Dr Igor Georgijev, direktor Opšte bolnice Atlas i suosnivač Kardiološkog centra Puls: Pacijenti su nam i u pandemiji poklonili poverenje da brinemo o njihovom zdravlju

    0
    Fotografije: Igor Pavićević

    Šta su bili najveći izazovi za bolnicu Atlas u pandemiji s obzirom na to da je zdravstveni sistem generalno pod velikim pritiskom zbog kovid pacijenata?

    Kao i sve medicinske ustanove, i dalje smo suočeni sa novim i svakako teškim izazovom zbog kojeg smo morali da promenimo naše svakodnevno funkcionisanje. Održavanje kvaliteta i obima pruženih medicinskih usluga nije bilo jednostavno, ali naša bolnica kao vodeća ustanova u pružanju hirurških usluga u regionu nije prestajala sa radom tokom pandemije, naravno uz primenu svih preporučenih mera zaštite.

    Zbrinjavali smo pacijente koji zahtevaju kompleksno hirurško lečenje u oblastima opšte hirurgije, ortopedije i spinalne hirurgije, kao i iz drugih hirurških grana, i uspeli smo da se odupremo ulasku korone u našu ustanovu prvenstveno odgovornošću zaposlenih.

    Kakva su vaša iskustva u radu sa pacijentima tokom pandemije, šta ste naučili o ovom virusu?

    Ono što smo uočili odgovara iskustvima koja imaju i druge zdravstvene ustanove. Specifičnost Opšte bolnice Atlas je pružanje pretežno planiranih hirurških intervencija koje su nažalost bile potisnute u drugi plan u okviru republičke mreže zdravstvenih ustanova usled pandemije. Po samom izbijanju pandemije broj pacijenata se naravno smanjio, što zbog strožih mera prevencije širenja pandemije, što zbog straha pacijenata od dolaska u bolnicu. Ipak, činjenica je da ukupan broj intervencija nije opao tokom pandemije, i da su nam pacijenti poklonili poverenje da brinemo o njihovom zdravlju, na šta smo posebno ponosni. Poseban problem predstavljaju kardiološki bolesnici kod kojih je virus dovodio do pogoršanja kardiološkog stanja, dok je sa druge strane uzrokovao pojavu novih pacijenata sa miokarditisom i kardiomiopatijom, akutne infarkte miokarda i trombozu krvnih sudova.

    Lekari upozoravaju da su zbog pandemije zapostavljene druge bolesti i prevencija. Koje preglede bi neko ko je imao koronavirus trebalo da obavi u narednom periodu? Najčešće čujemo da bi trebalo da snimi pluća i srce, da li je to dovoljno?

    Kao što smo već naveli, potencijalne dugotrajne posledice koje virus može ostaviti na kardiovaskularni sistem nameću potrebu za detaljnijim praćenjem stanja i funkcije srca i krvnih sudova, ali i respiratorne funkcije. Imidžing studije srca nam pokazuju oštećenja srčanog mišića kod pacijenata koji su preležali infekciju COVID-19, čak i blaže oblike, i to mesecima nakon prestanka simptoma. Isto tako, specifična pneumonija koju ovaj virus izaziva može dovesti do permanentnog oštećenja alveola pluća, što dovodi do ožiljavanja koje može uzrokovati probleme sa disanjem. Na osnovu onoga što smo do sada naučili o ovom virusu, mišljenja smo da posebnu pažnju treba obratiti upravo na funkciju srca i pluća putem redovnih kontrola kod kardiologa i pulmologa.

    Zašto je važna brzina kod kardiovaskularnih pacijenata i da se sva dijagnostika uradi na vreme, da pacijent ne luta od klinike do klinike?

    Kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda (STEMI), vreme koje protekne od pojave prvih simptoma do reperfuzije srčanog mišića, odnosno plasiranja stenta određuje učestalost mortaliteta. Većina smrtnih slučajeva od infarkta miokarda se dešava u prvih sat vremena od pojave simptoma (40-65% pacijenata). Brojne studije pokazuju da brza reperfuzija srčanog mišića smanjuje mortalitet i morbiditet, a da se za svakih 30 minuta kašnjenja smanjuje očekivani životni vek za jednu godinu. Stoga je jasno da brza reakcija u zdravstvenoj ustanovi, u smislu nepostojanja čekanja, brze dijagnostike i još brže koronarografije i plasiranja stenta predstavlja razliku između života i smrti.

