Globalna rejting agencija S&P objavila je istraživanje o tome kako bi cenovni šok na tržištu energenata mogao da utiče na kreditni rejting država centralne i istočne Evrope (CEE), Srbije i Turske.
Njihova analiza pokazala bi da u „novom baznom scenariju“, koji podrazumeva prosečnu cenu nafte od 80 dolara po barelu u 2026. godini, postojao negativan efekat na kreditni rejting svih posmatranih zemalja, ali da se takav efekat „može držati pod kontrolom“. Razradili su, međutim, i stresni scenario, koji podrazumeva daleko viši skok cena nafte.
Otpornost srpske ekonomije pod pritiskom naftnog šoka
U analizi se navodi da bi u okolnostima scenarija sa cenom barela nafte koja se kreće oko 80 dolara, Srbija u 2026. godini mogla da ostvari realni rast BDP-a od 3 odsto uz inflaciju od 4,1 procenat.
Podsetimo da su takve projekcije u skladu sa očekivanjima Vlade Srbije ali i procenama ekonomista okupljenih oko časopisa „Kvartalni monitor“.
Međutim, analitičari S&P Global Ratings su razradili i stresni scenario u kojem bi prosečna cena nafte tipa Brent skočila na 130 dolara po barelu, što bi dovelo do toga da privredni rast Srbije uspori na 2 odsto, dok bi se inflacija popela na 5 procenata.
Pri takvom razvoju događaja, S&P procenjuje da bi se naš deficit tekućeg računa mogao proširiti na 6,3 odsto BDP-a, što bi potencijalno dovelo do većeg pritiska na deviznu likvidnost, uključujući devizne rezerve.
Autori, međutim, primećuju da su od 2022. godine centralne banke zemalja CEE povećale devizne rezerve, pa ocenjuju da to pruža neophodan prostor za ublažavanje pritisaka u tim državama, ne pominjući nijednu poimence.
srbija u poređenju sa zemljama CEE
Šira regionalna slika pokazuje da se srednje razvijene zemlje Centralne i Istočne Evrope u velikoj meri oslanjaju na uvezenu naftu i gas za 57 odsto svoje finalne potrošnje energije.
Specifičnost ovih tržišta je izuzetno snažan proizvodni sektor, zbog čega je njihov „energetski intenzitet“ BDP-a za 19 odsto veći od proseka Evropske unije, ukazuju iz S&P i skreću pažnju da ih upravo to čini posebno osetljivim na globalne skokove cena.
S&P Global Ratings upozorava da bi u stresnom scenariju ekonomije koje su više energetski intenzivne i zavisne od uvoza energije, uključujući Tursku i Mađarsku, verovatno bile najteže pogođene.
Dok se za Srbiju i dalje predviđa rast, analitičari očekuju da bi pod ekstremnim pritiskom Slovačka i Rumunija, gde je privatna potrošnja već krhka, ušle u recesiju i zabeležile pad BDP od 0,4 odnosno 1 odsto.
Opasnost od skoka cena gasa
Pored nafte, agencija skreće pažnju i na kretanje cena prirodnog gasa, s obzirom na to da njihova analiza uključuje pretpostavku da će evropska cena gasa, čak i ako bude viša, ostati ispod svog vrhunca iz 2022. godine.
„Naša pretpostavka o prosečnoj ceni gasa od 644 dolara za hiljadu metara kubnih u 2026. godini predstavlja povećanje od 70% u odnosu na nivoe sa kraja februara 2026. godine. Međutim, pod našim baznim scenariom, cene gasa bi ostale na tek nešto više od jedne četvrtine svog vrhunca iz 2022. godine od 2.542 dolara za hiljadu metara kubnih, što znači da energetski cenovni šok uglavnom pogađa cene sirove nafte pre nego uvozne cene gasa“, naveli su analitičari S&P.
Iako njihovi trenutni scenariji ne uključuju drastičan skok cena gasa, analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se cene na holandskoj TTF berzi približe vrhuncima iz 2022. godine, nepovoljni efekti na ekonomije regiona i pritisci na smanjenje rejtinga bili širi i izraženiji.
„U takvim okolnostima, sve zemlje bi se suočile sa znatno težim izborima između mera zaštite standarda i očuvanja fiskalne stabilnosti“, zaključili su iz S&P Global Ratings.
| Indikator | Scenario | 2026 | 2027 | 2028 |
|---|---|---|---|---|
| Realni rast BDP-a (%) | Novi bazni ($80) | 3,0 | 4,0 | 3,8 |
| Stress šok ($130) | 2,0 | 3,8 | 3,8 | |
| Stari bazni (dec ’25) | 4,0 | 3,8 | 3,7 | |
| Inflacija – CPI (%) | Novi bazni ($80) | 4,1 | 3,2 | 3,0 |
| Stress šok ($130) | 5,0 | 3,8 | 3,0 | |
| Stari bazni (dec ’25) | 3,1 | 3,0 | 3,2 |
Tagovi
