Evropske institucije najavljuju nastavak podrške Ukrajini – još više nego do sada i na duge staze. Nastavljaju se sankcije Rusiji, a prvi put će na meti biti i Iran jer isporučuje bespilotne letelice Moskvi.
Rasprava Evropskog parlamenta o ruskom ratu protiv Ukrajine ove srede (15.2.) nije bila tako emotivna kao kad je pre nedelju dana ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govorio u Briselu. Tada je dvorana bila puna, svuda su se vijorile plavo-žute zastave, svirana je ukrajinska himna, odjekivale su ovacije, tekle suze.
Ovaj put plenarna sednica u Strazburu bila je poluprazna. Osvrt na prvih godinu dana agresije protiv Ukrajine i posledice po Evropu bio je trezven, gotovo rutinski.
Govornici iz glavnih poslaničkih grupa, od Zelenih do Konzervativaca, ponovili su poruku: Ukrajini će se pomoći svim sredstvima dokle god je to potrebno. Rusija ne sme dobiti ovaj rat, u kojem Ukrajina brani ne samo svoju, već i slobodu svih Evropljana.
„Održavamo svoja obećanja Ukrajini“
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nabrojala je šta su EU i države članice u proteklih dvanaest meseci dale u vojnoj, finansijskoj i pomoći izbeglicama te došla do ukupno 67 milijardi evra.
Ta pomoć će se nastaviti i ove godine, ukrajinsku državu treba održavati funkcionalnom uz budžetsku podršku iz Brisela, rekla je Fon der Lajen i naglasila: „Držimo svoja obećanja.“
Predsednica Komisije je najavila da će EU olakšati Ukrajini pristup jedinstvenom evropskom tržištu. Rekla je da građani Ukrajine polažu nade u brzi put do članstva u EU. „Veruju da je budućnost njihove zemlje i njihove dece u EU“, rekla je Fon der Lajen.
Paket sankcija broj deset
No iskusna političarka nije ponudila vremenski rok za početak pristupnih pregovora – što je predsednik Zelenski izričito zatražio za tekuću godinu.
Najavila je deseti paket sankcija protiv ruskog napadača. O tome u četvrtak (16.2.) u Briselu razgovaraju ambasadori država EU. Rečeno je da paket sadrži trgovinska ograničenja na vojnu opremu i elektronske komponente u vrednosti od dvanaest milijardi evra.
Osim toga će po prvi put biti sankcionisano sedam iranskih kompanija koje isporučuju dronove Rusiji. Takođe će se poduzeti mere protiv prikrivenih ruskih kompanija koje su osnovane na Bliskom istoku kako bi zaobišle ograničenja trgovine naftom ili ograničenje cene nafte.
Ruski brodovi s naftom i dalje plove svetskim okeanima, i to pod zastavom zemlje EU Kipra, a samo su formalno prepušteni firmama u Dubaiju. Imovinu ruskih oligarha trebalo bi bolje pratiti i zamrznuti, rečeno je u Strazburu. Treba popisati i sankcionisati ljude koji na internetu propagiraju Rusiju.
Ako je moguće, nove sankcije trebalo bi da simbolično stupe na snagu pre 24. februara, godišnjice ruskog napada.
Sankcije su efikasne, uverava i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borelj, ruska ekonomija trpi, ali treba vremena da sankcije pokažu pune efekte. „Sankcije su poput arsena, otrov koji deluje polako, ali na duge staze“, rekao je Borelj.
On je naveo da je Rusija izgubila Evropu kao glavnog kupca energenata. Borelj je zadovoljno tvrdio da ruski prihodi od gasa padaju, a državni dug raste, jednako kao i trgovinski deficit sa svetom.
„EU neće pristati na Putinove ucene“
Vladimir Putin je izgubio „energetski rat“ jer je Evropa uspela da postane nezavisna od ruskih isporuka, rekla je Ursula fon der Lajen. „Putinov pokušaj da nas uceni bio je potpuni promašaj. To su dobre vesti!“
Godinu dana od početka rata su se Putinove imperijalne fantazije raspršile, kaže ona. „Legendarna hrabrost naroda Ukrajine zadivila je svet. Oni mogu računati na nas. Mi stojimo na njihovoj strani“, dodala je šefica Evropske komisije.
Borelj je malo manje euforičan i kritičniji u oceni. Trenutno je vojna situacija u Ukrajini kritična s obzirom na rusku ofanzivu, a Evropa je poslednjih meseci predugo oklevala s isporukama oružja. „Podržali smo Ukrajinu koliko smo mogli, ali to nije bilo dovoljno s moje tačke gledišta“, rekao je Borelj.
Naglašava da Ukrajini treba više municije i obuke za trupe. Evropa mora proširiti industriju naoružanja i povećati količine jer „će ovaj rat iscrpljivanja biti dobijen logistikom i informacijama“, smatra prvi diplomata EU. „Rat ima cenu za Evropu, a ta se cena mora platiti za slobodu.“
Oružje i diplomatija
Borelj odbacuje tezu da dalje isporuke oružja Ukrajini produžavaju rat i sprečavaju mirovne pregovore. On naglašava da se paralelno s jačanjem Ukrajine, moraju nastavljati i diplomatske inicijative.
„Do sada su, međutim, svi pokušaji razgovora s Putinom propali“, rekao je. On naglašava, da Ukrajina mora dobiti rat jer bi „ruska pobeda bila užasna pretnja svima nama“.
Mada u Evropskom parlamentu ima i poslanika koji upozoravaju na opasnost od nuklearnog rata ako EU nastavi da podupire ratne ciljeve Ukrajine, ogromna većina od 705 poslanika najverojatnije ipak podržava nemačku poslanicu Zelenih Teri Rajntke. Ona kaže da oružje ne produžava rat, je „oružje ne isključuje pregovore“.
Rajntke kaže da nije isporuka oružja to što produžava rat, već Putin. I za govornicom Evropskog parlamenta u Strazburu najavljuje: „Neće biti povratka na pređašnje stanje, ne sa ovakvom Rusijom. Celokupna bezbednosna situacija u Evropi se promenila. Promenjenom svetu trebaju novi odgovori, a ne stare priče.“
Tagovi
