“EU sve više otvorena prema Tajvanu”: Posledice jedne posete i “nove kineske politike”

0
EPA-EFE/KENZO TRIBOUILLARD / POOL

Zvanično, EU izbegava da se jasno odredi prema putovanju Nensi Pelosi na Tajvan. Međutim, neke zemlje-članice menjaju svoje stavove po pitanju nove kineske politike. Uočljiva je sve veća otvorenost prema Tajvanu, piše Dojče vele.

U Briselu je očigledno da niko ne želi da doliva ulje na vatru kada je u pitanju Tajvan. Spoljnopolitički predstavnik EU Žozep Borel ćuti, a izjava portparola Evropske komisije o putovanju predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi u Tajpei ostaje prilično uopštena. Napetosti s Kinom trebalo bi rešavati „dijalogom“, a kanali komunikacije morali bi da ostanu otvoreni kako bi se izbegle „pogrešne procene“, smatraju u Briselu. „Interes Evropske unije je održavanje mira i statusa kvo u Tajvanskom moreuzu“.

Istovremeno, Komisija je podsetila da, iako priznaje načelo politike jedne Kine i Peking kao jedinu legitimnu vladu Kine, takođe želi nastaviti „prijateljske odnose i blisku saradnju s Tajvanom“. Međutim, taj diplomatski konsenzus Kina već neko vreme sve više dovodi u pitanje.

„Ovde nema lakog puta napred“, kaže za DW Žuža Ferenči, profesorka na univerzitetu Dong Hva u Tajvanu i bivša politička savetnica u Evropskom parlamentu. Politiku EU prema Tajvanu, kaže, prvenstveno određuju države-članice i za sada se ne mogu očekivati neki veliki iskoraci. No, u sklopu promenjenog stava prema Kini – EU sada tu zemlju opisuje kao „sistemskog suparnika“ – i pogled na Tajvan postaje sve nezavisniji.

Novi pogled na region

Ferenči od institucija u Briselu očekuje da preispitaju svoje stavove: „One sada na Indo-Pacifik gledaju na drugi način.“ Nova kineska strategija, koja je do sada postojala samo na papiru, sve više će da se, kaže, ispunjava političkim stavovima, a i neograničena podrška kineske vlade ruskom ratu u Ukrajini tu takođe igra važnu ulogu.

Do sada se za kontakte s Taipejem pre svega zalagao Evropski parlament, naglašava Ferenči. Mnogi poslanici tog parlamenta skloni su jačanju odnosa, isto kao i čitav niz istočnoevropskih zemalja poput Litvanije, koja je prednjačila otvaranjem kancelarije za vezu u Tajpeju.

Litavski ministar spoljnih poslova Gabrijelius Landsbergis na Tviteru je pohvalio potez Nensi Pelosi: „Sada kada je predsednica Predstavničkog doma SAD širom otvorila vrata Tajvanu, siguran sam da će i drugi branioci slobode i demokratije uskoro proći kroz njih.“

Češka, Slovačka i Poljska takođe su intenzivirale odnose s Tajvanom i sve više ga doživljavaju kao partnera, kaže Žuža Ferenči. Intenzivirana je komunikacija i saradnja na tehničkom nivou, recimo tokom pandemije korone ili kada se radi o pomoći izbeglicama iz Ukrajine.

„Sukob načela“?

Rajnhold Bitikofer, poslanik u Evropskom parlamentu i stručnjak za spoljnih politiku Zelenih, jedan je od najoštrijih kritičara dosadašnje politike EU prema Kini, koja je bila određena ekonomskim interesima. U intervjuu za list „Zidojče cajtung“ rekao je da postoji „sukob načela“, jer Komunistička partija Kine poslednjih godina koristi šovinističku kartu s ciljem priključenja Tajvana Narodnoj Republici, ako treba i protiv njihove volje.

EU, SAD i Japan to nikada ne bi mogli da prihvate, jer smatraju da se status Tajvana može menjati samo mirnim putem i uz obostranu saglasnost, smatra poslanik Zelenih. Međutim, akutna opasnost za Tajvan može se ograničiti samo „ako Peking shvati da bi takva agresija imala veoma visoku cenu za samu Narodnu Republiku“.

Peking trenutno pokušava da u svetskoj javnosti etablira ideju da je osvajanje Tajvana neizbežno. „Naravno, tu je svaki gest solidarnosti problem“, kaže Bitikofer. Zato je, dodaje, zadatak demokratskih parlamenata da ojačaju tu vezu bez odustajanja od politike jedne Kine ili podržavanja zvaničnog proglašenja nezavisnosti Tajvana.

EU i „opasna politika Kine“

Na pitanje o važnosti Evropske unije u tom sukobu, Bitikofer priznaje da ona nema vojnu ulogu u regionu i da će tako ostati i ubuduće. Ali, ekonomski i politički, EU svakako predstavlja „izvestan faktor“. „To bi trebalo koristiti kako bi Kinu odvratili od veoma opasnog kursa.“

Sredinom jula, potpredsednica Evropskog parlamenta Nikola Ber (FDP), do sada najviše rangiran posetilac Tajvana iz EU, naglasila je da ta zemlja zaslužuje punu pažnju EU i da ona ne sme da postane geopolitička slepa točka. „Naprotiv, Evropa mora da usmeri sve svoje reflektore na tu mladu demokratiju.“

Reč je, kaže Ber, o jasnoj poruci Pekingu: „Kineske pretnje ne prolaze nezapaženo u Evropi i one su neprihvatljive. Evropa je bila suviše spora s Hongkongom, a Rusija ju je iznenadila. Takva politička naivnost ne sme da nam se ponovi.“ Kina ugrožava mir u regionu, ali svaka unilateralna promena statusa kvo bila bi fatalni pokretač regionalnog požara koji bi mogao da se proširi po čitavom svetu, smatra potpredsednica Evropskog parlamenta.

Oštrije gledište EU o mogućoj agresiji Kine magazin „Politiko“ ilustruje izjavom novog ambasadora EU u Kini Horhea Toleda: „U slučaju vojne invazije, vrlo smo jasno dali do znanja da će EU, zajedno sa Sjedinjenim Državama i saveznicima, nametnuti slične ili čak oštrije mere od onih koje smo uveli protiv Rusije.“

To je jasno upozorenje da je Zapad jedinstven u stavu da se na eventualnu kinesku vojnu akciju protiv Tajvana reaguje veoma opsežnim ekonomskim sankcijama koje bi faktički vodile ka potpunom obustavljanju međusobne trgovine.