Dodelom nagrada najboljim filmovima završen 14. Beldocs festival

0
Marta Popivoda, najbolji film domaće selekcije, foto: Nemanja Stojanović

Dodelom nagrada najboljim filmovima u 4 kategorije, večeras (četvrtak, 16. septembar) u 20 sati u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, svečano je zatvoren 14. Beldocs festival, koji se ove godine održavao u Beogradu i online od 9. do 16. septembra.

Za nagrade za najbolji film, snimatelja i montažu u okviru selekcije Srpski takmičarski program takmičilo se sedam domaćih dokumentaraca. O nagradama je odlučivao žiri u sastavu dr Aleksandra Milovanović, Tristan Priimägi, i Vuk Perović.

Nagradu za najbolji film Srpske takmičarske selekcije dobila je rediteljka Marta Popivoda za ostvarenje „Pejzaži otpora“. Prema odluci žirija, nagrada za najbolji film dodeljuje se dokumentarnom filmu koji „sa svojom empatijskom toplinom i optimističnim tonom može da se nosi sa prošlim traumatičnim iskustvima. U tome uspeva ne umanjujući važnost poruke i stvarajući most između jučerašnjih i današnjih borbi“.

Marta Popivoda, rediteljka filma „Pejzaži otpora“, prilikom prijema nagrade je izjavila: „Ogromna je čast dobiti jednu ovakvu nagradu na Beldocsu i naravno kod kuće, u Beogradu. Ovu nagradu posvećujemo Sonji, koja nažalost više nije sa nama, koja nas je naučila šta znači transgeneracijska solidarnost i ljubav“.

Nagrada za najbolju kameru Srpskog takmičarskog programa dodeljena je Sari Preradović za film „Koreni“. U obrazloženju žirija stoji da nas u ovom filmu „nenametljivo, ali precizno i jasno, kamera vodi kroz intimnu studiju o prostoru i ljudima gde priroda jednako kao i sagovornici postaje uverljiv protagonist storije ispričane u dugim i statičnim kadrovima. Vještim kadriranjem, pažljivo se gradi struktura i kontekst filma“.

Ana Žugič , najbolja montaža domaće selekcije, foto: Nemanja Stojanović

Za najbolju montažu domaćeg programa nagrađene su Ana Žugič i Olga Košarić, za film „Telenovela sivo u koloru“. Žiri je odluku obrazložio rečima: „Nekonvencionalna struktura filma proizilazi iz neobičnog senzibiliteta njegovog autora. Ritmički i vizuelno, montaža osnažuje zabavni i neočekivani žanr dokumentarne sapunice u ovom filmu. Montažno gradeći njegovu “nemoguću“ formu, kao i u svakoj uzbudljivoj telenoveli, razvija se čitav spektar emocija, od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge”.

Posebno priznanje dodeljuje se filmu “Dida”, po rečima žirija “nepokolebljivo iskrenom porodičnom prikazu koji meša komediju i tragediju u ličnom svedočenju reditelja i jednostavnom, posmatračkom stilu snimanja”.

Za nagradu najbolji film Međunarodne takmičarske selekcije nadmetalo se 11 internacionalnih dokumentarnih ostvarenja.

Žiri u sastavu Yun-hua Chen,  Marija Stojnić,  Igor Marković, odlučio je da nagrada za najbolji film pripadne Alini Gorlovoj, rediteljki filma „Ova kiša će zauvek padati“. U obrazloženju odluke žirija stoji: “Ponekad panoptični, ponekad gotovo nezamislivo detaljni, prizori, sekvence i fragmenti putovanja jednog čoveka iz rata u rat, od granice do granice, i sa jednog kontinenta na drugi, odražavaju načine na koje se svi prisećamo sopstvenih života, ali takođe otkrivaju provaliju nad kojom je izatkana istorija sveta”.

Alina Gorlova, najbolji film međunarodna selekcija, foto: Nemanja Stojanović

Alina Gorlova, rediteljka filma „Ova kiša će zauvek padati“, zahvalila se na nagradi i izjavila: „Bilo mi je veoma važno da pokažem moj film ovde, u Srbiji. Vi ste takođe iskusili rat, kao i mi u Ukrajini, i u Siriji. Sigurna sam da svi shvataju kako je rat zapravo samo ružna stvar, koja više ne bi smela da se ponovi“.

Posebno priznanje žirija pripalo je filmu „Holgut“ rediteljke Lizbet De Seler. Žiri je odluku obrazložio rečima: „Ovaj filmski dragulj pronađen je u večnom ledu Sibira, gde zbog porasta temperature izazvanog klimatskim promenama, skeleti mamuta sada izlaze na videlo. Mističan, poetičan i sanjiv, slobodnog stila – lebdeći od dečjih uspavanki do dubokog šamanskog doživljaja – autorka spaja stvarno i imaginarno, elegantno i skromno – gotovo bestežinski – oživljavajući ne tako daleku prošlost kada su legende bile stvarne, a mit i istorija bili samo odjek jedno drugog, kada je svaka senka bila priča, a prošlost, sadašnjost i budućnost hodale srećno ruku pod ruku“.

