Neophodno je da struja za domaćinstvo i privrednu poskupi od 15 do 20 odsto, dok bi cena gasa za domačinstva trebalo da bude i 65 do 70 odsto viša, piše Fiskalni savet. U Analizi o strukturnim problemima srpske energetike u svetlu globalne krize, Savet ukazuje da je to potreban, ali ne i dovoljan uslov za ozdravljene EPS.
„Ovakvo povećanje ne samo što bi zaustavilo trenutno finansijsko ‘krvarenje’ preduzeća već je i ekonomski opravdano – pošto sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju. Pritom, čak i s ovakvim povećanjem, cena za domaćinstva u Srbiji ostala bi među najnižim u Evropi (uz Gruziju i Ukrajinu)“, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Rast cena, napominju u savetu, nije dovoljan za oporavak EPS.
„Ovde se pre svega misli na privremeno zamrzavanje mase zarada u preduzeću, povećanu kontrolu javnih nabavki, kao i otpočinjanje brojnih drugih reformi koje će se završiti u srednjem roku“, stoji u analizi, prenosi N1.
Kako se ističe, dosadašnji način vođenja EPS ne sme se tolerisati, pri čemu se navodi i da su gubici i krađa struje dostigli 12 odsto – dvostruko više od zemalja sa kojima Srbija može da se poredi.
EPS pokriva gubitke firmi
„Pojednostavljeno rečeno, EPS (i EDS) odavno su počeli da zanemaruju svoju osnovnu funkciju – a to je da obezbede stabilno snabdevanje Srbije električnom energijom po tržišnim uslovima i grade elektroenergetsku infrastrukturu potrebnu za ekonomski razvoj i prosperitet zemlje. Umesto toga, EPS posluje pod snažnim političkim uticajem, koristi se kao izvor finansijskih sredstava za pokrivanje brojnih neuspeha domaće ekonomske politike, a društvena uloga proširena mu je i na socijalne ciljeve (kako u pogledu niskih cena struje, tako i u pogledu zaposlenosti). EPS, na primer, već duži niz godina pokriva gubitke GSP-a, Jumka i drugih neuspešnih državnih preduzeća tolerišući im neplaćanje obaveza; implicitno finansira neprivatizovana preduzeća koja su se ranije odvojila iz sistema (Pro tent, Kolubara usluge i drugi) i drugo“, ukazuje Fiskalni savet.
Gubici Srbijagasa
U analizi se govori i o Srbijagasu uz podsećanje da su ukupni gubici EPS-a i Srbijagasa tokom grejne sezone 2021/22. iznosili oko milijardu evra.
„Od dosad napravljenih gubitaka, približno polovinu (tj. oko 500 miliona evra) već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu. Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost. Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a neodrživo“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet konstatuje da cena gasa zavisi od uvozne cene.
„Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama Centralno-istočne Evrope još u drugoj polovini 2021. godine, dok je cena u Srbiji ostala praktično zamrznuta. Zbog takvog rasta cene gasa u regionu, održavanje niske cene za domaća preduzeća, naročito u razmenljivom sektoru, ekonomski je neopravdano“, navodi savet.
To, kako se objašnjava, zapravo znači da svi poreski obveznici subvencionišu ekstra profit preduzeća koja imaju znatno niže troškova energenata od konkurencije.
„Samo za pojedinačna preduzeća iz energetski intenzivnih delatnosti, a koja proizvode za domaće tržište trebalo bi razmotriti odobravanje privremene državne pomoći u skladu s evropskom praksom. Cena gasa za domaćinstva trebalo bi da poskupi za 65-70 odsto što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile tokom 2013- 2015. godine. Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10-40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana“, ukazuje se u analizi Fiskalnog saveta.
Tagovi
Bobby
Да, како кажу из Фискалног савета, то је тако. Укратко, гас, грејање и струја би у овом моменту узроковали не мање од 50% повећања трошкова живота просечне српске породице. И то је заиста тако, и велики део образложења заиста стоји. Међутим, ово је баш строго академско посматрање на ток ствари. И Фискални савет не каже шта би то даље значило, у земљи где је 65% становништва сиромашно, или на граници сиромаштва ? Једно такво "указивањ" о порасту цена морало би да обухвати и све оне новопридошле који ће се појавити сутра на јаслама социјалне помоћи. А одакле онда новац за те повећане потребе, када ни на овом броја сиромашних то не функционише како треба ? Јер, управо је индикативно да је власт изабрала зараде у овом случају, односно одсуство њихове корекције, као то главно"сидро" којим се покушава зауздати тражња, а што није баш политички опортуно, а може се наставити са протестима као у неким околним земљама, па и завршити са неким врло непопуларним, за власт, исходом. И даље још стотину питања која захтевају огромне прерасподеле друштвених фондова, као последица "Анализе" Фискалног савета. И хвала им што су изложили готов обрачун колико шта би морало да поскупи, и што је ту јавности уштеђен труд. Зарадили су своје плате. Међутим политика је та која од овога мора да одреди шта је и колико спроводљиво и да на томе заснива свој даљи опстанак на власти. Времена: јефтине енергије, новца и неразумних субвенција су прошлост, а власт још увек не схвата да мора да мења цео систем. Формирање цена по моделу: "колика год да је набавна цена + трошак колико год мени треба = ВП или МП цена" је у даљем немогућ. На жалост обим посла на измени и прилагођавању привредног система условима који постоје и који ће постојати у будућности увелико превазилазе интелектуалне могућности тренутног политичког естаблишмента, а оправдано је поставити и питање њихове заинтересованости за то, иако ова земља не покрива ни половину своје буџетске потрошње.