Eskobar: Kriza na KiM ima potencijal da postane regionalni konflikt

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak kaže da je veoma zabrinut stanjem na severu Kosova i Metohije, da je ovaj trenutak važan i kritičan i da je deeskalacija neophodna. Kosovsko pitanje mora da se reši do kraja godine, jer u 2024. godini Kosovo neće biti u centru pažnje, poručuje Lajčak. Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar ističe da kriza na severu KiM ima potencijal da preraste u međunarodni i regionalni konflikt i da SAD u potpunosti podržavaju napore EU da tu krizu razreši.

Miroslav Lajčak, na zajedničkoj video-konferenciji sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, istakao je da je zabrinut stanjem na severu KiM, prenosi RTS.

„Od 26. maja imamo ljude na ulicama, tu je kosovska policija, Kfor. Videli smo nekoliko incidenata, ali trenutno je prioritet da se povuku ljudi sa ulica, da dođe do deeskalacije“, rekao je Lajčak na konferenciji za novinare u Atlantskom savetu.

Smatra da za nerede 29. maja u Zvečanu nema opravdanja. „Nema sumnje da su tog dana došli ljudi s namerom da povrede nekoga ili čak ubiju. Ali, isto tako, ne možemo reći za sve Srbe isto, da ima 45.000 kriminalaca na severu, već da identifikujemo stvarne kriminalce, a Srbima koji žele normalan život da pomognemo“, rekao je Lajčak.

Kada je reč o novim izborima za gradonačelnike na severu KiM, Lajčak je ocenio da bi bilo dobro da se izbori održe što pre. „Međutim, nema krajnjeg roka, sve zavisi od političke volje. Naravno, tu je pravna procedura koja mora da se ispoštuje“, pojasnio je Lajčak.

Sastanak u Briselu – sastanak kriznog menadžmenta

Lajčak je uveren da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti doći uskoro na sastanak u Brisel, a na pitanje šta ako Kurti ne promeni stav, evropski izaslanik je odgovorio da veruje da eskalacija nije u Kurtijevom interesu.

„Ne verujem da je eskalacija i dalje nasilje u interesu Kurtija. Mislim da je demokrata i da veruje u vladavinu prava. Ali, hajde da ne nagađamo sa tim šta bi bilo kad bi bilo. Nikad nisu rekli stvarno ‘ne’ dijalogu, mislim da ćemo imati dijalog u Briselu uskoro“, istakao je Lajčak.

Naglasio je da će to biti sastanak kriznog menadžmenta povodom trenutne situacije i istakao da očekuje da oba lidera dođu posvećena nalaženju rešenja.

„Mi smo vrlo jasni u onome što očekujemo. Sledeći korak je da usvojimo mere, da pokažemo da postoje određene poluge. EU je jasno pokazala da je spremna da ide ka pozitivnoj agendi, ali pre svega, deeskalacija je neophodna. Region je veoma zabrinut, jer ovaj sukob otvara brojna pitanja, investitori se pitaju da li je bezbedno ulagati u region… Lideri EU su veoma jasni, prate proces vrlo konkretno“, dodao je Lajčak.

„Prvi korak mora da dođe iz Prištine“

Ukazao je na to da prvi korak mora da dođe od Prištine, koja treba da poruči gradonačelnicima da ne rade iz opštinskih kancelarija, a onda potom i od Beograda.

„Ohridski sporazum je pravno obavezujući, oko toga nema dileme. Počeli smo implementaciju, usvojili deklaraciju o nestalim osobama, prva tri koraka su urađena, ali nas je sada zaustavila eskalacija. Ili ćemo imati normalizaciju ili konfrontaciju, nema treće“, rekao je Lajčak.

Naveo je da nijedna od strana ne sme da radi ništa jednostrano, jer, kako je dodao, takvi postupci su dosad dovodili do nasilja i tenzija.

„Imamo platformu, sporazum iz Ohrida, ali ako nema toga, onda bi strane mogle da probaju da urade nešto na svoju ruku. Zajednica srpskih opština je međunarodno pravno obavezujuća za Kosovo, to nismo izmislili Eskobar i ja. Srbi treba da imaju pravo na zaštitu svoje kulture, jezika. Ono što želimo da uradimo je da zajednički uradimo statut, da se napravi najbolji model, ima 16 evropskih modela o zajednicama opština, nema potrebe da se ide dalje od toga“, ocenio je Lajčak.

Na pominjanje mogućnosti da Kfor pojača snage na KiM, Lajčak smatra da bi to bio korak unazad.

