Dugo skrivani i neobjavljeni radovi Franca Kafke uskoro bi mogli da ugledaju svetlost dana posle decenijske sudske borbe oko njegovog literarnog nasleđa, borbe koja je često upoređivana s njegovim nadrealnim pričama, preneo je N1.
Okružni sud u Cirihu je podržao prošlonedeljne odluke izraelskih sudova i presudio da nekoliko sefova u tom švajcarskom gradu može biti otvoreno i njihov sadržaj poslat u izraelsku Narodnu biblioteku.
Radi se o papirima koji bi mogli da bace novo svetlo na jednu od najmračnijih figura književnosti, Franca Kafku, češkog Jevrejina iz Praga koji je govorio nemački i na čije kulturno nasleđe prava polažu i Izrael i Nemačka i žestoko se spore oko toga.
Iako se ne zna tačno šta se nalazi u sefovima, eksperti smatraju da bi tu mogli biti završeci nekih od Kafkinih značajnijih dela, od kojih su mnoga posle njegove smrti objavljena nedovršena.
Kafka je malo pre smrti od tuberkuloze 1924. godine svoja dela ostavio dugogodišnjem prijatelju, uredniku i izdavaču Maksu Brodu, naloživši mu da ih spali nepročitana.
Brod mu nije ispunio želju i objavio najveći deo onoga što je dobio, uključujući romane „Proces“, „Tvrđava“ i „Amerika“. Ta dela su do tada malo poznatog Kafku posthumno učinila jednim od najčuvenijih i najuticajnijih pisaca 20. veka.
Međutim, Benjamin Balint je upozorio da sadržaj skrivene arhive možda ne ispuni očekivanja.
„Malo je verovatno da ćemo tu otkriti nepoznato remek-delo, ali te stvari su ipak vredne. Ima nešto od Kafkine aure u celoj ovoj stvari“, naveo je on.
citateljka
Jedan od najintrigantnijih autora 20. veka, cija dela, moram priznati, tek odnedavno "otkrivam" - i prilicno uzivam u tome! Jedan od onih pisaca koji podsticu na razmisljanje i zelju da se protumaci sve sto tu pise, nesto sto mi verovatno nikada necemo ni moci u potpunosti da ucinimo, ali to samo sluzi na cast Kafki, cija cemo dela, sigurna sam, jos mnogo godina interpretirati, raspravljati i sagledati iz milion uglova.