    Holandija je jedna od zemalja sa najrazvijenijom službom za kardiološko lečenje u svetu, a Cardiologie Centra Nederland (CCN) jedna je od vodećih ustanova u toj zemlji. Preko 200.000 pacijenata godišnje poveri svoje srce CCN-u, CCN nema liste čekanja, a fast-track pristup omogućava da se postavi dijagnoza i inicira tretman za najviše 90 minuta. Dr Tulevski, osnivač CCN-a

    Šta podrazumeva holandsko iskustvo koje primenjujete u Kardiološkom centru Puls, s obzirom na to da sarađujete sa Kardiološkim centrom Holandije?

    Holandija je jedna od zemalja sa najrazvijenijom službom za kardiološko lečenje u svetu, a Cardiologie Centra Nederland (CCN) jedna je od vodećih ustanova u toj zemlji. Preko 200.000 pacijenata godišnje poveri svoje srce CCN-u, CCN nema liste čekanja, a fast-track pristup omogućava da se postavi dijagnoza i inicira tretman za najviše 90 minuta. Kardiolozi CCN-a koriste najmoderniju aparaturu i softver za kontinuirano poboljšanje usluga. Pacijent je uvek u centru svih aktivnosti i predstavlja pravi primer patient-oriented medicine. Prepoznavši potrebu za uvođenjem inovativnog pristupa i lečenja kardioloških bolesnika u Srbiji, zajedno sa našim holandskim partnerima rešili smo da i našim pacijentima pružimo usluge dijagnostike i lečenje po ovako visokim standardima. Kao rezultat naše saradnje nastao je Kardiološki centar Puls. Centar Puls pruža pacijentima kompletna dijagnostička rešenja, od kompletnog kardiološkog pregleda, preko radiološke dijagnostike pomoću najmodernijeg Philips 128-slajsnog CT aparata, do kompletno opremljene angiosale koja omogućava angiografije svih vrsta, kateterizacije i plasiranje stentova. Naglasak je na istovremeno brzoj i kvalitetnoj dijagnostici i terapiji na jednom mestu, bez gubitka vremena koje je često dragoceno kod akutnih kardioloških stanja. Uz to, Puls će inicirati inovativna eHealth/Telehealth rešenja koja omogućavaju monitoring stanja pacijenata na daljinu, što je apsolutni svetski trend u lečenju, naročito kardioloških pacijenata.

    Mnogi nisu na vreme ili nisu mogli da dođu do lekara, kakva su vam očekivanja nakon ove prve godine pandemije – da li nas očekuje još veći pritisak na zdravstveni sistem zbog “eksplozije” drugih bolesti usled nedostatka prevencije i redovnih poseta lekarima? Šta će biti najvažniji zadatak za lekare i zdravstveni sistem u narednom periodu na koji bi trebalo da odgovore i da budu pripremljeni?

    Definitivno je pandemija dovela do tektonskih poremećaja u organizaciji zdravstvene službe. Sa fokusiranjem na prevenciju i lečenje infekcije COVID-19, a sa postojećim kapacitetima, brojni pacijenti sa drugim oboljenjima i stanjima nisu imali, i još uvek nemaju način da redovnim putem posete lekara. Stoga je potrebno uposliti sve kapacitete kako državnih, tako i privatnih zdravstvenih ustanova na jedan organizovan i efikasan način kako pacijenti ne bi ostali uskraćeni za dijagnostiku i lečenje. Mi očekujemo da će posebno porasti potreba za kardiološkim lečenjem, ne samo zbog odlaganja redovnih kontrola i pregleda usled pandemije i mogućih posledica infekcije na kardiovaskularni sistem, već i zbog činjenice da starimo kao populacija, a upravo su naši stariji sugrađani najčešće i kardiološki pacijenti.