vranja, Leskovca, Kruševca, Užica, Požege i Novog Sada, koji su imali priliku da se upoznaju sa inicijativama, razgovaraju sa njihovim pokretačima i dobiju dodatni kontekst za teme koje se tiču lokalnih zajednica.

Na početku događaja govorilo se o značaju povezivanja organizacija građanskog društva i medija, posebno u sredinama gde lokalne teme često teško dolaze do šire publike. Učesnici su ukazali na to da otvorena komunikacija između organizacija koje pokreću promene i novinara koji prate rad institucija može da doprinese većoj transparentnosti, ali i da podstakne odgovornije i inkluzivnije donošenje odluka na lokalnom nivou.

Tokom događaja predstavljeno je više inicijativa koje se bave različitim oblastima javnog života – od zaštite prava dece u medijima do kvaliteta životne sredine, socijalne zaštite i komunalne infrastrukture. Organizacije su kroz kratke prezentacije predstavile probleme koje su prepoznale u svojim zajednicama, ali i predloge konkretnih rešenja koja bi mogla da unaprede postojeće javne politike ili praksu institucija.

Jedna od tema je bila i to kako uopšte priče stižu do lokalnih medija, a zatim kako je moguće da se za njih „zakače“ i veliki mediji. Veliki sistemi često funkcionišu po inerciji, pa tako nije nemoguće da se u nacionalnim medijima nađe vest o nekom događaju u Oslu, zato što je lako dostupna i „spakovana“ na novinskim agencijama, a da nikada ne bude objavljena ključna priča iz nekog manjeg mesta u Srbiji.

„U poslednje dve decenije medijska infrastruktura se značajno promenila. Mnoge redakcije su s vremenom ukinule dopisništva i mreže saradnika na lokalu, pa su teme iz manjih sredina sve ređe prisutne u nacionalnim medijima. To ne znači da interesovanje za takve priče ne postoji – naprotiv, često se pokazuje da upravo lokalne teme mogu da privuku veliku pažnju kada se pravilno predstave i stave u širi kontekst“, rekao je Pavle Zlatić iz Nedeljnika.

Kako je naveo, problem je često i u tome što ne postoji jasan i ustaljen način saradnje između lokalnih medija, inicijativa i velikih redakcija, pa mnoge važne priče jednostavno ne stignu do publike van sredine u kojoj su nastale.

„U praksi se dešava da lokalni mediji i organizacije otkriju važne teme koje bi mogle da budu relevantne i na nacionalnom nivou, ali bez dodatne komunikacije i saradnje te priče ostanu ograničene na lokalni domet. Zato je važno da postoji aktivnija razmena informacija između redakcija, ali i da inicijative budu spremne da svoje teme predstave šire“, istakao je on.

Zlatić je dodao da lokalne teme imaju veliki potencijal da pokrenu širu javnu debatu, posebno kada ukazuju na probleme koji se ponavljaju u različitim sredinama. Kada se lokalna priča postavi tako da govori o širem društvenom problemu, ona lako postaje relevantna i za nacionalne medije. U takvim situacijama saradnja između lokalnih novinara, organizacija i većih redakcija može značajno da doprinese tome da važna pitanja dođu do šire javnosti.

Na slične izazove ukazali su i novinari iz lokalnih sredina koji su učestvovali u razgovoru. Oni su naveli da saradnja sa nacionalnim redakcijama često zavisi od ličnih kontakata, ali i od toga koliko je neka tema „vidljiva“ u širem medijskom prostoru.

Novinari iz lokalnih redakcija istakli su da ozbiljne teme iz njihovih sredina često ostaju neprimećene na nacionalnom nivou, dok veću pažnju neretko dobijaju sadržaji koji su senzacionalni ili zabavni. Istovremeno, lokalne redakcije često rade sa vrlo ograničenim resursima, pa je praćenje složenih tema – od zaštite životne sredine do lokalnih budžeta ili socijalne politike – dodatni izazov za male timove.

Na problem kapaciteta lokalnih medija ukazano je i kroz rezultate istraživanja koje su predstavile Građanske inicijative. Kako je rečeno, trenutno u Srbiji deluje oko 165 lokalnih medija, dok ih je pre samo nekoliko godina bilo blizu dve stotine. Najveći deo čine portali, dok su štampani mediji gotovo nestali iz lokalnih sredina.

Prema tim podacima, više od polovine lokalnih medija osnovano je kao profitno pravno lice, dok je oko trećine nastalo u okviru udruženja građana. Analiza je pokazala i da ovi mediji zajedno imaju više miliona pratilaca na društvenim mrežama, ali da je njihova publika veoma neravnomerno raspoređena – veliki broj redakcija ima relativno mali domet i radi sa minimalnim resursima.

