Dr Ana Cvetanović: “Imamo značajan porast karcinoma dojke kod žena ispod 40 godina, a još uvek postoji mišljenje da se retko javlja u mlađim godinama”

0
Foto Profimedia

Srbija je druga u Evropi po smrtnosti od karcinoma dojke što je alarm da se nešto mora hitno preduzeti, kaže u intervjuu za Nedeljnik.rs dr Ana Cvetanović sa Klinike za onkologiju na Kliničkom centru i Katedre za onkologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Dr Cvetanović odgovara na najvažnija pitanja o prevenciji, pregledima, testovima ali i greškama.

Priča se mnogo o značaju ranog otkrivanja raka dojke, ali da li je mamografija dovoljna i koje je još preglede potrebno obaviti kao bi bili sigurni?

Rano otkrivanje karcinoma dojke je najvažnije jer je karcinom dojke kad se otkrije u najranijim stadijumima izlečiva bolest. Mamografija  je “zlatni standard’” u skriningu karcinoma dojke kod žena starosti 50-69 godina. Mamografija podrazumeva snimak obe dojke u dva pravca.

Imamo skrining mamografiju kod žena koje nisu napipale nikakve promene na dojci i koja omogućava detekciju suspektne, nepalpabilne lezije a samim tim indikuje i vodi biopsiju ako je ona neophodna do histološke potvrde karcinoma dojke. Imamo dijagnostičku mamografiju koja  se odnosi na žene sa simptomima i znacima  oboljenja dojke. Prednosti mamografije su  visoka senzitivnost (otkrivaju se  čak i mikrokalcifikacije koje se sadržane u preko 70% karcinoma “in situ’”), dugotrajno iskustvo kao i njena ekonomska dostupnost. Veliki broj randomizovanih studija na preko 500.000 žena pokazao je uticaj mamografije na smanjenje mortaliteta. Najbolje je uz mamografiju uraditi i standardni ultrazvuk dojki i aksila.

Što se tiče mladih žena koje imaju dosta žlezdanog tkiva mamografija nije indikovana jer nije dovoljno senzitivna. Kod njih je potrebno uraditi ultrazvučni pregled i u slučaju nekonkluzivnog nalaza  dopuniti magnetnom rezonancom dojki i aksila.

BRCA testovi služe da otkriju  prisustvo štetnih mutacija u BRCA1/BRCA 2 genima i samim tim ukažu na mogućnost obolevanja od karcinoma dojke kod zdravih osoba

Šta su BRCA testovi?

Dok se većina karcinoma javlja slučajno kod žena bez pozitivne porodične anamneze (sporadični karcinom), između 5%-10% karcinoma dojke povezano je sa mutacijama germinativnih ćelija u pojedinačnim genima kao što su BRCA 1 i BRCA2 (nasledni karcinom). Ovi karcinomi se prenose na potomstvo tako da potomstvo ima 50% šansi da nasledi ovaj mutirani gen. Mutacije u BRCA1/2 genima, osim nasledne predizpozicije za karcinom dojke, određuju i naslednu predispozciju za karcinom jajnika. Procena rizika za nastanak BRCA1/2 vezanog karcinoma kreće se u rasponu 45-85% i obićno se ti karcinomi  javljaju u mlađem životnom dobu pre 50-te godine života.

BRCA testovi služe da otkriju  prisustvo štetnih mutacija u BRCA1/BRCA 2 genima i samim tim ukažu na mogućnost obolevanja od karcinoma dojke kod zdravih osoba. Značaj blagovremenog otkrivanja je veliki upravo iz razloga što 50% žena koji su nosioci štetnih mutacija oboli pre 40-te godine života. Ispitanicima čiji je rezulatat pozitivan potrebno je savetovati koje su metode moguće za smanjenje  rizika (profilaktička mastektomija, uklanjanje jajnika..) i obavestiti ih o potrebi testiranja krvnih srodnika.

Da li bi pacijentkinje koje imaju nasledne predispozicije trebalo  da ranije krenu na kontrole i kada je vreme kada bi redovnije trebalo da se kontrolišu?

Osobe sa prisutnim BRCA1/2 mutacijama koje nisu obolele treba da rade samopreglede dojke počev od 18.godine života jednom mesečno, klinički i ultrazvučni pregled dojki počev od 25-te godine života jednom  godišnje. Kasnije posle 30-te godine ako postoje neke promene koje se prate može se raditi i magnetna rezonanca uz ultrazvučni pregled jednom godišnje. Takođe je potrebno kliničko praćenje za karcinom jajnika a to su ginekološki pregled sa transvaginalnim ultarzvukom i određivanje serumskog  markera CA 125 dva puta godišnje posle 35.-te godine života. Metode kliničkog praćenja ne smanjuju rizik od obolevanja već omogućavaju da se bolest otkrije u ranoj izlečivoj fazi.

Koliko je ultrazvuk pouzdan kod ranog otkrivanja raka dojke?

Ultrazvuk je neinvazivna, relativno jeftina i dostupna metoda i ako imate iskusnog radiologa vrlo često vam je nalaz  ultrazvuka sasvim dovoljan da vas usmeri da li se radi o benignoj promeni koju treba pratiti ili o promeni suspektnoj na malignitet koju treba biopsirati.

Koje su najčešće zablude i greške priikom kontrole i tokom  postupka potencijalnog otkrivanja raka dojke na vreme?

Najčešće greške su da žene ne rade preventivne samopreglede dojki jedno mesečno, da se ne jave odmah čim primete neke promene i da se ne odazovu na regularne skrining preglede.

Mi poslednjih godina imamo značajan porast karcinoma dojke kod mladih žena ispod 40 godina. Problem je što se vrlo često mlade žene sa promenamam na dojkama jako dugo prate  bez da se upute onkologu jer još uvek postoji mišljenje da se karcinom retko javlja u mlađim godinama. Kada dođu kod nas obično su to već uznapredovali karcinomi koji se teže leče. Zato apelujemo da svaka žena koja ima bilo kakav problem sa dojkama barem jednom godišnje poseti onkologa  a mi ćemo proceniti šta dalje sa tim.

U čemu se razlikuje praksa ranog otkrivanja raka dojke u Srbiji i drugim evropskim zemljama?

Incidenca karcinoma dojke raste  svuda u svetu pa i kod nas. Razlikuje se to što u evropskim zemljama imate jako dobro organizovan skrining. Kod nas se dosta toga promenilo na bolje poslednjih godina i dosta je porasla svest nacije o značaju  preventivnih pregleda ali još uvek ima mesta da skrining bolje funkcioniše. Kada skrining besprekorno funkcioniše  bolest se otkriva u ranijim fazama kad je izlečiva i smrtnost opada a Srbija je druga u Evropi po smrtnosti od karcinoma dojke što je alarm da se nešto mora hitno preduzeti.