Dolazi zima, duga i hladna: Priča o “monopolu”, “riziku” i energetskoj krizi – Čitajte u Nedeljniku

0
Printscreen/YouTube/MAG RTV

Sve pomalo podseća na neku od strateških igara, poput kombinacije „monopola“ i „rizika“. Za stolom je veći broj igrača, mnogo je polja u opticaju i svako sa sobom nosi drugačije značenje. Mnogi konačan rezultat tumače srećom u bacanju kockica, jedni grabe novac, drugi raspoređuju tenkiće, neko je stao na polje ŠANSA, a neko će, izgleda, i u zatvor. Tako otprilike u poslednjih mesec dana izgleda globalna politička mapa u borbi sa energetskom krizom. 

Baš u periodu kada čitav svet raspravlja o eliminisanju ugljen-dioksida iz vazduha i prelasku na obnovljive izvore energije – o čemu će se ubrzo govoriti na velikoj konferenciji u Glazgovu – u pitanje su dovedene globalne zalihe i na test stavljene, po ko zna koji put, sposobnosti lidera u kriznom menadžmentu. Dok jedni obećavaju tople sobe, drugi ćute i plaćaju, a treći se smeju. Za to vreme rastu cene energenata i paralelno sa njima cene brojnih proizvoda vrlo važnih za normalan život. Kako se to dogodilo? Ko je za to odgovoran? Da li ovakav razvoj situacije utiče na uspostavljanje zelene agende na Starom kontinentu? I kako bi, kada se kockica baci dovoljno puta i kartice skupe na jednu gomilu, u ovoj situaciji mogla da prođe Srbija?

“Ima mnogo faktora koji su doprineli porastu cena energenata”, objašnjava za Nedeljnik energetski ekspert i predsednika radne grupe Konventa za 15. poglavlje Aleksandar Kovačević. “Tokom 2020. godine došlo je do pada tražnje usled pandemije, tako da je odloženo puštanje u pogon niza novih proizvodnih kapaciteta. Cene energije su bile vrlo niske. Cele grane industrije su praktično prestale sa radom. Došlo je do smanjenja potrošnje gasa, što je opet dovelo do smanjene upotrebe transportnih kapaciteta za utečnjeni prirodni gas i odlaganja izgradnje novih brodova. Neki veliki proizvođači, kao Norveška na primer, planirali su ekstenzivne remonte opreme. Paralelno dolazi do smanjenja proizvodnje gasa u Evropi usled trošenja ležišta. Porast potrošnje u 2021. godini izazvan brzim oporavkom privreda na Dalekom istoku, i ne samo u Kini, koincidirao je sa kvarovima na nekim proizvodnim objektima i poznatom blokadom Sueckog kanala. U tom periodu su se trošile zalihe iz podzemnih skladišta koja je zatim trebalo brzo dopuniti. Ukratko, gasno tržište je dovoljno robustno i diverzifikovano da samo jedan faktor ne može da dovede do ovako velikog poremećaja cena. Potrebna je koincidencija niza faktora.”

Čitavu priču o energetskoj krizi pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je u prodaji od četvrtka, 21. oktobra