Uprkos tome, lokalni mediji često imaju ključnu ulogu u pokretanju javnih rasprava u svojim sredinama. Kao primer je navedena kampanja za praćenje kvaliteta vazduha u Leskovcu, gde su lokalni novinari kroz kontinuirano izveštavanje doprineli da se ova tema nametne kao važno pitanje u javnosti.

Učesnici su se saglasili da upravo zbog takvih iskustava saradnja između organizacija civilnog društva i lokalnih medija može imati značajan uticaj – posebno kada se teme koje nastaju u lokalnim zajednicama predstave na način koji ih čini relevantnim i za širu javnost.

U nastavku događaja organizacije su predstavile svoje zagovaračke inicijative.

U nastavku događaja predstavljeno je pet zagovaračkih inicijativa koje se bave različitim problemima sa kojima se građani suočavaju u svakodnevnom životu – od zaštite dece u medijima i pristupa vodi, do socijalne zaštite i kvaliteta vazduha.

Prijatelji dece Srbije: Zaštita dece od medijske zloupotrebe

Prijatelji dece Srbije predstavili su inicijativu za zaštitu dece od medijske zloupotrebe, upozoravajući da su deca u domaćim medijima i dalje izložena ozbiljnim oblicima senzacionalizma, eksploatacije i povrede dostojanstva. Kako je rečeno, problem nije samo u neodgovornom izveštavanju, već i u tome što postojeći propisi i mehanizmi zaštite često ostaju bez stvarne primene.

„Deca se u medijskom prostoru uglavnom pojavljuju kao žrtve tragedija i nesreća, gde se ide na puki senzacionalizam, ili u pričama koje treba da izazovu empatiju publike, gde su gola, gladna, siromašna, bolesna. U oba slučaja rezultat je isti – ta deca bivaju trajno obeležena“, rekla je Iva iz Prijatelja dece Srbije.

Ona je upozorila da sadržaj objavljen u medijima ostaje trajno dostupan i da posledice takvog izveštavanja mogu da prate dete godinama.

„Danas kad se nešto pojavi u medijskom prostoru, to je trajno i neizbrisivo“, navela je ona, pozivajući novinare da pre objave zastanu i postave sebi jednostavno pitanje: „Da li bih ovo objavio da je u pitanju moje dete?“

Organizacija je najavila i dodatne smernice za izveštavanje o deci u osetljivim situacijama, uz poruku da zaštita dece ne sme da zavisi od dobre volje pojedinaca, već od jasnih standarda i odgovornosti.

Polekol: Građansko učešće u planiranju budžeta za sigurno vodosnabdevanje

Organizacija Polekol, odnosno inicijativa Pravo na vodu, skrenula je pažnju na problem gubitaka vode u vodovodnim sistemima širom Srbije i ocenila da je reč o velikom ali nedovoljno vidljivom javnom pitanju. Predstavnici organizacije naveli su da se posledice zapuštene infrastrukture i nedovoljnih ulaganja danas vide u svakodnevnom životu velikog broja građana.

„Ovde smo da pričamo o jednom problemu koji je ogroman, ali nevidljiv. U Srbiji izgubimo 240 miliona kubika vode godišnje“, rečeno je tokom prezentacije, uz objašnjenje da je to „zapremina jednog Zlatarskog jezera“.

Organizacija je upozorila da vodovodna mreža u mnogim sredinama nije ozbiljno obnavljana još od osamdesetih godina prošlog veka, dok se sistem uglavnom održava privremenim i parcijalnim rešenjima. Kako je istaknuto, zbog svega toga milion i po ljudi u Srbiji stalno ili povremeno nema vodu.

PoLEkol zato kroz ovu inicijativu poziva građane da koriste peticije, javne rasprave i druge mehanizme učešća kako bi izvršili pritisak na lokalne samouprave da više ulažu u obnovu vodovodne infrastrukture. Organizacija je istakla da je razvila i konkretne alate na svom sajtu, kako bi građani lakše učestvovali u budžetskim procesima i tražili rešenja za probleme u svojim sredinama.

ŽUKO: Uklanjanje diskriminatornih efekata u socijalnoj zaštiti

Kampanju „Koliki je moj deo?“ predstavilo je Žensko udruženje Kolubarskog okruga ŽUKO, koje je govorilo o diskriminatornim posledicama koje pojedina rešenja iz sistema socijalne zaštite imaju po žene, posebno kada je reč o odricanju od nasleđa. Kako je objašnjeno, žene se u velikom broju slučajeva i dalje odriču svog dela nasledstva u korist braće ili drugih članova porodice, najčešće zbog porodičnog pritiska i ustaljenih obrazaca ponašanja.

