Lekari iz Centra za fertilitet Univerziteta Kolumbija prijavili su, kako kažu, prvu trudnoću ostvarenu uz pomoć novog sistema veštačke inteligencije (AI), kod para koji je pokušavao da zasnuje porodicu skoro dvadeset godina, piše američki Tajm.
Do trudnoće je došlo zahvaljujući napretku koji je razvio tim sa Kolumbije, na čelu sa dr Zevom Vilijamsom, direktorom centra, kako bi se rešio problem azoospermije — odsustva uočljivih spermatozoida u ejakulatu. Muški faktor je uzrok oko 40 odsto slučajeva neplodnosti u SAD, a azoospermija je odgovorna za oko 10 odsto tih slučajeva. Donedavno, lekari su imali vrlo malo opcija osim korišćenja donorske sperme u ovakvim slučajevima.
Na prvi pogled, uzorak sperme kod muškarca sa azoospermijom može izgledati normalno, ali mikroskop pokazuje drugačiju sliku, kaže Vilijams. Visokokvalifikovani tehničari retko uspevaju da pronađu bilo kakve spermatozoide u ovim uzorcima, koji uglavnom sadrže druge čestice i otpatke. Uz to, sperma je najmanja ćelija u ljudskom telu, pa i nije čudno što čak i najbolji stručnjaci za plodnost retko pronalaze spermatozoide u uzorcima sa azoospermijom.
Tu na scenu stupa veštačka inteligencija. Vilijams i njegov tim su pet godina razvijali sistem koji kombinuje AI algoritam za detekciju sperme sa fluidičkim čipom kroz koji prolazi uzorak semene tečnosti kroz sićušnu cevčicu na plastičnom čipu. Ako AI detektuje spermatozoid, taj mali deo semene tečnosti se preusmerava u posebnu cevčicu i sakuplja. Nekoliko spermatozoida izolovanih na ovaj način može se potom sačuvati, zamrznuti ili koristiti za oplodnju jajne ćelije.
Sistem STAR inspirisan metodama za otkrivanje zvezda i planeta
Sistem se zove STAR, što je skraćenica od „Sperm Track and Recovery“ (Praćenje i pronalaženje sperme), i inspirisan je metodama koje koriste astrofizičari da uz pomoć AI otkriju nove zvezde i planete. „Ako možete da gledate u nebo puno milijardi zvezda i pokušate da nađete novu, ili rađanje neke nove zvezde, možda možemo da koristimo isti pristup da među milijardama ćelija pronađemo tu jednu koja nam treba“, kaže Vilijams. U ovom slučaju, STAR je treniran da prepozna veoma, veoma, veoma retke spermatozoide. „To je kao da pokušavate da pronađete iglu sakrivenu u hiljadama plastova sena. Ali sistem to može da uradi za nekoliko sati – i to tako nežno da sperma koju pronađe može da se koristi za oplodnju.“
STAR se razlikuje od drugih AI sistema koji samo skeniraju i detektuju, jer ovaj sistem ne samo da prepoznaje, već i aktivno izdvaja ciljani objekat – u ovom slučaju spermatozoide u semenom uzorku. Sistem može da analizira osam miliona slika za oko sat vremena, a Vilijams se seća trenutka kada je bio uveren da STAR može biti moćan alat za lečenje pojedinih oblika neplodnosti. „Da bismo testirali sistem, pre nego što bismo odbacili uzorke u kojima embriolozi nisu našli nijedan spermatozoid, odlučili smo da ih propustimo kroz sistem. Embriolozi su zaista dali sve od sebe da pronađu spermu, jer nisu hteli da ih ‘nadmaši’ mašina. U jednom uzorku su analizirali dva dana i nisu našli ništa, a STAR je pronašao 44 spermatozoida za sat vremena.“
Rosi i njen muž su prvi par koji je u martu 2025. zatrudneo uz pomoć STAR-a. Skoro 19 godina su pokušavali da dobiju dete, a Rosi – koja koristi pseudonim radi zaštite privatnosti – kaže da ih je njihova ortodoksna jevrejska vera održavala u nadi tokom 15 neuspešnih IVF ciklusa. Pre trudnoće su isprobali razne opcije da reše muževljevu azoospermiju – uključujući operaciju i pomoć stručnjaka iz inostranstva da ručno pronađe spermatozoide u uzorcima. Takođe su istraživali metode koje su bile kontroverznije, jer su uključivale hemikalije koje mogu da utiču na kvalitet sperme.
„Zaista nije bilo više ničega što bismo mogli da probamo“, kaže Rosi (38), o opcijama koje su imali pre nego što su saznali za STAR. „Pogotovo zato što sam već ozbiljno odmakla u godinama kada je plodnost u pitanju. Nisam ja baš toliko stara, ali kad je reč o jajnim ćelijama – već sam bila pri kraju.“
STAR dao prve rezultate
Upoznali su Vilijamsa i njegov tim preko zajednice i naučili sve što su mogli o sistemu.
„Znali smo tačno o čemu se radi i šta žele da postignu“, kaže Rosi. „Ako bi mogli da dođu do sperme na prirodniji način, bez hemikalija, i da možda odaberu one najbolje – ako je program u stanju da to uradi, znali smo da imamo bolju šansu.“
Za par nije bilo potrebe za dodatnim testovima ili procedurama, njihov uspešan ciklus u martu se nije razlikovao od prethodnih IVF pokušaja. „Nismo želeli da se nadamo posle toliko razočaranja“, kaže Rosi. „Došli smo, uradili šta treba za ciklus, znajući da su šanse veoma male. Zašto bi ovaj put bio drugačiji?“
Obično u IVF ciklusu ima mnogo više sperme nego jajnih ćelija, kaže Vilijams, ali u slučajevima azoospermije, situacija je obrnuta. Zato tim sakuplja nekoliko serija sperme uz pomoć STAR-a i zamrzava ih. Zatim usklađuju ovulaciju žene sa IVF ciklusom, a na dan kada se jajne ćelije uzimaju, uzima se i svež uzorak sperme, prolazi kroz STAR i koristi za oplodnju. Zamrznuta sperma je tu kao rezerva u slučaju da se tog dana ne pronađe nova.
Dva sata nakon što su uzeli uzorak sperme u martu, saznali su da su Rosine jajne ćelije uspešno oplođene i spremne za transfer u matericu nekoliko dana kasnije. „Posle transfera, trebalo mi je dva dana da poverujem da sam stvarno trudna“, kaže Rosi.
Sada, četiri meseca trudna, Rosi prima redovnu ginekološku negu, a sve ukazuje na to da trudnoća protiče dobro.
„I dalje se budim ujutru i ne mogu da poverujem da je ovo stvarno“, kaže Rosi. „I još uvek ne verujem da sam trudna dok ne vidim snimke.“
Vilijams kaže da je azoospermija samo jedan od mnogih problema neplodnosti koje AI može da reši. „Postoje stvari koje trenutno ne vidimo. Ali uz pomoć AI, te stvari postaju vidljive. San nam je da razvijemo tehnologije koje će omogućiti da oni kojima je rečeno: ‘Nemate šanse da imate dete’ – ipak dobiju zdravu decu.“
Tagovi
