Pandemija izazvana virusom SARS-CoV-2 ugrozila je zdravlje ljudi na celoj planeti i dovela do poremećaja u ekonomskom i zdravstvenom sistemu u celom svetu. Značajna zabrinutost je pokazana u pogledu reproduktivnog zdravlja i brige za potomstvo, naročito u početku pandemije. Sa razvojem pandemije došlo je do akumulacije znanja i iskustava koja su bazirana na činjenicama i objavljena u stručnim časopisima, a sa druge strane i do mnogo netačnih informacija plasiranih u dnevnoj štampi, na internet portalima i na društvenim mrežama.
Studije nam govore da je vrlo mala verovatnoća da se virus prenosi sa majke na bebu tokom trudnoće i porođaja, da virus nije izolovan u jajnim ćelijama i vaginalnom sekretu, i da novi koronavirus može da dovede do privremenog smanjenja koncentracije i pokretljivosti spermatozoida, ali ne i neplodnosti.
Od početka pandemije gajena je nada da će doći do razvoja vakcine koja će zaustaviti širenje infekcije. Ogroman ekonomski i naučni potencijal je stavljen u službu razvoja vakcine.
U decembru 2020. registrovane su konačno vakcine bazirane na ribonukleinskoj kiselini (RNK), to jest na tehnologiji koja ne sadrži delove virusa. RNK tehnologija, kojom se aktivira „proizvodnja“ određenih čestica u organizmu koje će dovesti do odbrambenog odgovora organizma, razvijana je dugo godina i najpre sa idejom za lečenje malignih bolesti.
Uprkos činjenici da je to nova tehnologija, sigurnost vakcine je dobro argumentovana i objašnjena u dve publikacije iz časopisa New England Journal of Medicine (Polack, 2020, Baden 2020). Uticaj vakcine je analiziran u tekstu dr Blejka Evansa i saradnika objavljenom u časopisu Fertility and Sterility.
Ceo tekst dr Milan Milenkovića iz BeoGyn Beograd objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
