“Ekipa na vrhu vlasti je vrlo brzo skapirala ekspanziju muzike koja se zove rokenrol”: Braća Jelić iz YU grupe u novom Nedeljniku

0
Fotografija: Mitar Mitrović za Nedeljnik

Ovog leta dogodilo se dosta toga ali i turneja benda Rolingstons. I svi su pričali o odličnoj formi Mika Džegera koji je tokom iste te turneje napunio 79 godina. Ova serija koncerata je jubilej šezdeset godina trajanja benda. Iste godine su sa rokenrolom krenula i braća Jelić. Posle nekoliko godina u raznim bendovima osnovali su YU grupu koja slavi više od 50 godina čistog rokenrola velikim koncertom na Tašmajdanu 10. septembra. Na tom spektaklu nastupiće njihovi brojni gosti: Bajaga, Dado Topić, Bora Đorđević, Vlatko Stefanovski i mnogi drugi muzičari sa prostora nekadašnje Jugoslavije. YU grupa je poslednji preživeli imenjak nekadašnje države u kojoj su nastali. Oni su jedina jugoslovenska “etiketa”, uz JDP.

Kada smo završili ovaj razgovor, članovi YU grupe, braća Žika i Dragi Jelić, uzeli su kacige i seli na svoje „harli-dejvidson“ motore. Dobacio sam Gagi, koja je prisustvovala intervjuu: “Žika je godinu dana stariji od Džegera, Mik trči a Žika vozi ’harli’.” Gaga je prokomentarisala: “Ali Stonsi menjaju krv”, na šta sam dobacio: “A YU grupa menja samo ulje u motoru.”

Ona vaša slika sa prvog ili drugog albuma kada svirate a iza vas se vidi samo polovina Titove slike na zidu, da li je tada neko zamerio na tome što ste raspolutili maršala?

Dragi: Ne, nikad i niko.

Je li bilo u vašem slučaju nekih političkih problema?

Žika: Nikada nismo imali tih problema. Ta ekipa koja je bila na vrhu vlasti je vrlo brzo skapirala ekspanziju te muzike koja se zove rokenrol. Sigurno im se to nije dopadalo ali su shvatili da sa omladinom mogu da postignu mnogo toga koristeći rokenrol. Mnogo toga nam je bilo dozvoljeno i zato smo drugačije živeli nego što se živelo u ostalim socijalističkim zemljama. Imali smo sreću što smo bili rođeni i radili u to vreme.

Privatno, sigurno da je otac mislio šta će mu u partiji reći što njegovi sinovi imaju dugačku kosu. Jednom je došao kući iznerviran. Pitam ga: “Šta je, tata?” On sreo druga koji mu kaže: “Kako ti ona devojčica?”, misleći na Dragog koji je tada imao dugu kosu. Tada je izbio veliki sukob sa ocem koji je čak rekao da idemo iz kuće. Ja sam odmah hteo da idemo ali Dragi nije hteo, ali sredilo se sve vrlo brzo. Od 1962. do 1967. mi stičemo popularnost, a 1967. snimamo singl ploču. Tada to nije bilo jednostavno. Bila je komisija od ljudi sa muzičkom akademijom, ozbiljni stručnjaci, koji odlučuju da li nešto može da se snimi ili ne. Pa lektor koji čita naše tekstove i menja neke sklopove i reči. Ne može da se peva sve kako si zamislio. Nije to bio politički pritisak, nego rokenrol je nova stvar i sad treba ozbiljni ljudi da odluče šta može a šta ne. I naglasak u pevanju.

Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. avgusta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs