“Funkcioneri su krivi dok se ne dokaže suprotno”: Velika analiza profesora Ljubomira Madžara u novom Nedeljniku

0
EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Sva je prilika da neće biti preterano ako se kaže da je pravičnost ako ne jedini a ono svakako jedan od vrlo malog broja uzvišenih i uvek aktuelnih ideala svrstanih u najviše pozicije na skalama prioriteta i vrednovanja svih društava o kojima postoje pisani tragovi ili kakvi drugi izvori informacija. Visokom stavljanju pravičnosti u aksiološke liste vrhunskih vrednosti nije smetala okolnost da nikad i nigde nije postojala jedinstvena definicija pravde i da je mnogo puta s pravom rečeno da ima otprilike onoliko predstava, da se ne kaže definicija, o pravičnosti koliko ima ljudi na planeti.

Nepostojanje konsenzusa o pravičnosti nije smetalo bezbrojnim društvenim pokretima, revolucijama i velikim reformskim poduhvatima da u svoje slogane i akcione programe uvrste pravdu kao jedno od vodećih načela i programskih opredeljenja. Ideja pravde inspiriše ljude i pokreće ih na nesebične, može se reći plemenite podvige sve i da je taj koncept daleko od toga da bude jednoznačan i uprkos činjenici da je nemali broj društvenih sukoba bio izazvan antagonizmima zasnovanim na različitim, ponekad nepomirljivim idejama pravde.

Biće da je inspirativna moć i veliki mobilizacioni domet ideje pravde u tome što se razni pojedinci i skupine, uprkos činjenici da o pravdi imaju udaljene i čak inkompatibilne predstave, vrlo često i čak veoma lako usaglašavaju u pogledu stavova o tome šta je nepravično. Iza i unutar široko razuđenog i naglašeno heterogenog bokora ideja o pravdi postoji jedna dovoljno velika skupina ideja koja ljude u odnosu prema pravdi, čak i onoj partikularnoj, svojstvenoj jednoj društvenoj grupi, ujedinjuje i mobiliše.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 24. februara

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs