Ekologija i obnovljivi izvori u fokusu poslovanja EPS-a

ODGOVORNI I ODRŽIVI PROJEKTI: Plan je da ukupna ulaganja u ekološke projekte u narednim godinama dostignu 1,2 milijarde evra

0
Fotografija: EPS

Zaštita životne sredine i povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije važan su deo strategije „Elektroprivrede Srbije“. Svaki investicioni projekat obuhvata ekološke mere kao deo odgovornog i održivog poslovanja. Do sada je uloženo oko 540 miliona evra u projekte kojima se unapređuju kvalitet vazduha, vode i zemljišta i time je EPS zauzeo lidersku poziciju među investitorima u zaštitu životne sredine u Srbiji. „Zelenim putem“ najveća srpska energetska kompanija nastavlja i u narednim godinama, a planirane su dodatne ekološke investicije u niz projekata kojima se štiti i poboljšava kvalitet životne sredine. Plan je da ukupna ulaganja u ekološke projekte u narednim godinama dostignu 1,2 milijarde evra.

Najveći projekti zaštite životne sredine, čija realizacija je u toku, jesu postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. „Elektroprivreda Srbije“ uložiće oko 610 miliona evra u izgradnju tih sistema u termoelektranama. Do sada je završen projekat vredan 96 miliona evra u TE „Kostolac B“, kojim je emisija sumpor-dioksida spuštena ispod granice od 200 mg/ m³. U toku je realizacija projekata u TENT A i TENT B, najvećim termoelektranama u Srbiji koje proizvode više od polovine električne energije za srpsko tržište. O tome koliko su ovi projekti kompleksni govori i podatak da uvođenje sistema za odsumporavanje na četiri najsnažnija bloka TENT A, uključuje izgradnju čak 42 objekta. Čitav projekat vredan je oko 217 miliona evra. Početkom decembra 2020. postavljen je kamen temeljac za postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani „Nikola Tesla B“. Taj sistem za oko 20 puta smanjiće emisije sumpor-dioksida. Vrednost projekta je 210 miliona evra, a oko 120 miliona evra biće realizovano kroz rad domaćih firmi. Plan je da se u još tri projekta u TE „Kostolac A“, TE „Kostolac B“ i Toplani „Vreoci“ do 2027. godine uloži dodatnih oko 100 miliona evra. Time će emisije SO2 biti svedene ispod strogih evropskih kriterijuma.

Projekti odsumporavanja i drugih mera za smanjenje emisija u vazduh garantuju trajnost i opstanak celog energetskog sistema Srbije. Ulaganja EPS-a u zaštitu životne sredine doneće do 2025. smanjenje emisija sumpor-dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto.

Ulaganja u nove hidro-projekte u fokusu su razvoja EPS-a, čime se ispunjavaju obaveze o povećanju učešća obnovljivih izvora energije. Zajednički sa „Elektroprivredom Republike Srpske“, posle tri decenije, EPS kao strani investitor učestvuje u projektu gradnje tri nove HE na Drini, snage 180 megavata. Projekat je temeljno pripremljen, uz poštovanje pravne i tehničke procedure, domaćih zakona i međunarodnih standarda.

Nastavlja se i modernizacija hidrokapaciteta. Najveća hidroelektrana u Srbiji HE „Đerdap 1“ povećaće snagu za oko 10 odsto i produžiti radni vek za 40 godina revitalizacijom agregata. Plan je da poslednja, šesta faza, počne ove godine. Nakon obnove prve đerdapske hidroelektrane trebalo bi da počne revitalizacija svih 10 agregata HE „Đerdap 2“. Tako će EPS dobiti oko 50 novih megavata snage za proizvodnju električne energije na Dunavu.

Priprema se i gradnja prvog EPS-ovog vetroparka, snage 66 megavata u Kostolcu. Vrednost projekta je oko 100 miliona evra, a očekivana godišnja proizvodnja je oko 150 miliona kWh.

Pored ulaganja u ekološke i projekte obnovljivih izvora energije EPS svake godine investira u održavanje i razvoj sistema. Samo u 2020. investicije su dostigle gotovo pola milijarde evra, a u poslednjih pet godina razvojni projekti EPS-a bili su vredni oko dve milijarde evra.

ZelEPS ZA ODGOVORNE PREMA OKOLINI

Pionirski, pre dve godine EPS je počeo prodaju „zelene“ energije kupcima na slobodnom tržištu. To je energija proizvedena u hidroelektranama EPS-a, a svaki kilovatsat iz paketa ZelEPS ima garanciju porekla. „Zelena“ energija koja je prodata sa garancijom porekla u 2020. godini bila je deset puta veća nego u 2019.

Ovaj tekst objavljen je u specijalnom dodatku Nedeljnika “Energija danas”, povodom Dana planete Zemlje