Gde EU vidi “crvenu liniju”: “Bajden i Putin osuđeni na kompromis…”

0
EPA-EFE/Adam Schultz / The White House

(Beta) – Predsednici SAD Džozef Bajden (Joseph Biden) i Rusije Vladimir Putin su “osuđeni na kompromis” u ukrajinskoj krizi, jer vojno rešenje nije moguće, a Zapad podozreva da Moskva ni po koju cenu neće dopustiti da ukrajinska vojska, koju naoružavaju SAD i NATO, slomi pobunjene ukrainske oblasti Donbasa s ruskim življem i time snage iza kojih stoji NATO izađu na granicu s Rusijom.

To su ocene medija, analitičara i diplomata EU koji smatraju da je telefonski razgovor Bajdena i Putina uoči Nove godine bio konstruktivan i da je Putin smanjio napetost.

Aktuelna napetost nije repriza kubanske raketne krize iz 1962, jer i Bajden i Putin su saglasni da u nuklearnom ratu niko ne može da pobedi, ali su odnosi Zapada i Rusije došli do usijanja i bez sumnje se ozbiljna pretnja nadvila nad Evropom i “crvene linije” su, i za Ruse i za Amerikance, prevashodno u ukrajinskoj krizi.

S jedne strane, “crvena linija” je zahtev Moskve da se SAD i NATO sporazumom obavežu da neće razmeštati ofanzivno oružje i primiti u NATO Ukrajinu i Gruziju.

To je neprihvatljivo za načela i doktrinu Atlantskog saveza i “crvena linija” za Zapad, kažu SAD i NATO, jer neće podelu na uticajne sfere i stav je da su sve suverene zemlje slobodne da uđu u saveze koje žele.

Dimitrij Trenin, direktor moskovskog Karnegi centra, smatra da Rusija želi da zaustavi širenje NATO, a ne da pripoji nove teritorije, već prevashodno da se zaustavi razmeštaj naoružanja i baza ka granicama Rusije.

Raketne američke rampe su već postavljene u Poljskoj i Rumuniji s obrazloženjem da treba da odbrane Evropu od raketnog udara iz Irana i Severne Koreje, a Moskva kaže da krstareće rakete sa tih rampi za par minuta mogu da gađaju ciljeve u Rusiji i traži da Zapad obustavi vojnu pomoć Ukrajini i prihvati zabranu razmeštaja raketa srednjeg dometa u Evropi.

Zapadne vlade, a to je potvrdio i ukrajinski ministar odbrane, smatraju da Rusija nema nameru da napadne i okupira Ukrajinu, iako su snažne ruske trupe postavljene u blizini ukrajinske granice, ali podozrevaju da bi Moskva mogla učiniti nešto slično što je dovelo do priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije.

To znači da istočne ukrajinske oblasti Donbasa, naseljene pretežno Rusima,proglase nezavisnost od Kijeva ako bi ih napala ukrajinska vojska koju je NATO jako naoružao, a onda bi tu nezavisnost Rusija priznala i pružila im svu pomoć.

Putin kaže da je Moskva spremna da posegne za “vojno-tehničkim merama” ako bi NATO nastavio da naoružava armiju Ukrajine i razmešta ofanzivno naoružanje.

Bajden je Putinu u razgovoru 30.decembra predočio da bi ruska invazija Ukrajine imala po Moskvu teške ekonomske sankcije i osetno povećanje NATO trupa na istoku Evrope, ” uz dodatnu pomoć Ukrajini da se osposobi za odbranu svoje teritorije”.

Moskva je i gomilanje trupa na granici s Ukrajinom i zahtev Vašingtonu i NATO da obustave vojno širenje ka ruskim granicama i posebno naoružavanje ukrajinske vojske obrazložila tvrdnjom da Zapad i NATO nameravaju da Ukrajinu pretvore u vojni bastion protiv Rusije i da spremaju napad na Donbas, Donjeck i Lugansk.

Donbas bi se, kao i prethodno, vojno suprotstavio ukrajinskom napadu i moguće proglasio nezavisnost, a Moskva bi mogla biti u iskušenju da vojno podrži proruske pobunjenike ako bi procenila da iza ukrajinskih trupa stoje NATO instruktori i naoružanje.

U krugovima analitičara i diplomata u EU je ovakav ” hipotetički ali najopasniji scenario” povezan sa ruskim priznanjem gruzijskih oblasti Južna Osetija i Abhazija koje su proglasile otcepljenje od Tbilisija, posle ruske vojne intervencije u Gruziji, izazvane napadom gruzijskih trupa na Južnu Osetiju.

To se nadovezuje na rusko pripajanje Krima 2014.nakon referenduma što Zapad nije priznao, pa na jednostrano proglašenja nezavisnosti u Prištini 2008, koje nisu priznale sve svetske i države EU.

“I zato kad(ruski predsednik Vladimir) Putin kaže ‘ne pretimo mi nikome, ali ćemo odbraniti ruske interese’ i predočava ‘vojno-tehničke korake’, to se može shvatiti da je za Moskvu neprihvatljivo nasilno slamanje pobune ruskog življa u Donbasu i Lugansku kojima će Rusija dati svu podršku”, smatraju diplomate u Briselu.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio da će ” Rusija preduzeti sve nephodne mere koje bi garantovale strategijsku ravnotežu i osujeti neprihvatljive pretnje” ako Vašington ne odgovori konstruktivno na predloge Moskve da se novim ili dodatnim sporazumima učvrsti evropska i svetska bezbednost.

Jer, naveo je Lavrov, “države članice NATO-a sistematski pretvaraju Ukrajinu u vojno uporište protiv Rusije, tamo grade svoje baze i koriste njenu teritoriju za izvođenje vežbi”.

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao je da ono što će se dogoditi u Ukrajini zavisi od spremnosti Zapada na dijalog i istakao da jačanje vojne moći Ukrajine uz pomoć NATO predstavlja pretnju opstanku Rusije.

Evropski analitičari i diplomate u Briselu misle da su Bajden i Putin ipak “osuđeni na kompromis”, jer svaki drugi ishod nanosi štetu svima, a posebno Evropskoj uniji.

Tračak nade u kompromis se vidi i u izjavi predstavnika Kremlja Jurija Ušakova da su se “predsednici Putin i Bajden posebno saglasili da će se razgovori o tim pitanjima, tako važnim za nas i Evropu uopšte, odvijati na tri koloseka: u Ženevi, u Briselu u okviru (Saveta) Rusija-NATO i u Beču na kroz OEBS”.