„Kosovsko pitanje mora da se reši do kraja godine, jer u 2024. godini Kosovo neće biti u centru pažnje. Idu izbori u SAD, Evropi… Moramo da se vratimo za pregovarački sto što pre je moguće. Za političara je važno da bude u pravom timu, na pravoj strani istorije, ali to nije dovoljno. Ne možete reći EU i SAD da su u krivu, a vi ste u pravu“, poručio je Lajčak.

Eskobar: Kriza na KiM ima potencijal da postane regionalni konflikt

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je da kriza na severu KiM ima potencijal da preraste u međunarodni i regionalni konflikt i da SAD u potpunosti podržavaju napore EU da tu krizu razreši.

Ukazao je da „Kosovo želi da bude deo Evrope i da će se normalizacijom odnosa uskladiti i sa pravilima EU“.

„Mi, kao najveći podržavalac Kosova, želimo da ih vidimo u EU i NATO i aktivno ohrabrujemo obe strane da se fokusiraju na dijalog i snažno da rade kako bi postigli ono dogovoreno sporazumom iz Ohrida“, rekao je Eskobar.

Izrazio je stav da trojica uhapšenih kosovskih policajaca treba odmah da budu puštena na slobodu.

“Želimo da se policajci odmah puste. Bilo da su kidnapovani ili da su se nekom greškom našli na srpskoj teritoriji, oni tamo nemaju šta da traže. Moraju odmah biti vraćeni porodicama“, rekao je Eskobar.

Govoreći o izborima u četiri opštine na severu KiM, rekao je da je SAD videla potrebu za izborima, da su priznale rezultate i legitimitet gradonačelnika, ali i da su vladi u Prištini poručili da nije nužno raditi iz zgrada opština.

“Video sam kako se tako radilo i u SAD, nije neobično raditi van zgrada predviđenih za to. U vladi sam od svoje 19. godine i video sam kako se radi i sa drugih lokacija, na primer za vreme kovida“, rekao je on.

Upitan da prokomentariše proteste u tim opštinama, naveo je da onaj ko napada pripadnike Kfora i kosovske policije treba da snosi posledice.

“Pripadnici Kfora su nam, takođe, rekli da je 90 ljudi koji su bili tamo bili mirni demonstranti, koji žele bolji i mirniji život. Mi ne kažemo da su svi ti ljudi fašistički militanti“, rekao je Eskobar.

“Ohrabrujemo oba lidera da prihvate evropski plan bezuslovno“

Na pitanje kako SAD podržavaju EU u posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine, istakao je da je jedini put ka normalizaciji put dijaloga uz posredovanje EU, i da je dobro što je to posao EU.

“Ohrabrujemo oba lidera da prihvate evropski plan bezuslovno, a ne njihove pojedinačne planove. Nema druge opcije za deeskalaciju i moram da kažem da je evroatlantska javnost po tom pitanju ujedinjena. Sama ideja da jedan od njih postavlja svoje uslove je nesmotrena“, ocenio je Eskobar i dodao da bi voleo da vidi više “strateške vizije“ od obe strane.

Dodao je da je, iz perspektive SAD, glavna karakteristika Balkana – velika prilika i da sledeće generacije na ovom području mogu da kapitalizuju te prilike.

“Verujem da ima nekih ljudi koji politički preživljavaju u uslovima permanentne krize, a nadam se da će obe strane i oba lidera shvatiti da je deeskalacija jedini način da se napreduje u regionu“, naveo je Eskobar.

„Nije sve bilo teško po Kosovo, naprotiv“

Upitan za eventualne posledice, rekao je da su one očigledne, ali i istakao da SAD pre svega nude partnerstvo i koordinaciju.

“Ako ne možemo da imamo osnovnu komunikaciju, ne možemo da idemo dalje ka implementaciji sporazuma iz Ohrida. Nije to pre svega posledica, već izbor koje obe strane moraju da naprave“, rekao je Eskobar i dodao da je cilj da se „Kosovo približi Evropi i NATO-u i da će SAD pomoći u tome da se investicije dovedu u region i Srbiju, ali da se to ne može učiniti ako ne postoje saradnja i vizija“.

Govoreći o pojedinim kritikama koje navode da je previše popustljiv prema srpskoj strani, ocenio je da je sve što je SAD uradila u poslednjih 15 godina išlo u korist Prištine.

“Srbija nije htela da prizna nezavisnost, mi se s tim nismo složili. Srbija je htela da kaže da su izbori i gradonačelnici bili nelegitimni, ali je i to prošlo. Srbiju smo pritisli i po pitanju automobilskih tablica i barikada, čak i u vezi sa Savetom Evrope, sve je to bilo protiv Srbije, gotovo unilateralno. Od Kosova tražimo da prizna i prihvati svoje međunarodne obaveze. Nije sve to bilo teško po Kosovo, čak naprotiv“, istakao je Eskobar.