„Četrdeset tri posto žena se odrekne svog dela nasledstva, najčešće zarad mira u kući“, rekla je Katarina iz ŽUKO, dodajući da posledice takvih odluka nisu samo imovinske, već i duboko socijalne. Problem je, kako je objasnila, u članu 82 Zakona o socijalnoj zaštiti, po kojem se odricanje od imovine tretira kao da je imovina poklonjena, pa osoba koja se odrekla nasledstva može izgubiti pravo na socijalnu pomoć na veoma dug period.

„Kada vi podelite iznos imovine sa socijalnim davanjima na mesečnom nivou, najčešće dobijate da nemate pravo na socijalna davanja preko dvadeset godina ili trideset godina“, rekla je on. Poseban problem je, dodala je, što „žene najčešće za ovaj član i ne znaju da postoji“, pa za njegove posledice saznaju tek kada pokušaju da ostvare pravo na podršku. Zato ova inicijativa traži izmenu zakona i ograničavanje trajanja takvih posledica, po uzoru na rešenja koja već postoje u regionu.

Hrabriša: Unapređenje pristupa pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica

Udruženje Hrabriša iz Novog Sada predstavilo je inicijativu za unapređenje pristupa pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica, ukazujući na raskorak između zakona i pravilnika koji se primenjuju u praksi. Kako je rečeno, i kada zakon predviđa određena prava, porodice dece sa retkim bolestima i drugim teškim stanjima često nailaze na administrativne prepreke, jer pravilnici lekarskih komisija ne prepoznaju sve osnove koji postoje u zakonu.

„U samim tim pravilnicima nisu predviđeni svi pravni osnovi koji postoje u zakonu“, rekla je Milana iz Udruženja Hrabriša, objašnjavajući da to dovodi do situacija u kojima dete ili druga osoba, iako ispunjava zakonske uslove, u praksi ne može da ostvari pravo na dodatak. Predstavnice organizacije navele su i konkretan primer deteta sa teškim i trajnim oboljenjem, koje je potpuno zavisno od pomoći druge osobe, ali čije stanje komisija nije mogla adekvatno da oceni upravo zbog ograničenja u pravilniku. Cilj inicijative je da se pravilnik uskladi sa zakonom, kako bi se skratili postupci i smanjio broj slučajeva u kojima porodice moraju da vode dugotrajne administrativne i sudske borbe. „Roditelji dece svoje kapacitete treba da usmere na ozdravljenje svoje dece i na podršku svojoj deci, a ne na borbu sa birokratijom“, poručeno je tokom predstavljanja.

Tim 42: Unapređenje kvaliteta vazduha u Leskovcu

Tim 42 iz Leskovca predstavio je inicijativu za unapređenje kvaliteta vazduha, uz ocenu da se ovaj problem u lokalnoj javnosti i dalje relativizuje, uprkos ozbiljnim podacima državnog monitoringa. Predstavnici organizacije ukazali su na to da se lokalna samouprava i dalje oslanja na zastarele ili nepotpune podatke, dok zvanična merenja pokazuju mnogo ozbiljniju sliku.

„Kad pitate lokalnu samoupravu, Leskovac diše čist ili neznatno zagađen vazduh“, rečeno je tokom prezentacije. „Kad pročitate podatke koje je merila državna merna stanica tokom 2025, vazduh u Leskovcu je najzagađeniji u Srbiji po koncentraciji PM čestica.“ Organizacija je navela da grad sada ima zakonsku obavezu da pristupi izradi plana kvaliteta vazduha, ali da je ključno da taj plan bude zasnovan na stvarnim, ažurnim i lokalno relevantnim podacima, a ne na formalnim dokumentima bez praktičnog efekta. Kako je istaknuto, „zvanično imamo 141 dan sa prekoračenjem od dozvoljenih 35“, što jasno ukazuje na razmere problema. Tim 42 je predstavio i digitalni registar zagađivača, kao alat koji može pomoći i javnosti i medijima da preciznije mapiraju izvore zagađenja i prate efekte mera. „Više od 400 građana i građanki Leskovca prevremeno izgubi život zbog zagađenog vazduha u gradu. To nije samo statistika“, poručili su predstavnici organizacije, uz poziv da se ovoj temi pristupi kao pitanju javnog zdravlja, a ne samo administrativne obaveze.

Na kraju prezentacija, organizatori su pozvali novinare i predstavnike organizacija da se povežu i u narednom periodu zajedno rade na medijskim sadržajima koji bi ove teme približili građanima i otvorili prostor za širu javnu raspravu.