Domaći teren je domaći teren, plus raspoloženi Šruder: Mogu li Nemci do medalje na Eurobasketu?

0
(Beta/Federica Gambarini/dpa via AP)

Kada je održan žreb za ovogodišnji Eurobasket, nijedan od zvaničnika reprezentacija koje su izabrane u grupu B – inače proglašena “grupom smrti” – nije imao osmeh na licu. Ukoliko ne računamo one ironične.

Međutim, uprkos tome što sastav grupe više nalikuje rasporedu za polufinale – da se Srbija kojim slučajem nije kvalifikovala – kladionice su uspele da vrlo brzo skroje najizvesniji poredak.

Sloveniji kao braniocu titule su davane najveće šanse za prvo mesto, naročito nakon što su se svi igrači odazvali pozivu Aleksandra Sekulića. Za Francusku je bilo rezervisano drugo mesto, dok se na Litvance gledalo kao na favorita iz senke koji bi u nokaut fazi mogao da parira bilo kojoj ekipi. Poslednja karta za drugi krug takmičenja prognozirana je Nemcima, uz opomenu da bi morali čvrsto da je se drže imajući u vidu kvalitet kojim raspolaže Bosna i Hercegovina. Mađarskoj, iz opravdanih razloga, nisu date nikakve šanse.

Nakon prva tri kola, situacija izgleda mnogo drugačije od predviđene. Nemci se nalaze usamljeni na vrhu tabele, kao jedna od četiri ekipe koja još uvek nije osetila gorčinu poraza. U prvom kolu su na veliko oduševljenje, ali i iznenađenje publike u Kelnu, uspeli da savladaju Francuze, ograničivši ih na samo 63 postignuta poena. Usledila je nešto očekivanija pobeda protiv Bosne i Hercegovine, dok je prolaz u drugu fazu obezbeđen nakon trilera protiv Litvanije.

Usled velikog broja otkaza sa kojima se suočio selektor Gordon Herbert (Maks Kleber i Mo Vagner su samo neki od njih) mnogi su posumnjali u visok plasman Nemačke. Nije pomoglo ni to što će Nemci u svakoj utakmici koju odigraju biti domaćini (celokupna konaut faza se igra se u Berlinu), niti činjenica da je spisak, uprkos svemu, i dalje ispunjen imenima veoma kvalitetnih igrača.

A najzvučnije je od svih je ono Denisa Šrudera. Niko pred početak takmičenja nije sumnjao u kvalitete nekadašnjeg pika prve runde na NBA draftu, ali je bilo mnogo skeptika koji su ukazivali na njegovo učestalo donošenje neracionalinih odluka i preveliku želju da sam rešava akcije po svaku cenu. Ovoga puta, makar kada je reč o prva tri susreta, to nije bio slučaj. Imao je Šruder problema sa šutom za tri poena (3/19), ali je sve to nadomestio razigravanjem saigrača (22 asistencije) i postizanjem važnih poena prilikom prodora koji su često rezultovali dodatnim bacanjem.

“Mislim da pre svega morate biti zadovoljni svojim poslom. Kada se sve uzme u obzir, mi se samo takmičimo i dobro zabavljamo. Mislim da je to najvažnije kako meni, tako i mojim saigračima. Upravo je to ono o čemu najčešće razgovaramo u svlačionici. Dugo nismo bili u ovakvoj situaciji i želimo da iskoristimo svaki momenat”, rekao je Šruder za BasketNews.

Uspeo je Herbert da svom najboljem igraču “ohladi glavu” i iskoristi ga na najbolji mogući način, pružajući mu dovoljno slobode koja mu je neophodna kako bi pokazao sve svoje kvalitete. To naročito dobija na značaju imajući u vidu da nemački selektor ne preza od toga da Šredera upari sa drugim plejmejkerom ekipe Maodom Loom.

Lo je je sav svoj potencijal pokazao u meču sa Litvanijom, kada je postigao 21 poen, nakon čega je izjavio da mu je od velike pomoći to što ima priliku da igra pored Šredera – kog smatra jednim od najboljih organizatora ige u Evropi.

Osim njih dvojice i iznenađujuće efikasnog Johanesa Timana, glavni razlog zbog kog su Nemci neporaženi nakon tri meča jeste Franc Vagner. Mlađi brat Moa Vagnera, sa kojim deli svlačionicu u Orlandu, pokazao je zbog čega ga smatraju jednim od najvećih evropskih talenata. Protiv Litvanaca je postigao 32 poena uz indeks koirsnosti 36 i na taj način pokazao da može da nadomesti izostanak svog brata, koji je zbog povrede morao da otkaže učešće na truniru. Međutim, prema Šruderovim rečima, Vagner stariji je u stalnom kontaktu sa ekipom kako bi doprineo izgradnji što bolje atmosfere u svlačionici.

A upravo su timska igra i šuterske predispozicije najveći razlog zbog nemački navijači ponovo mogu da maštaju o osvajanju prve medalje još od beogradskog srebra iz 2005. godine. S obzirom na to da su Johanes Vojtman i Danijel Tajs kao centri više nego sposobni da pogode sa distance, Herbert ima retku mogućnost da tokom čitavog meča na terenu drži pet igrača od kojih svi predstavljaju pretnju van linije za tri poena. U prva tri meča, Nemci su “ispalili” čak 97 trojki, te je stoga jasno odakle preti najveća opasnost njihovim protivnicima. Nešto lošije procente šuta uspeli su da zamaskiraju velikim brojem ofanzivnih skokova i poenima iz drugog ili trećeg pokušaja.

Da eksplozivni napad nije jedino oružje Nemaca na svojoj koži su najpre osetili Francuzi. Tajsovo gospodarenje reketom, Vagnerova mogućnost da brani igrače na svim pozicijama, kao i požrtvovanost Nika Vajlera-Baba ostavljaju Nemačkoj veliki prostor za igru u tranziciji, što su do sada znalački koristili.

“Ono što nas čini odličnim defanzivnim timom jeste talenat koji imamo, ali i naša volja da igramo dobru odbranu”, izjavio je Lo.

Kada se svemu tome pridoda velika podrška navijača koji su godinama čekali na ovako talentovanu generaciju, jasno je zbog čega šanse Nemaca za osvajanje medalje rastu. Jedino zlato na prvenstvima Evrope osvojili su 1993. godine na domaćem terenu, kada ih je sa klupe predvodio Svetislav Pešić.

Poruka navijača koja se sve češće može čuti u kelnskoj dvorani glasi: “Idite po zlato”, što jasno ukazuje koliko su ambicije nemačke javnosti porasle nakon odličnog početka turnira.

O zlatu je ipak još uvek rano govoriti. Nemce prvo očekuje meč sa Slovenijom, koja će sigurno biti silno motivisana nakon poraza od Bosne i Hercegovine u prethodnom kolu, ali i željna osvete zbog ubedljivog poraza koji joj je Nemačka nanela u meču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koji je prethodio Eurobasketu.

Međutim, uz proračunatog Šrudera, motivisanog Vagnera i podršku navijača – sve je moguće. Tempo koji su Nemci nametnuli u prva tri meča bio je previsok za njihove rivale. Ostaje da se vidi hoće li moći da ga održe do kraja takmičenja.