“Gidri sam rekao da mi poziv ne dozvoljava da pijem. On mi kaže: ‘Mene moj poziv tera da pijem’. A kad sam bio dete učio me je da prospem mleko…” – Ljubivoje Tadić u Nedeljniku

0
Foto: Igor Pavićević, Printscreen Youtube

Dramski prvak, nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubivoje Tadić zbog duga prema banci od više od 37.000 franaka za kredit koji je, tvrdi, otplatio, našao se u situaciji da može da ostane bez svega što ima. Ljubivoje Tadić je za Nedeljnik govorio o poslednjim koracima na koje se odlučuje – poput štrajka glađu – ali govorio je i o srpskom društvu, kulturi, sudbini porodice…

“No, da povedem čitaoca u bolju prošlost, kada su ljudi teško živeli, ali su živeli. Nisu podnosili život, kao sada. I imalo se više duha nego sada”, rekao je pre nego što je počeo da priča o svom ocu, stricu, ali i o Gidri Bojaniću.

“Ljuba je došao sam u Beograd, ali nije imao gde da živi i brzo se spremio da se vrati u Kragujevac. Bio je strašno mršav i visok. Jedan čikica sa tadašnje akademije ga je primetio i ponudio mu da živi u nekoj kući u Malom Mokrom Lugu. Zahvaljujući njemu, Ljuba je ostao u Beogradu i napravio sve što je napravio u životu.

Četiri godine kasnije, u tu istu kuću dolaze Rastko i Gidra Bojanić. Njih dvojica su bili gimnazijski, a potom i klasni drugovi. Ljuba je ostavio dobar utisak kod drugarice koja je izdavala tu kuću, ali Rastko i Gidra nisu nikako. Jedne zime, preko raspusta, otišli su u Kragujevac i obećali gazdarici da će platiti stanarinu kada se vrate. Ona im nije poverovala i celu njihovu biblioteku položila je u vatru, misleći da se više nikada neće vratiti. Rastko je najviše žalio za trideset pet knjiga Dostojevskog koje je priredila Isidora Sekulić. Uspeo je, kasnije, da kupi nova izdanja, ali to nije bilo to.

Gidra je bio jedan od mojih prvih učitelja. A učio me je, onda kada nisam znao da govorim, da prospem mleko i kažem: “Je..m ti život bez rakije.” Roditelji su mi kasnije govorili da je jedna od prvih celovitijih rečenica koje sam izgovorio bila upravo ona kojoj me je učio Gidra i hvatali su se za glavu.

Kasnije, kad sam odrastao, Gidra mi je rekao kako me nikada nije video da pijem rakiju, na šta sam mu odgovorio da meni moj poziv ne dozvoljava da pijem. On mi je rekao: “Mene moj poziv tera da pijem”, ispričao je glumac Ljubivoje Tadić za Nedeljnik.

Ceo tekst čitajte u aktuelnom broju Nedeljniku koji je na svim kioscima.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.