Đukanović: “Srbija na Crnu Goru gleda kao deo ‘srpskog sveta’, SPC deluje slično klerikalnom fašizmu”

4
Printscreen/YouTube/ Al Jazeera Balkans

(Beta) – Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da Srbija nikada nije prihvatila crnogrsku nezavisnost i gleda na Crnu Goru kao na deo “srpskog sveta” i dodao da Srpska pravoslavna crkva (SPC) deluje slično “klerikalnom fašizmu”.

“Mogu to potvrditi za vreme za koje sam u politici, a to možemo potvrditi i istraživanjem istorijskih dokumenata čak iz XIX veka”, rekao je Đukanović  na konferenciji “Zapadni Balkan: Ključni deo slagalice evropske bezbednosti” u organizaciji GLOBSEC-a.

On je učestvovao na konferenciji u okviru drugog dana posete Bratislavi.

Đukanović je ocenio da Srbija nikad nije prihvatila nezavisnost Crne Gore i pomirila se s tim, i da na Crnu Goru gleda kao deo “srpskog sveta”.

“Kad se vidi odnos Srbije u regionu, ta uloga je potencijalno destruktivna, zato što se Srbija vratila politikama iz ranih devedesetih. Srbija je tu da sačuva interes Srba gde god žive u regionu. To je ista greška koju je Slobodan Milošević napravio devedesetih, znamo šta se desilo u Bosni i Hercegovini”, istakao je Đukanović.

Rekao je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaštitu interesa srpskog naroda u Crnoj Gori pokušava da predstavi kao legitiman cilj.

“Ne može mešanje u unutrašnje stvari jedne države biti legitiman cilj. Žao mi je što Srbija ponavlja greške i plašim se da to je to realističan potencijal za stvaranje nestabilnosti u regionu. Srbija to čini oslanjajući se na podršku Moskve”, istakao je Đukanović.

Mišljenje je mnogih, istakao je crnogorski predsednik, da je Srbija izgubila Kosovo kad je Rusija bila slaba, što znači da bi sada možda bilo vreme da se Kosovo vrati.

“Žele da ožive politike koje su dovele do velikog gubitka ljudskih života devedesetih”, naveo je Đukanović.

On je rekao da je otvaranje pitanja izmena Zakona o slobodi veroispovesti učinjeno u pogrešnom periodu, uoči parlamentarnih izbora i Srpska pravoslavna crkva uložila je sve resurse da manipuliše tim pitanjem u crnogorskoj javnosti i da se predstavi kao alat za ostvarenje velikosrpskih interesa i u tome je uspela.

“Bez obzira na izborni rezultat, ovaj fenomen zaslužuje ozbiljnu pažnju. Imamo veoma ozbiljan deformitet, a to je da je Srpska pravoslavna crkva postala politički akter u Crnoj Gori. Postali su nosioci veoma retrogradne ideologije. Nažalost, vidim tu nešto veoma slično klerikalnom nacionalizmu, pa čak i klerikalnom fašizmu”, rekao je on.

Kako je dodao, ima veoma sveže sećanje na devedesete, kada je, kako je rekao, Srpska crkva stigla pre vojske.

“Išli su istom putanjom – prvo crkva, pa vojska i, na kraju, odgovorni su, pored ostalog, za genocid u Srebrenici. Crkva je opasno oruđe u rukama retrogradnog nacionalizma i treba da usmerimo političku odgovornost i pažnju na njih ako želimo da otklonimo destruktivne sile, opasne za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu”, ocenio je Đukanović.

Srpska crkva je blisko povezana sa Ruskom pravoslavnom crkvom, rekao je.

“Znamo u kojoj meri ta crkva radi u ruskom nacionalnom interesu. Mislim da su to sve delići velike slagalice koja urušava evropski sistem vrednosti i društva”, zaključio je Đukanović.

4 KOMENTARA

  1. “Ne može mešanje u unutrašnje stvari jedne države biti legitiman cilj.” А признавање дела територије међународно признате и суверене државе, није мешање у унутрашње ствари те државе и може бити легитиман циљ, како би произашло из “размишљања” Титовог пионира ? И зашто заштита интереса српског народа у Црној Гори, или било где, не би био легитиман циљ ? Када је требало успоставити интересе Запада, кроз наводну “заштиту” интереса једне националне мањине, бацањем бомби и агресијом, тада је то било у реду ? Уосталом, пробај да нарушиш само појединачни интерес или људска права било ког америчког грађанина на територији “државице”, па ћеш осетити како ће уши да бриде, али ти заштита интереса српског народа баш смета. Наравно, тако је то кад те “направи” једно прошло време, па те историјске чињенице свакодневно плаше, само од истине не можеш и нећеш побећи.

  2. Докле ће Србија да трпи иживљавање “господара Монтенегра”? Мило себи придаје превелики значај, што му није замерити: ЦГ је велика, а Србија мала. Шта чека Влада Србије и докле ће да трпи сваковрсна иживљавања? Да Монтенегро постане још већи, а да се Србија врати у детињство?!?

Comments are closed.