Aleksa Đilas dočekao nas je u odelu, njegova šarmantna supruga Olgica ponudila rakijom kontrolisanog porekla. Ne daje često intervjue, ali na ovaj je pristao i zbog ove, i zbog jedne druge knjižice, mnogo manjeg obima i dometa, u izdanju Nedeljnika.
Dogovor je bio da se u intervjuu držimo i knjige i njenog značaja, ali i Aleksinog života, političkog i porodičnog.
Možda smo otišli i korak dalje…
Kod Đida je najviše Matije Bećkovića, njegovog „subotara“, i Dobrice Ćosića. Kod Matije, što mu i Đido (ipak prijateljski) spočitava, preteže nacionalizam (i monarhizam, za razliku od „republikanca“ Ćosića), pa beleži Đido i ono početno oduševljenje, ili makar odobravanje, Slobodana Miloševića. Kako je Đido uspevao da pomiri Matiju, Dobricu i sebe?
Kod Dobrice je podrška Miloševiću dosta dugo trajala, predugo. U početku Miloševićeve vladavine, i Đido i Matija, a i ja, videli smo prilično dobrog. Ja to i danas mislim. Ukratko, dobro je što je otvorio srpsko pitanje koje je stvarno postojalo, pogrešan je način na koji ga je rešavao. No, i u tom rešavanju, često nije bio najekstremnija struja. Recimo, i Zapad ga je hvalio kao veoma zaslužnog za Dejton, za mir u Bosni.
Matija je politički to što je: monarhija, crkva, naklonost prema desnim grupama u Drugom svetskom ratu, antipatija prema… Znate već. Sa vremenom je samo postajao još više takav. Ali, u odnosu na Đida, nije imao „tamnu prošlost“. A Dobrica je od prvobitne podrške Đidovim idejama 1953, postao deo izabrane publike na njegovom suđenju. I kasnije ga je napadao. Đidu nije ni padalo na pamet da mu to zamera, ali kao da je to grizlo samog Dobricu. To kažem jer vidim u njegovim spisima i dnevnicima i mnogo lepog, prijateljskog o Đidu ali bogme i poneku baš zlonamernu izmišljotinu… Ljudi često ne oproste ako im se lako oprosti.
Kako objašnjavate, možda nekom crtom Đidove ličnosti, ili nečim drugim, to što se najviše „otvarao“, što je najiskreniji bio, baš pred Bećkovićem, čovekom s kojim nije delio stavove?
Pa, verovao je da je iskrenost glavni sastojak prijateljstva. I inače je bio iskren, možda previše. Dok je bio revolucionar, pre rata i u ratu, smatrao je da je međusobno totalno poverenje ono što daje posebnu snagu revolucionarima, komunistima, što stvara nesalomivo jedinstvo pokreta. Posle rata, na vlasti, to su mu ponekad zamerali. Birokratizacija, jadikovao je Đido. Prometeji su postali cezari, rekao bi Alber Kami… A Kardelj mu je čak prebacio „divljačku iskrenost“.
Kasnije o Ćosiću piše kao o čoveku koji će preći put od najznačajnijeg do najtragičnijeg Srbina našeg doba i zamera mu nacionalni totalitarizam. Jeste li i vi kasnije razgovarali sa Dobricom i Matijom o drugovanjima s Đidom? Šta ste zaključili?
Nacionalni totalitarizam? Baš tako kaže? Eto, zaboravio sam. Pa to je stvarno preterano. Opet, Đido je emotivac, voli da pretera. Sa Dobricom se nisam družio. Da sad ja budem „divljački iskren“, uvek sam osećao prema njemu neko nepoverenje. Ne, nikome ne bi zlo učinio, ali kao da stalno nešto u sebi kombinuje, lukav je kad za tim nema potrebe. I da dodam, nije Dobrica ni tragičan, a pogotovo ne najtragičniji Srbin. U politici se uglavnom nije snalazio ali nije imao ni organizovan pokret, stranku iza sebe. Nije bio vlastoljubiv ali je sujetno i nerealno želeo da učini nešto veliko za Srbe, po čemu će ga uvek pamtiti. Nije bio represivac ali nije ni shvatao šta je moderna demokratija. Ostvario se kao pisac, potpuno. Biće zapamćeno i da je prvi progovorio o teškom položaju Srba na Kosovu, još krajem šezdesetih.
A Matija mi je bio kum na venčanju, krstio decu. No, uglavnom se družimo imejlovima. Ja uvek nešto izlažem, objašnjavam. A Matija napiše samo par reči ali koje pogađaju u metu, uhvate suštinu, i, naravno, veoma su duhovite.
Ceo intervju objavljen je u velikom prazničnom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 21. aprila
Aleksa Đilas govori otvoreno:
– O dnevnicima Milovana Đilasa – knjizi koja je čuvana tri decenije, i koja baca potpuno novo svetlo na razbijanje Jugoslavije i događaje u Srbiji u poslednje tri decenije
– O svom ocu i majci, o ličnoj i porodičnoj drami, o disidentima i demokratiji, o Zapadu i Istoku, o Beogradu, Londonu i Crnoj Gori
– O svima onima koji su prošli kroz njihovu kuću
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
NAPOMENA: Naredni broj Nedeljnika izlazi 5. maja
Tagovi
