Flaša viskija, za pobede i novac

0
Foto: Profimedia

Kada novi Konor Mekgregor kaže da se uopšte nije promenio, onaj stari Konor Mekgregor povrati.

Takva izjava, miran ton i prijateljski odnos sa rivalom, uvredljivi su za poređenje sa čovekom koji je lomio kosti, sumanuto trošio novac, uspeo da se zakači sa svim Dagestancima na ovom svetu, koji je veoma inteligentan i govorljiv (malo ko tako ume da uvredi) i čiji viski je prodavaniji od Džejmisona. Irac je za 40 sekundi borbe protiv Sironija zaradio 80 miliona dolara; nokautirao je rivala a zatim ga zagrlio; ponovo je ušao u UFC, zgradu je polio benzinom i nije je zapalio.

Nešto se sprema…

***

„This kid is a big deal“, uzvikivali su komentatori dok su sudije pokušavale da prizovu svesti prvog Mekgregorovog UFC protivnika. Borba je bila kratka i efikasna. Irac je u nju ušao otvorenih dlanova i to će biti njegov znak raspoznavanja u budućnosti. U svaki će naredni duel ući na isti način, sa svim svojim porivima i maštarijama na dlanu, naočigled razjarene mase koja voli prosipanje krvi.

Svi njegovi snovi bili su skriveni u senci skraćenice od tri slova — UFC. Kada je dobio priliku da ih ostvari, nije želeo da gubi vreme. A pobeda je pokrenula talas koji više niko nije mogao da zaustavi

„Mnogi kažu da su slava i novac pogrešna motivacija. Potpuno su u pravu, slava me uopšte ne zanima. Samo pare. Kada ostarim, želim da budem debeo i da ne odgovaram na poruke ljudima, a da za svaki dan u nedelji imam po jedan automobil…“

Od samog početka karijere na najvećoj motion martial sceni, Konor je borbu predstavio kao prečicu do novca, a nije sport koristio kao izgovor. Svi borci obožavaju borbu i svi se bore zbog velike količine novca koja se krije već iza nekoliko vezanih pobeda. Ali je malo ko pre njega stvari postavio tako iskreno.

Upravo ta otvorenost privukla je ljude.

„The Notorious“ je postao omiljen jer je začeprkao po najdubljim ljudskim strahovima i omogućio im da se identifikuju sa njim. Svako ko bi na nepravdu odgovorio šamarom, ali zna da je to loše, svi oni koji bi, samo da mogu, bili nespretni sa trošenjem novca, svi koji su pred ogledalom zaljubljeni u odraz, a u javnosti se pretvaraju da su skromni — dobili su svog heroja.

Momak koji jako dobro udara, a možda i bolje od toga govori.Koliko je puta iz svog kontragarda, još tamo na početku karijere, zadao ubitačan udarac, toliko je, ako ne i češće, svojim rečenicama pogađao ganglije navijača koji su spremni da plate za malo krvi i malo divljine koju u sebi potiskuju.

„Nisam ja Džastin j…i Biber, samo sam lud, a ljudi to vole“, govorio je Mekgregor gde god se pojavi. I bio je potpuno u pravu.

U predstavi koju je režirao i zajedno sa Denom Vajtom postavio na sve naše ekrane, nema nedostataka. Glavni lik nije proizvod „hajpa“ već jedan od najboljih boraca koje je MMA video. Mekgregor u oktagonu izgleda kao u dnevnoj sobi. Trening je za njega, govorio je o tome često, najudobnija zona komfora.

„Gledajte ga u trenucima neposredno pre borbe. Svi njegovi protivnici izgledaju napeto kao struna. U tim samotnim trenucima Konor Mekgregor izgleda slobodno“, napisao je Toni Parsons.

***

Scenario čitavog svog života piše samo Mekgregor.Niko ne voli da gubi, ali da nije protiv Nurmagomedova morao da tapne pod, ne bi nikada prekinuo sa poročnim životom, ne bi se vratio u ring i ne bi pokazao zašto je jedan od najboljih svih vremena.

Da nije provocirao preko granice dobrog ukusa, protivnik ne bi želeo da mu se sveti, a onda ne bi mogao ni da zbaci plašt antiheroja i preuzme epolete „borca protiv dagestanskih primitivaca“.

Bez dobre forme i dobrog imidža, njegov povratak ne bi bio tako skup, a „Proper Twelve“, njegov viski, ne bi tim tempom nestajao sa polica.

Svako „zašto“ ima „zato“ koje Mekgregor plasira levicom u srce protivnika, jednim od onih udaraca koji ne donose bodove za pobedu, ali učine da se njegovi rivali pitaju da li to upravo umiru.

Oni koji su se pitali da li odumire fenomen Mekgregor nisu dobro pročitali sled događaja.