“Dobro je što je počela, ali vakcinacija nije čarobni štapić. Ko je koronu preboleo dva puta zaštićen je možda i godinama…”

0
Mila Drumeva / Alamy / Alamy / Profimedia

Virusolog i mikrobiolog iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu dr Milanko Šekler ocenjuje da je početak vakcinacije u Srbiji svakako dobra vest, ali “ne bi previše hvalospeva iznosio da će vakcina da reši sve”.

“Ovaj problem se rešava tako što ćemo ili svi da prebolimo, ili ćemo svi da se vakcinišemo, ali realno je da bude pola-pola”, ukazao je Šekler i dodao da “vakcina nije čarobni štapić”.

“Niko ne može da vakciniše stotine miliona ljudi u par dana, treba vreme da se to fizički izvede. Svakako je dobra vest da je stigla vakcina, ali ne treba se opuštati da će to rešiti sve probleme. Rešiće za one srećnike koji budu prvi vakcinisani, a za ostale važe iste mere kao i do sada”, istakao je dr Šekler, doktor veterinarskih nauka, a prenosi N1.

Ukazao je da se ovakvi tipovi virusa nikad ne rešavaju jednom vakcinom.

“RNK virus je i virus gripa i znate dobro da svake godine mora da se pravi nova vakcinaza tu sezonu, ista stvar je i ovde”, naglasio je dr Šekler.

“Kod životinja najviše se vakcine protiv korone primenjuju kod živine, iz prostog razloga što se ona po prirodi stvari uzgaja na velikim farmama gde se nalazi i po nekoliko miliona kokošaka u kavezima. Jasno je da se u tim uslovima virus veoma lako širi, baš kao i kod ljudi kad se svi skockaju u neku salu na slavi, svadbi, u noćnom klubu gde jedni drugima dišu u vrat”, rekao je dr Šekler.

Podseća da se vakcine protiv korone primenjuju od šezdesetih godina 20. veka, i nisu rešile problem.

“One ga stalno samo hlade i drže pod kontrolom. To znači da svakih nekoliko godina virus korona kod kokošaka uspe da izmutira da ta postojeća vakcina već deluje slabije. Nikad se ne dešava ili se dešava vrlo retko da potpuno ne štiti, već da štiti 50, 40, 30 odsto. Sada već postoji 15-ak različitih vakcina, kojima vakcinišemo kokoške u Srbiji”, naveo je dr Šekler.

“Vakcina nije čaroban štapić, ono što je konačno rešenje je da se zaštite rizične kategorije, dobar deo nas će preboleti, dobar deo je već preboleo i tu će virus napraviti ravnotežu sa nama, i onda će da mutira”, dodao je on.

Prokužavanje nije strategija – ono nam ne gine

Na pitanje koliko će od ponovnog zaražavanja biti zaštićeni oni koji su preboleli kovid-19, Šekler je istakao da “kod njega ne postoji strategija prokužavanja, to vam ne gine”.

“Vi radite mere protiv zaražavanja i vi se čuvate da ne primiite dovoljno veliku količinu virusa da se razbolite, jer što primite veću količinu imaćete težu kliničku sliku, i lakše ćete stići do bolnice ili, ne daj bože, do respiratora. Ali, čuvajući se na taj način od nekog teškog oblika bolesti, vi neminovno udišete male količine virusa svakodnevno, ali ne razboljevate se, jer to nije dovoljna količina virusa da biste se razboleli. To je ono što ja zovem prokužavanje”, istakao je dr Šekler.

“Da se izrazim plastično – kad se čuvate od zaražavanja, prokužavanje vam je gratis”, dodao je on.

Tvrdi da će oni koji su imali teži oblik bolesti, dakle imali su duže visoku temperaturu, ležali nekoliko nedelja, kojima je organizam izmrcvaren, biti zaštićeni od nove infekcije minimum od devet do 15 meseci.

“Onaj ko je imao blagu formu, on nema potreban nivo zaštite i može da se ponovo inficira, jer infekcija nije uzela toliko maha, nije postala sistemska”, rekao je dr Šekler.

“Da možete jednim inficiranjem da postanete imuni, onda biste primili jednu dozu vakcine, a ne dve, ponekad i tri. Onaj ko je preboleo dva puta sigurno je zaštićen možda i godinama. Naravno, postoje izuzeci kada je neko stariji, hronični je bolesnik, organizam mu je izmrcvaren, i njegov imunitet nije sposoban da stvori potreban nivo zaštite”, naveo je on.

Na pitanje da li onda oni koji su preležali kovid treba da se vakcinišu, on je rekao da su oni vrlo nisko na listi prioriteta.

Ovaj virus ništa drugo ne zna da radi sem da mutira

Na pitanje da li treba da nas zabrinjavaju novi sojevi virusa, istakao je da “ako ima neku karakteristiku koja ga čini posebnim je da ništa drugo ne zna da radi sem da mutira, zato što ima veliki broj nukleotida i uvek se desi neka greška, a RNK virus ima slabe kapacitete da popravi sam sebe, za razliku od drugih virusa. Ako jedan virus uđe u jednu ćeliju jednog čoveka i napravi 10.000 svojih potomaka, svaki od njih se razlikuje u proseku od jedne do tri mutacije”.

Ukazao je da je do sada zabeleženo 4.000 mutacija virusa korone.

“Ovaj soj koji vi pominjete, ta ključna mutacija kod virusa u Britaniji, ustanovljena je u Brazilu još u aprilu, pa se posle toga pojavila u Južnoj Africi, pa se pojavila u Engleskoj u septembru prvi put… I niko to tada nije pominjao, jer se ništa suštinski nije promenilo, nisu bili klinički teži oblici, prenošenje jeste lakše, ali šta ćemo”, rekao je dr Šekler.

“Jedino što vidim kao problem je da zbog lakše prenosivosti može u kratkom vremenskom periodu da se razboli veći broj ljudi i da zdravstveni sistem ne može to da izdrži”, ukazuje i smatra da se sada u mnogim zemljama upravo pooštravaju mere da bi se to sprečilo.

A na pitanje da li će mutacija uticati na efikasnost vakcine, navodi da je da bi se to utvrdilo potrebno najmanje dve nedelje.

“Ne može sedam dana da prođe za jedan dan, tehnički ne može da se uradi brže”.

Poruka građanima Srbije pred praznike

Na pitanje šta bi poručio građanima Srbije pred predstojeće praznike, on u šaljivom tonu kaže da bismo “možda mogli prvi put u istoriji da proslavimo Novu godinu usred leta, u kupaćim kostimima. Šalu na stranu, treba se uzeti u pamet, ne mora sad da bude Nova godina, već kad to možemo mi da odlučimo i da je zdravi i rasterećeno proslavimo”.

“Apelujem, ako je ikako moguće, da proglasimo jedno dva dana Novu godinu sredinom leta i da je tad proslavimo kako dolikuje”, naveo je dr Šekler i dodo da mu je jasno da su mladi ljudi nestrpljivi, ali da bi njihovi roditelji trebalo da ih stave pod kontrolu, jer ni mladi ljudi nisu zaštićeni od eventualno teških oblika kovid-19.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500