Dr Šekler: “Količina antitela zavisi od stresa, načina života… Koliko god da zaglaviš posle vakcine, sigurno ti je pomogla da ne bude gore”

0
screenshot/n1

“Koliko god da zaglaviš i da se razboliš posle vakcine, znaj sigurno da ti je nešto pomogla i da je moglo da bude gore”, poručuje virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler za Nova.rs. On vakcinu slikovito poredi sa vojskom, a antitela sa “oružjem” kojim se puca na neprijatalja.

“To vam je kao da je vakcina dala uzbunu vojsci u državi. Uzbuna znači da je izvršena mobilizacija i da umesto, na primer, 5.000 vojnika Srbija sada ima 50.000 vojnika. Oni znaju odakle neprijatelj napada i koji su mu planovi i svi su spremni – to znači vakcina. Organizam tada poznaje protivnika, zna kako izgleda, zna koje su mu slabe tačke, zna kako će da ga napada i sprema oružje za to. To oružje, to su antitela”, objašnjava on.

Doktor Šekler ističe i podseća da vakcina nije garancija da se nećete razboleti, ali sprečava one najteže forme bolesti.

“Ako u Srbiji Sinofarm primi dva miliona, 400.000 njih koji su dobili tu vakcinu će se inficirati, ali neće umreti. Od tih 400.000 njih 300.000 će se lečiti kod kuće”, napominje ovaj stručnjak.

Navodi primer jednog starijeg čoveka iz Užica koji je insistirao da bude vakcinisan, a njegova supruga i ćerka nisu. Prema Šeklerovim rečima, one su sada blizu hospitalizacije, a vakcinisani pacijent je, iako je najstariji, samo jedan dan ima blago povišenu temperaturu i oporavlja se.

Prema rečima doktora Šeklera, u tom navedenom slučaju, pacijent ima 80 godina, prošlo je samo 10 dana od vakcinacije i efekti su se već pokazali.

Mnoge zabrinjava nizak nivo antitela posle vakcinacije. On ima ohrabrujuću poruku za njih.

“Ni to nije drama. Antitela su samo indikator da je tvoj organizam reagovao na vakcinu i njihov manji nivo ne znači da zaštita ne postoji”, objašnjava Šekler za Nova.rs.

On dodaje da količina antitela, kao i celokupan imunitet, zavise od mnogo faktora, a među najvažnijima su stres, način života i ishrane, količina sna i uzrast.

“Mi svaku vakcinu pokušavamo da svedemo u okvire, brojke i neke vremenske intervale koji važe za nju. Zaboravljamo da se svi ti ljudi koji su vakcinisani razlikuju u starosti po nekoliko decenija, da se razlikuju po načinu života, po genetici, po tome da li se neko hrani zdravo, da li je sportski tip, da li puši, da li je gojazan, toliko je faktora koji utiču”, ističe Šekler.

“Od 35 ljudi u Institutu u kojem radim, ja imam najgori imuni odgovor, ali to je zato što sam stalno u nekom stresu, neredovno se hranim, ležem kasno, ustajem rano. Čovek koji ima najveći nivo antitela je pred penzijom, ali njegov imuni odgovor je takav zato što je on miran, hrani se redovno, odlazi na vreme sa posla kući. Stvaranje imuniteta podrazumeva kompletno zdravog čoveka, gde imuni sistem može najjače da odgovori”, objašnjva Šekler.

Ima i onih koji nemaju ama baš nikakva antitela i nikakav imuni odgovor i čiji organizam prosto nije odreagovao. Ukoliko je prošlo dovoljno vremena, a reakcija izostaje Šekler smatra da će u tim slučajevima biti neophodna i treća doza.

“Treba napravi protokol za one kojima je potrebna treća doza, da se ne bi naparavio cirkus”, kaže Šekler i dodaje da će, ipak, biti malo takvih pacijenata kojima treba dopunska doza.

Napominje da izostanka imunog odgovora ima kod svih vakcina, ali da se najviše govori o pacijentima koji su primili kinesko cepivo, zato što je ono i najviše bilo u upotrebi u našoj zemlji.

Šekler apeluje na strpljenje.

“Pišu mi ljudi: uradio sam antitela na kineksu vakcinu, tereća ili četrta nedelja – nula. Ja im kažem da sačekaju još 10 dana. Svi su, posle još malo čekanja, imali antitela”, ohrabruje Šekler.

On napominje da kineska vakcina sporije pravi antitela, od, na primer, Fajzerovog cepiva, ali da ta antitela duže traju.

Prema rečima doktora Šeklera, Fajzerova vakcina daje bržu reakciju i visok nivo antitela. Ona su često detektabilna već posle prve doze, a prema procenama, ona bi trebalo da traju od 9 do 12 meseci. Antitela kod Sputnjik vakcine trebalo bi da traju od 15 meseci, pa do čak dve godine, dok se za kinesku vakcinu predviđa zaštita od 12 do 15 meseci.

Smatra da za vakcinu AstraZeneka vlada slabije interesovanje, ne samo zbog priče o mogućim komplikacijama, već zbog toga što se na revakcinu čeka 12 nedelja, pa se period neizvesnosti i “štrecanja” prolongira.

Šekler primećuje i da u vezi sa vakcinom AstraZeneka ima dosta politike, “zato što je najjeftinija” i njena cena iznosi oko tri evra.

“To nije zato što je ta vakcina loša, nego zato što je to bio uslov Oksforda koji je patentirao vakcinu”, zaključuje on.