„Džulijan Asanž ne može biti izručen Sjedinjenim Državama zbog zdravstvenog stanja“: Britanski sud doneo odluku

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž ne može biti izručen Sjedinjenim Američkim Državama gde ga čekaju optužbe za špijunažu zbog objavljivanja tajnih američkih vojnih dokumenata, prenosi Gardijan.

Presudu je saopštila sudija Vanesa Baraitser u sudu u Londonu.

Sudija je zahtev za izručenjem zbog njegovog zdravstvenog stanja, prenosi BBC.

Sudija je prihvatila mišljenja lekara da Asanž pati od depresivnog poremećaja, kao i činjenice da postoji visoki rizik od samopovređivanja i suicidnih misli.

Međutim, moguće je uložiti žalbu što će verovatno produžiti pravni postupak.

Kako piše BBC, američke vlasti su već najavile da će uložiti žalbu.

Ispred suda su se okupile brojne Asanžove pristalice koje su proslavile odluku.

Presuda britanskog suda usledila je posle višenedeljnog saslušanja u Old Bejliju i žestoke kampanje Asanžovih pristalica koji su američke optužbe na njegov račun okarakterisali kao napad na slobodu medija.

Za svoje pristalice 49-godišnji Asanž je postao simbol borbe za slobodu informisanja.

Ostaje da se sazna kakav će biti stav budućeg američkog predsednika Džoa Bajdena prema osnivaču Vikiliksa.

Protiv Asanža pokrenut je postupak pod predsedništvom Donalda Trampa. Za vreme Trampovog prethodnika Baraka Obame, čiji je Bajden bio potpredsednik, američki sudovi su odustali od gonjenja Asanža.

Međutim pre 10 godna Bajden je poredio Asanža sa „visoko tehnološkim teroristom“. 

Advokatica Stela Moris sa kojom Asanž ima dvoje dece rekla je u intervjuu za nemački list Der Špigel od nedelje da u londonskom zatvoru visoke bezbednosti Belmarš gde se on drži nijedan njegov advokat se nije pojavio od marta. Ona je rekla da Asanžova odbrana „ozbiljno hendikepirana“.

„Ali situacija u zatvoru Belmarš je ništa u poređenju sa uslovima zatvora kojima će biti podvrgnut u SAD ako bude izručen“, rekla je ona, ocenivši da bi Asanž tada bio „živ sahranjen“.

Osnivač Vikiliksa je 11. aprila 2019. izbačen iz ambasade Ekvadora u Londonu u koju se sklonio 2012. godine i britanska policija ga je odmah uhapsila.

SAD su zatražile izručenje Asanža koji se suočava sa ukupno 18 tačaka američke optužnice, a ukoliko bude osuđen za špijunažu i izdaju zbog objavljivanja tajnih državnih dokumenata o američkim vojnim i diplomatskim aktivnostima, posebno u Iraku i Avganistanu, preti mu zatvorska kazna od 175 godina.

SAD mu zameraju što je izložio opasnosti izvore američkih službi, što on osporava. Među dokumentima koje je objavio je video koji pokazuju civile ubijene pucnjima iz američkog borbenog helikoptera u Iraku u julu 2007. godine, među kojima i dvojicu novinara agencije Rojters. 

Britanski sud treba da odluči da li američki zahtev za izručenje ispunjava određene pravne kriterijume, i konkretno da li je nesrazmerna ili nespojiva sa ljudskim pravima.

Kristin Hrafnšon, glavni urednik Vikiliksa rekao je za Frans pres juče da je „skoro sigurno“ da će se sud izjasniti protiv Asanža i osudio je pristrastnost u proceduri. 

U saopštenju objavljenom ovog vikenda on je ocenio da sama činjenica da je ovaj slučaj izveden pred sud i da je trajao toliko dugo predstavlja istorijski napad visokog nivoa na slobodu izražavanja.

Tokom pet nedelja suđenja u februaru i septembru advokati Džulijana Asanža osuđivali su „politički“ proces zasnova na „lažima“.

(Gardijan, BBC, Beta)

Elektronsko (PDF) izdanje, novogodišnji dvobroj Nedeljnika (br. 468-469)

SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA