Neurofibromatoza tip 1 (NF1), ili Fon Reklinghauzenova bolest, jedno je od najčešćih retkih genetskih oboljenja ali Srbija i dalje nema registar pacijenata. Zato je nedavno formirano udruženje pacijenata za NF Srbije na čijem čelu je dr Ivan Bogdanović sa Klinike za neurohirurgiju KCS, koji je za Nedeljnik pričao o lečenju ove bolesti i problemima pacijenata.
Šta je neurofibromatoza tip 1 (NF1), poznata i kao Fon Reklinghauzenova bolest?
Neurofibromatoza tip 1 (NF1), ili Fon Reklinghauzenova bolest, jeste kompleksan genetski sindrom sa izrazito raznolikim manifestacijama. Spada u takozvane neurokutane poremećaje – genetska stanja koja prvenstveno dovode do promena na koži i nervnom sistemu. Najprepoznatljivija karakteristika bolesti jeste pojava dobroćudnih tumora perifernih nerava – neurofibroma. Međutim, osim neurofibroma, osobe sa NF1 imaju povećanu sklonost ka nastanku različitih dobroćudnih i zloćudnih tumora, uključujući tumore vidnog živca, tumore mozga i kičmene moždine, tumore mekih tkiva, kao i zloćudni tumor perifernog nerva. NF1 može izazvati i različite, često nepredvidive poremećaje koji mogu zahvatiti gotovo sve organske sisteme – skeletni sistem, kardiovaskularni sistem, endokrine žlezde, kožu, oči i nervni sistem. Spektar simptoma je veoma širok: kod nekih osoba tegobe su minimalne i uglavnom estetske, dok kod drugih bolest dovodi do ozbiljnog funkcionalnog oštećenja, hroničnog bola, psihološkog opterećenja i značajnog narušavanja kvaliteta života.
Uzrok NF1 je mutacija NF1 gena na hromozomu 17, koji reguliše ćelijski rast putem proteina neurofibromina. Kada je funkcija neurofibromina smanjena ili izgubljena, dolazi do prekomernog umnožavanja ćelija i stvaranja tumora. Zbog toga se NF1 ubraja u tumorske predispozicione sindrome. Bolest je doživotna, a manifestacije se mogu menjati tokom vremena, pa pacijenti zahtevaju kontinuirano i pažljivo praćenje.
Koliko je ova bolest česta u populaciji? Koliko osoba u Srbiji ima NF1?
NF1 je jedno od najčešćih retkih genetskih oboljenja, sa učestalošću od približno jednog na 2.500 do 3.000 novorođenčadi. Ako se ta učestalost primeni na broj stanovnika Srbije, procenjuje se da u našoj zemlji živi između 2.000 i 3.000 osoba sa NF1.
Zasada u Srbiji ne postoji nacionalni registar pacijenata sa neurofibromatozom, pa precizan broj obolelih nije poznat. Zbog velike varijabilnosti simptoma, naročito kod blažih oblika, bolest se često ne prepozna u detinjstvu, već tek kasnije u životu, a deo pacijenata ni tada ne dobije formalnu dijagnozu. Zbog toga je veoma verovatno da je broj osoba sa NF1 veći od onoga što se u praksi vidi. Upravo zato je važno sistematsko prikupljanje podataka, bolja organizacija praćenja i podizanje svesti u zdravstvenom sistemu.
Kako se bolest otkriva, šta su simptomi koji mogu da upućuju na NF1?
NF1 se dijagnostikuje na osnovu međunarodno prihvaćenih kriterijuma koji kombinuju kliničke znakove. Najčešći rani znaci su „café-au-lait“ (kafe-au-le) fleke, tj. svetlo do tamno braon mrlje na koži koje izgledaju kao fleke od bele kafe, kojih obično ima više i koje se pojavljuju u ranom detinjstvu. Karakteristične su i sitne tamne pegice u predelu pazuha i prepona koje se javljaju nešto kasnije u detinjstvu. Kako dete raste, mogu se javiti kožni, potkožni i duboki neurofibromi, pleksiformni neurofibromi koji, za razliku od običnih, obuhvataju više živaca i ponekad prelaze u zloćudnu formu, zatim promene na dužici oka, oštećenje vida izazvano tumorom vidnog živca, kao i specifične koštane anomalije, poput deformiteta dugih kostiju ili lobanje.
Pored ovih znakova, kod mnoge dece sa NF1 se veoma često javljaju poteškoće u učenju, poremećaj pažnje, smanjena koncentracija i problemi u savladavanju školskog gradiva. Mogu se razviti i skolioza, povišen krvni pritisak ili drugi neurološki i endokrini poremećaji. Zbog ovako raznolike kliničke slike, važno je da sa manifestacijama bolesti budu upoznati ne samo pedijatri i neurolozi, već i lekari drugih specijalnosti, kao i da se pacijentima obezbedi dugoročno praćenje u skladu sa manifestacijama koje razvijaju.
Pošto bolest može da bude nasledna, postoje li neka testiranja koja mogu na vreme da otkriju bolest u porodici u kojoj neki član već ima NF1?
NF1 se nasleđuje autosomno dominantno, što znači da dete osobe koja ima NF1 ima 50% verovatnoće da nasledi mutirani gen. Ipak, oko polovine slučajeva mutacija nastaje kao nova, kod deteta čiji roditelji nemaju bolest. To praktično znači da NF1 može da se javi i u porodici u kojoj ranije nije bilo obolelih, ali se zatim prenosi na naredne generacije.
Genetsko testiranje omogućava potvrdu postojanja mutacije gena. Ono je naročito korisno u situacijama kada klinička slika nije u potpunosti razvijena, na primer kod vrlo male dece, ili kada postoji dilema da li je reč o NF1 ili o nekom drugom poremećaju. Kada je mutacija identifikovana kod jednog člana porodice, moguće je testirati i ostale srodnike, kao i razmotriti opcije prenatalne dijagnostike u dogovoru sa timom za medicinsku genetiku. Genetsko savetovanje pomaže porodicama da razumeju prirodu bolesti, rizik ponavljanja i opcije koje su im na raspolaganju.
Kako se NF1 leči?
NF1 se ne može izlečiti, ali se njene manifestacije mogu efikasno kontrolisati, a komplikacije pravovremeno zbrinuti. Lečenje je individualizovano i usmereno na konkretne probleme koje pacijent ima. Kožni neurofibromi se najčešće prate, a po potrebi se hirurški uklanjaju, posebno ako izazivaju bol, funkcionalne smetnje ili značajnu estetsku nelagodnost. Pleksiformni neurofibromi predstavljaju poseban izazov, jer su to tumori koji zahvataju široke anatomske celine i obuhvataju više nerava, pa je njihovo hirurško uklanjanje tehnički izuzetno zahtevno i često nemoguće bez ozbiljnog neurološkog oštećenja.
Kod određenog broja pacijenata moguće je primeniti ciljane terapije, među kojima se posebno izdvajaju MEK inhibitori, koji deluju na signalne puteve u ćeliji i kod nekih bolesnika dovode do stagnacije u rastu ili čak smanjenja veličine pleksiformnih neurofibroma i ublažavanja simptoma. Pored toga, važno je redovno pratiti vid, rast i razvoj deteta, skeletne promene, krvni pritisak, neurološki status i kognitivne funkcije. S obzirom na često prisutnu stigmatizaciju osoba sa neurofibromatozom, psihološka podrška je izuzetno bitna.
Postoje definisani planovi kliničkog praćenja, posebno kod dece, koji obuhvataju redovne kontrole u određenim vremenskim intervalima. Ti planovi se po potrebi modifikuju u zavisnosti od patoloških procesa koji se ispolje, a cilj je da se u praksi obezbedi njihova dosledna primena i da se u okviru sistema zdravstvene zaštite uspostavi standardizovan pristup ovim pacijentima.
Nedavno je osnovano Udruženje za neurofibromatozu Srbije. Šta će biti prioriteti udruženja?
Udruženje za neurofibromatozu Srbije osnovano je sa ciljem da unapredi kvalitet života osoba sa NF1 i njihovih porodica, ali i da pruži podršku pacijentima sa neurofibromatozom tipa 2 (NF2) i švanomatozom. NF2 je poremećaj koji se najčešće karakteriše pojavom tumora na oba živca za sluh i ravnotežu i drugih intrakranijalnih i spinalnih tumora, što dovodi do progresivnog gubitka sluha, poremećaja ravnoteže i brojnih neuroloških simptoma. Švanomatoza je redak poremećaj koji se odlikuje prisustvom više švanoma – tumora koji polaze od nervne ovojnice sličnih neurofibromima – i često je praćena jakim, hroničnim bolovima.
Prioriteti udruženja biće da poveže pacijente, porodice i stručnjake, da omogući razmenu informacija i iskustava, da doprinese boljem informisanju javnosti i zdravstvenog sistema o ovim kompleksnim poremećajima i da zagovara organizovaniji, sistemski pristup dijagnostici, praćenju i lečenju osoba sa neurofibromatozama u Republici Srbiji.
Sa kakvim preprekama se pacijenti u Srbiji koji imaju NF1 susreću u zdravstvenom sistemu i koliko je komplikovana briga o njima s obzirom na to da je u pitanju retka bolest?
Pacijenti sa NF1 u Srbiji suočavaju se sa nizom prepreka koje su delimično zajedničke za sve retke bolesti. Simptomi se često kasno prepoznaju, a postoji i nedovoljna informisanost ne samo opšte populacije već, nažalost, i dela zdravstvenih radnika o neurofibromatozi. To dovodi do odlaganja postavljanja dijagnoze, neujednačenog pristupa praćenju i različitog kvaliteta zbrinjavanja u zavisnosti od toga na koju ustanovu pacijent naiđe.
U Srbiji ne postoji centar specijalizovan isključivo za neurofibromatozu, što dodatno otežava put pacijenata kroz sistem. Potrebno je formirati mrežu za pomoć osobama sa neurofibromatozama, koja bi uključivala stručnjake različitih profila i omogućila pravovremenu dijagnostiku, kontinuirano praćenje i lečenje u skladu sa savremenim međunarodnim standardima. Pored toga, pojedini pacijenti se susreću sa administrativnim poteškoćama u dobijanju MEK inhibitora, iako za takvu terapiju postoje medicinske indikacije. Nadamo se da će ti administrativni problemi biti prevaziđeni i da će pacijentima biti obezbeđen nesmetan i pravovremen pristup terapiji koja može značajno da poboljša kvalitet života.
Tagovi
