EuroPride: Kao organizacija Evrovizije – Goran Miletić, koordinator EuroPridea 2022

    0
    Foto promo

    Po čemu bi ove godine EuroPride trebalo da se razlikuje od prethodnih godina s obzirom na to da je Beograd domaćin? Koliko gostiju se očekuje?

    EuroPride se u svim zemljama razlikuje po broju učesnika iz inostranstva, interesovanju gostiju iz sveta politike, kulture, ekonomije i zabave, ali najčešće i po broju događaja tokom Nedelje ponosa koja mu prethodi. Naravno, sve je to jedna velika zabava u zemljama Zapadne Evrope, dok će u zemlji kao što je Srbija to zaista biti ono što Prajd jeste – “We celebrate, we demonstrate”. Mislim da će oba elementa biti veoma vidljiva u Beogradu od 12. do 18. septembra. Što se tiče broja gostiju, to je veoma teško proceniti, ali oni koji imaju dosta iskustva procenjuju da taj broj neće biti ispod 15.000 učesnika.

    Koliko su pripreme i organizacija komplikovane i složene za jedan ovakav događaj u ovakvim okolnostima, od korone preko raspoloženja dela javnosti i pitanja bezbednosti?

    Organizacija je već veoma komplikovana i mislim da je možemo porediti sa organizacijom Evrovizije. Ono što je ograničavajući faktor jesu resursi kojih mi nemamo puno u poređenju sa Prajdovima u Zapadnoj Evropi koji imaju ogroman broj kompanija koje ih podržavaju i milionske budžete. Što se tiče korone, sa tim smo se suočili prošle godine kada smo organizovali testiranje i kontrole na ulasku u Prajd park iako to nije bilo zahtevano i zbog toga dobili pohvale od svih koji su došli. Sada smo u kontaktu sa SZO i postupićemo potpuno u skladu sa njihovim preporukama. Što se tiče raspoloženja javnosti, čini se da je ono mnogo bolje i da čak i oni koji možda ne vole previše LGBT zajednicu shvataju turistički potencijal i zaradu koju će Beograd imati od ovog ogromnog broja gostiju. 

    Iako se pitanje bezbednosti često postavlja, to je u praksi najlakše. Mi uvek angažujemo dovoljan broj pripadnika privatnog obezbeđenja koji odlično funkcionišu u saradnji sa policijom i našim volonterima. Sa druge strane, policija uvek odlično radi svoj posao i u poslednjih osam godina od kada imamo Prajd u kontinuitetu, nije bilo nijednog incidenta. Policija se već odavno sprema za EuroPride 2022 i potpuno sam siguran da ni ovog puta neće biti problema.

    U javnosti je prilično odjeknula izjava gradonačelnika Aleksandra Šapića da neće otvoriti Pride i podići glavnu zastavu. Kakva je vaša reakcija na to? 

    Organizacijom Beograd Prajda sam se bavio pod mnogim vlastima i nikada nisam preterivao sa komentarisanjem izjava, već sam se fokusirao na dela. Koliko mi je poznato, Grad Beograd će sa novom upravom učiniti sve da EuroPride 2022 bude uspešan i da bude ponos Beograda, a to je obećao i gradonačelnik Šapić. Iako bih svakako voleo da gradonačelnik nije dao ovakvu izjavu i na kraju ipak otvori EuroPride nedelju i podigne zastavu, ja ili bilo ko drugi iz našeg tima ne može da utiče na njegovu odluku. Naš poziv je i dalje otvoren.

    Koliko se raspoloženje javnosti tokom godina održavanja promenilo prema ovom događaju i u kom smeru, budući da povremeno vidimo neka “vraćanja unazad” kroz pretnje koje vam stižu?

    Pretnje sa kojima se cela LGBT+ zajednica suočava su permanentne i mnogo je važnije da se usvajaju i primenjuju zakoni tako da svaka žrtva može da koristi. Pored toga, trudimo se da objasnimo da je važno prijaviti nasilje ili pretnje. Pretnje koje smo dobijali ranije i sada uvek doprinose tome da veći broj građana shvati sa čime se suočavaju pripadnici LGBT+ zajednice i da nam se veći broj njih pridruži. Paradoksalno, pretnje uvek doprinose da više ljudi shvati zašto je javni protest protiv nasilja i diskriminacije važan.

    Postoji podatak da 56 odsto ljudi u Srbiji i dalje misli da je homoseksualizam bolest. Da li je taj podatak tačan i koji je vaš komentar?

    Da, podatak je sasvim tačan. U pitanju je istraživanje koje je Civil Rights Defenders zajedno sa partnerima i Ipsosom sproveo prvo 2015. kada je 66% građana mislilo da je homoseksualnost bolest, a zatim 2020. godine kada je ovaj procenat pao na 57%, što je u skladu sa rezultatima u zemljama regiona gde je ovaj procenat uvek iznad polovine, sem u Albaniji gde je 40%. Iako je ovaj podatak poražavajući, ipak ohrabruje da se broj građana koji ovako razmišljaju uvek smanjuje, a da se povećava broj onih koji smatraju da LGBT+ moraju biti ravnopravni građani (80%) i da se preko 2/3 građana slaže sa svim onim pravima koja će regulisati novi Zakon o istopolnim partnerstvima.