Nagrada za najbolji kratki film 14. Beldocsa pripala je Olgi Lukovnikovoj za film „Moj teča Tudor“. Žiri u sastavu Neil Young, Iva Plemić Divjak, Josip Lukić u odluci je napisao: „Mnogi filmovi imaju za cilj da obrade bolne i važne teme, ali retko se sreću oni u kojima delikatnost izvođenja savršeno dopunjuje i pojačava složenost i hitnost teme. Naš pobednik koristi jednostavne vizuelne i audio elemente i kombinuje ih na načine koji duboko ličnu hroniku zlostavljanja i lečenja pretvaraju u trajno delo filmske umetnosti. Rezultat je snažno emocionalno iskustvo za gledaoca u tandemu sa presudnom, pročišćavajućom katarzom za samu rediteljku“.

Posebno priznanje dobio je kratkometražni film „U plitkoj vodi“ reditelja Mareka Moučke. „U kratkim filmovima, pitanje trajanja je ključno: inteligentna štednja može biti faktor koji odvaja dobar film od izvanrednog. Odličan primer je primalac našeg posebnog priznanja, koji pokazuje izuzetnu konciznost i pravi talenat tokom samo 10 minuta. Koliko je ohrabrujuće da jedno od najuspešnijih i najinovativnijih dela dolazi od jednog od najmlađih reditelja na festivalu“, stoji u odluci žirija.

Nagradu za najbolji film u selekciji Beldocs Teen, žiri u sastavu Anđela Nikolić, Dunja Trifunović, Gordan Šašić, Nađa Vučković, Tarja Antić dodelio je Anđeli i Davoru Rostuharu za ostvarenje „Ljubav oko svijeta“. Žiri je ocelio da je film „nosilac univerzalne teme sa kojom je svako od nas u nekom trenutku mogao da se poistoveti“ i da osećaj katarze koji je u njima probudio oslikava veliku vrednost ovog dela.

Autorka filma Anđela Rostuhar je povodom priznanja izjavila: „Ovim putem želim zahvaliti žiriju na dodijeljenoj nagradi za najbolji film u teen programu. Rad sa mladima i projekcije u školama velik su dio svakog našeg projekta, pa tako i posljednjeg Ljubav oko svijeta, zato nam je drago upravo od te skupine dobiti priznanje za naš film. Trenutno radimo na organizaciji kino turneje u Srbiji, tako da se uskoro vidimo u Beogradu, nadam se u velikom broju“.

Posebno priznanje žirija pripalo je ostvarenju „Tinejdžerske priče iz karantina“, a u odluci žirija stoji da je ovaj film „dokument iskustava tinejdžera tokom pandemije sa kojom smo se svi susreli“, te da je na žiri poseban utisak ostavila povezanost sa likovima i njihovim pričama.

U okviru Beldocs Industry programa, dodeljene su vredne nagrade: Marija Stojanova nagrađena je sa 1.000 evra za najbolji projekat, Žana Maksimenko Kavčić dobitnica je nagrade DAE – Documentary Association of Europe Award za projekat „Peace for Nina“, Sara Stijović osvojila je nagradu Thessaloniki Documentary Film Festival Award za projekat „Gina“, Arturas Jevdokimovas je za projekat „Life and Death of a Christmas Tree“ osvojio Pitch the Doc Award, a Kiril Karakaš i Svetislav Podlešanov osvojili su East Silver Caravan Award za projekat „Ironman“.

Serbian Docs in Progress nagrada za najbolji projekat u iznosu od 500 evra dodeljena je projektu „Boro-Ramiz“ Ane Dragić, a DOKSrbija Encouragement Award pripao je Milici Đenić za projekat “Tales of the Plum Spirit”.

Beldocs festival je po prvi put zatvorio film iz Beldocs Teen programa. “Draga deco budućnosti“ mladog nemačkog reditelja Franca Bema je dokumentarac o borbi tri mlade žene iz tri zemlje (Čilea, Ugande, Hong Konga) na tri kontinenta. Nosioci filma su mlade generacije koje se nalaze u centru političkih promena i globalnih potresa, a njihov aktivizam manifestuje se u hrabroj i beskompromisnoj borbi za društvenu pravdu, demokratiju i suočavanje sa posledicama klimatskih promena. Film je ušao u programsku selekciju Beldocs Teen odlukom devet mladih selektora – tinejdžera iz Srbije, koji su zajedno sa tri aktivistkinje Minom Milošević, Daxi Stošić, Jovanom Jankov, takođe iz Srbije, na svečanom zatvaranju Beldocsa najavile film, pričale o svojim borbama, aktivističkom radu, prostorima slobode i poslale poruke završnice Beldocsa.

Beldocs je realizovan zahvaljujući podršci Evropske Unije kroz program Kreativna Evropa, potprogram MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Filmskog centra Srbije, ambasada Australije, Portugalije, Ukrajine, Izraela, Švajcarske, Slovenije, Gete instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog kulturnog centra, Francuskog instituta, Filmskog centra Crne Gore, Grčkog filmskog centra, Misije OEBS-a u Srbiji, RYCO, DOX TV, TV Al Jazeera Balkans i Orion Telekoma.