Elektori danas formalno biraju predsednika SAD: Potvrda Bajdenove pobede

0
JIM WATSON / AFP / Profimedia

(Beta) – Izabrani članovi elektorskog koledža u SAD sastaju se danas da formalno izaberu novog američkog predsednika. 

Glasovi elektora će biti prebrojani i objavljeni 6. januara. 

Na predsedničkim izborima 3. novembra, glasači se nisu opredeljivali direktno za republikanca Donalda Trampa (74) ili demokratu Džozefa Bajdena (78), već su birali 538 elektora. 

Birači su se na izborima opredljivali za grupu elektora u određenoj saveznoj državi koji su predstavljali kandidate Demokratske ili Republikanske stranke za predsednika i potpredsednika SAD. Ispred imena kandidata, recimo Demokratske stranke, na listiću je pisalo “elektori za” Džozefa Bajdena i Kamalu Haris, kandidatkinju demokrata za potpredsednicu SAD. 

Od elektora se očekuje, a mnogi pre izbora moraju i da se obavežu da će u decembru, kada se sastane elektorski koledž, glasati za predsedničkog i potpredsedničkog kandidata one stranke koja ih je nominovala. 

Pošto se glasanje elektora smatra formalnošću, pobednik se uglavnom zna ubrzo posle izbora i to je onaj kandidat koji “osvoji” najmanje 270 od 538 elektora. 


Vodeći američki mediji su 7. novembra proglasili Bajdena pobednikom izbora. Prema projekcijama medija, Bajden je “osvojio” 306, a Tramp 232 elektora.

Formalno gledano, elektori se tek danas sastaju po saveznim državama da glasaju za predsednika SAD. Trebalo bi da “potvrde” pobedu Bajdena, iako Tramp i dalje neosnovano tvrdi da je on pobednik izbora.

Na izborima u SAD uvek postoji mogućnost da pojedini članovi elektorksog koledža neće glasati za kandidate koje predstavljaju, odnosno da neće glasati u skladu s voljom većine savezne države koja ih je izabrala.

Takvi “neverni elektori” do sada nisu imali uticaja na konačan ishod, ali ih je na prethodnim predsedničkim izborima 2016. godine bilo više nego ikada ranije, čak sedam.

Iako brojne savezne države na razne načine pokušavaju da spreče mogućnost pojave “nevernih elektora”, većina stručnjaka za ustavno pravo veruje da elektori, nakon što su ih birači izabrali, po Ustavu SAD imaju slobodu da glasaju za bilo kog kandidata.

Prema 12. amandmanu na Ustav SAD, 538 izabranih elektora ne glasa na jednom mestu, već se oni okupljaju po saveznim državama, prvog ponedeljka posle druge srede u decembru.

Oni odvojeno glasaju za predsednika i za potpredsednika SAD i te glasačke listiće šalju određenim državnim zvaničnicima. Potom se razilaze i elektorski koledž prestaje da postoji do izbora novog, četiri godine kasnije.

Glasovi elektora se broje i objavljuju 6. januara, na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa SAD.

Odlazeći potpredsednik SAD Majk Pens, koji je po funkciji predsednik Senata, proglašava pobednicima kandidate za predsednika i potpredsednika koji su osvojili najmanje 270 od 538 elektorskih glasova.

Glasove elektora, pojedinačne ili na nivou savezne države, moguće je osporiti na zajedničkoj sednici dva doma Kongresa, koji odvojeno glasaju o prihvatanju ili odbacivanju prigovora. Ako se oba doma slažu s primedbom, onda se elektorski glas (ili glasovi) ne računa, a u suprotnom ostaje na snazi.

Ako nijedan kandidat ne dobije podršku 270 elektora, američkog predsednika bira Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine.

U tom slučaju, Predstavnički dom glasa za predsednika SAD tako što svaka od 50 saveznih država ima jedan glas, što inače nije slučaj u tom telu, u kojem su federativne jedinice predstavljene srazmerno broju stanovnika. Potpredsednika SAD bira Senat tako što svaki od 100 senatora ima pravo glasa.

Predsednik SAD postaje kandidat koji dobije najmanje 26 glasova, odnosno podršku 26 od 50 saveznih država u Predstavničkom domu, a potpredsednik postaje kandidat koga podrži najmanje 51 od 100 senatora.

Distrikt Kolumbija, što je zvaničan naziv za američki glavni grad Vašington, učestvuje na predsedničkim izborima sa tri elektora, ali ne i na eventualnim dodatnim izborima u Kongresu SAD pošto nije predstavljen u tom telu.

Mandat američkog predsednika počinje 20. januara, a ako Predstavnički dom do tada ne uspe da ga izabere, onda, prema 20. amandmanu na Ustav SAD, novoizabrani potpredsednik SAD vrši funkciju šefa države do okončanja izbornog procesa.

Ako do 20. januara nisu izabrani ni predsednik ni potpredsednik SAD, Kongres može zakonom da odredi ko će biti privremeni predsednik.

Iako se očekuje da elektori potvrde pobedu Bajdena, odnosno da ga izaberu za predsednika, odlazeći predsednik Tramp i dalje tvrdi da je on pobedio na izborima.

Tramp i dalje ponavlja nepotkrepljene tvrdnje o izbornoj prevari, uprkos tome što su federalni i sudovi saveznih država odbacili više od 50 tužbi njegovog tima na regularnost izbora, pred sudovima širom SAD.

Tužbu države Teksas protiv Pensilvanije, Mičigena, Džordžije i Viskonsina, kojom se osporavaju rezultati u te četiri države, odbacio je i Vrhovni sud SAD.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500