Evropski pasoš kvalifikacija otvara nove mogućnosti izbeglicama u Srbiji

    0

    Evropski pasoš kvalifikacija za izbeglice je okvir koji omogućava potvrdu obrazovanja koje su stekle, osmišljen posebno za potrebe izbeglica, uključujući i one koje ne mogu u potpunosti da dokumentuju svoje stečene kvalifikacije. U okviru ove inicijative, dokaz o visokom obrazovanju se dodeljuje na osnovu dostupne dokumentacije, kao i posebno osmišljenog intervjua. O važnosti postojanja ovakvog mehanizma danas je u Beogradu održana panel diskusija uz učešće Drahoslava Štefaneka, specijalnog predstavnika generalne sekretarke Saveta Evrope za migracije i izbeglice.

    Srećan sam što sam danas u prostorijama naše ambasade bio domaćin ovakvom događaju, budući da on skreće pažnju na veoma važan aspekat života izbeglice“, izjavio je ambasador Republike Slovačke u Srbiji Fedor Rosoha otvarajući diskusiju, i dodao: „Pozdravljam sve napore koje ulažu Savet Evrope, UNHCR i druge UN agencije kako bi se povećale šanse za što bolju integraciju i napredak na putu zaposlenja ili daljeg obrazovanja za pripadnike i pripadnice ove osetljive društvene grupe“.

    Evropski pasoš kvalifikacija za izbeglice je jedinstven instrument koji izbeglicama omogućava proveru kvalifikacija koje ne mogu da dokumentuju. Metodologija po kojoj funkcioniše zasniva se na Lisabonskoj konvenciji Saveta Evrope o priznavanju visokog obrazovanja u Evropi, kojoj se Srbija pridružila 2004. godine. Radujemo se što će izbeglice biti u mogućnosti da u potpunosti ostvare svoja prava i slobode, uključujući i onu da nastave studije ili pronađu posao koji je u vezi sa njihovim obrazovanjem u Srbiji ili negde drugde u Evropi“, poručio je Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.

    Veoma smo zadovoljni zbog toga što će Savet Evrope, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Agencija za kvalifikacije, Nacionalna služba za zapošljavanje i UNHCR otvoriti nove mogućnosti za izbeglice u Srbiji zahvaljujući Evropskom pasošu kvalifikacija za izbeglice. On predstavlja važan dokument za studente iz izbegličke populacije u slučaju da odluče da ovde idu na fakultet ili da se zaposle na osnovu svojih prethodno stečenih kvalifikacija, koje će sada biti priznate“, naglasila je Frančeska Boneli, šefica Predstavništva Agencije UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji.

    Drahoslav Štefanek, specijalni predstavnik generalne sekretarke Saveta Evrope za migracije i izbeglice, istakao je da je Evropski pasoš kvalifikacija za izbeglice (EQPR) alat za promovisanje integracije izbeglica koji je uključen u novi Akcioni plan Saveta Evrope o zaštiti osetljivih osoba u kontekstu migracija i azila u Evropi (2021-2025). „Na primer, EQPR je pomogao u pronalaženju kvalifikovanih izbeglica u zdravstvenom sektoru tokom pandemije, a prošle nedelje je trening za kolege koje će se baviti procenom kvalifikacija ljudi iz Avganistana”, dodao je Štefanek.

    Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, rekla je da je Republika Srbija postala dobar primer u evropskom obrazovnom prostoru kada je reč o obrazovanju migranata i tražilaca azila kroz inkluzivne obrazovne prakse.

    Kako je pojasnila, od 2017. godine, obrazovna i psihosocijalna podrška u obrazovanju i vaspitanju pružena je đacima migrantima u školama. Budući da je obrazovanje osnovno ljudsko pravo, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je uredilo ovu oblast donoseći Stručno uputstvo za uključivanje učenika izbeglica/tražilaca azila u sistem obrazovanja i vaspitanja, ali i unapređujući zakonski okvir. Do sada je kroz obrazovni sistem obrazovanja sukcesivno prošlo preko 4,500 učenika migranata. Primenjujući Stručno uputstvo, izrađeno je preko 3,000 individualnih planova podrške za učenike migrante, 115 planova podrške na nivou škole, održano preko 10,000 dopunskih časova učenja srpskog jezika, uz obezbeđenu vršnjačku podršku u učenju.

    Na svim stepenima obrazovanja, upis dece i mladih koji su izbeglice je na nižem nivou od dece iz lokalnog stanovništva. Ova slika se naglo pogoršava kako deca izbeglice postaju starija. UNHCR je zajedno sa svojim partnerima postavio ambiciozan cilj na svetskom nivou, od 15 odsto izbeglica upisanih u tercijarno obrazovanje do 2030. godine. Dobra vest je da je trenutni nivo upisa u visoko obrazovanje pet odsto, što je rast sa tri procenta od pre godinu dana i samo jednog procenta od pre nekoliko godina.

    Srbija je takođe doprinela ovom trendu. Nakon meseci priprema za prijemne ispite uz podršku UNHCR-ovih partnera, kao i zagovaranje i komunikaciju sa akademskim institucijama, četvoro mladih izbeglica je upisalo fakultete beogradskih univerziteta – dva mladića iz Avganistana koji su bili deca bez pratnje, odvojena od roditelja, kao i momak iz Libije i devojka iz Burundija.

    Oni predstavljaju veoma značajan pomak u pristupu visokom obrazovanju za izbeglice u Srbiji.

    Vlada Srbije je naglasila svoju potpunu posvećenost uključivanju dece i mladih izbeglica u visoko obrazovanje, na Svetskom forumu izbeglica 2019. godine.